Regenerativna medicina – nada za mnoge

Najbolje mogućnosti za regenerativnu medicinu nude matične ćelije – dakle ćelije iz kojih nastaju sve druge u našem telu. Deljenjem jedne matične ćelije nastaje ćerka ćelija koja se specijalizuje za funkcije, kao i sama matična ćelija. To je beskrajna priča, jer kroz tu sposobnost organizam se u određenim granicama uvek iznova obnavlja.

Istraživanje matičnih ćelija na udaru kritika

Naučnicima u SAD prvi put je 1998. pošlo za rukom da dobiju ljudske, embrionalne, matične ćelije. Nove mogućnosti za terapiju su se otvorile. Nove embrionalne linije matičnih ćelija dobijaju se međutim uništavanjem embriona, što je u priču uvelo etičare i kritičare. Kada počinje ljudski život? Sa embrionom? Za embrion važi ono što nastaje nakon direktnog spajanja jajne ćelije i spermatozoida. U Nemačkoj je 1991. godine usvojen Zakon o zaštiti embriona. On zabranjuje dobijanja matičnih ćelija iz embriona. Samo pod strogim uslovima, embrionalne matične ćelije mogu iz inostranstva da se uvezu u Nemačku. Taj uvoz mora da odobri institut Robert-Koh iz Berlina.

Etički ispravno

S druge strane, takozvane indukovane pluripotentne matične ćelije (IPA-ćelije) etički su ispravne, jer se one ne dobijaju od embriona. To su normalne ćelije odraslog čoveka. Uz pomoć četiri gena one mogu da se pretvore u neku vrstu embrionalnog stanja i da se kultivišu u laboratoriji. Služe za ćelijsku terapiju ili kao osnova za testiranje lekova.

Ukoliko se na primer uzmu ćelije kože nekog pacijenta koji boluje od Parkinsonove bolesti i reprogramiraju u ćelije mozga, one i dalje u sebi nose bolestan gen. Naučnici tako ispituju tok bolesti ili testiraju lekove direktno na ćelijama.

Regeneracija organa

Nisu svi organi i delovi tela i stanju da se regenerišu, dakle obnove. Tu se ubrajaju oči, srce i mozak. Sa starenjem opada sposobnost za regeneraciju. Ćelije odumiru, funkcije organa slabe. Cilj regenerativne medicine jeste da se aktiviraju snage za samoizlečenje tela.

Inženjering tkiva kao zamena

Kod inženjeringa tkiva radi se o razmnožavanju tkiva. Ono može da se koristi recimo u slučaju opekotina ili u izgradnji krvnih sudova ili organa. Ta metoda podržava i proces samoizlečenja. Nauka je na tom planu mnogo napredovala i otvorila brojne mogućnosti. Naučnici između ostalog, uz pomoć inženjeringa tkiva pokušavaju da naprave zamenu za čitave organe, poput jetre ili bubrega.

Ćelijska terapija

Cilj ćelijske terapije je podsticanje regenerativnih procesa. Istovremeno bi trebalo zameniti i defektne ćelije ili ćelije čije su funkcije oštećene. Poznat primer je transplantacija krvnih matičnih ćelija iz koštane srži, recimo kod leukemije. Intenzivna hemoterapija i zračenje uništavaju krvni i imunološki sistem pacijenata. Tim pacijentima se transplantiraju zdrave krvne matične ćelije koje se potom samostalno nastanjuju u koštanoj srži.

Genetska terapija

Sporna je genetska terapija. Kod nje se u matične ćelije dodaju genetske sekvence, kao kompenzacija za oštećeni gen. Zdrav gen tako u ćelijama pacijenta zamenjuje oštećeni. Takav tretman pre svega se primenjuje kod naslednih bolesti, kancerogenih oboljenja kod kojih određene, bolesne ćelije treba da se unište.

Problematični u genetskoj terapiji su pre svega genetski transporteri, koji genetski materijal unose u ćelije. Efikasno transportno sredstvo su virusi.

Posle početne euforije devedesetih godina, usledilo je razočarenje. Jer taj postupak sa sobom nosi velike rizike, nekoliko pacijenata je i umrlo. Istraživanje u oblasti genetske terapije se međutim nastavlja punom parom i poslednjih godina naučnici su otkrili nove transportere gena, kod kojih su rizici za pacijente znatno manji.