Reforme Specijalnih jedinica Bundesvera: Ohrabriti hrabre | Politika | DW | 02.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Reforme Specijalnih jedinica Bundesvera: Ohrabriti hrabre

Izveštaji o desničarskim ekstremistima u redovima Specijalnih jedinica Bundesvera KSK veoma su česti u nemačkim medijima. Ministarka Kramp-Karenbauer namerava da ambicioznim reformama isuši tu močvaru.

Planovi za reformu Specijalnih jedinica Bundesvera (KSK) trebalo bi da donesu suštinske promene. „Otkrili smo da se barem u jednom delu KSK, zbog nezdravog shvatanja vođstva, razvilo toksično liderstvo“, izjavila je nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer u Berlinu predstavljajući svoje planove. Zbog toga KSK ne može da nastavi da postoji u svojoj sadašnjoj formi i morala bi da bude poboljšana iznutra. „Želimo da ohrabrimo hrabre“, rekla je nemačka ministarka.

Elitne trupe će biti smanjene i imaće manje ovlašćenja. Odlučujući faktor da se krene s reformom bili su oružje, municija i eksploziv koji su pronađeni na placu jednog vojnika KSK sredinom maja. U fokusu je posebno reforma Druge čete Specijalnih jedinica, koja će zapravo da bude u potpunosti rasformirana. Godine 2017. pripadnici tih trupa organizovali su oproštajnu žurku za jednog komandanta, na kojoj su navodno vojnici KSK bacali svinjske glave, slušao se desničarski rok i pozdravljalo se sa „hajl Hitler“.

-pročitajte još: Desničarski problem nemačkih specijalaca

Otada je jedinica konstantno punila novinske stupce desno-ekstremističkim ispadima. U januaru ove godine, predsednik Vojne obaveštajne službe (MAD) Kristof Gram izneo je podatak o dvadesetak slučajeva sumnjivih ekstremnih desničara u KSK. U odnosu na broj vojnika u KSK, taj broj je pet puta veći nego u ostatku Bundesvera.

„Resetovati KSK“

Planovi ministarke odbrane trebalo bi da desničarskom ekstremizmu u KSK stanu u kraj. Pored kompletnog raspuštanja Druge čete, prvi naredni korak trebalo bi da bude da se pripadnici Specijalnih jedinica koji se nalaze na vojnim vežbama ili misijama u inostranstvu vrate u zemlju. Međunarodna saradnja biće obustavljena. Tim merama će KSK pre svega da dobije mogućnost da „pritisne dugme za resetovanje“, rekla je Kramp-Karenbauer.

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer

Reformski planovi predviđaju i rotacioni sistem. To znači da bi oni pripadnici KSK koji preuzimaju vodeće funkcije trebalo prvo da služe van tih specijalnih jedinica. Pored toga, KSK ubuduće neće moći samostalno da vrši obuku svojih vojnika – ona će biti u nadležnosti vojske.

Ceo proces reformi trebalo bi da prati tzv. Savetodavni odbor sa generalnim inspektorom Bundesvera na čelu. On je najviše rangirani oficir Nemačke koji bi trebalo da obaveštava i saveznu ministarku odbrane. Anegret Kramp-Karenbauer pri tom poziva da se reforma KSK ne posmatra kao kazna. „Mere su zapravo šansa. Šansa pre svih za samokritične snage KSK koje su spremne da doprinesu da te jedinice koje naredne godine slave jubilej, postanu bolje.“ Ministarka je u ponedeljak i posetila vojnike, i jasno stavila do znanja da oni moraju da se odluče da li će biti deo rešenja ili deo problema.

Strogo tajna jedinica

Bundesverova Specijalna jedinica KSK osnovana je 1996. godine – nakon genocida u Ruandi, kada su morale da budu angažovane belgijske snage da izvlače nemačke državljane iz te zemlje. Jedinica sada broji oko 1.700 vojnikinja, vojnika i civila, odgovorio je na upit DW portparol Ministarstva odbrane Nemačke. Ta jedinica koja je delovala u strogoj tajnosti, trebalo bi da svoj posao obavlja efikasno, nečujno i neopaženo. Ponekad je bilo i uspešnih priča, poput hapšenja jednog visokog vođe Talibana. Tada je čak u jednom intervjuu za DW i vojni ekspert Zelenih Omid Nuripur imao nekoliko pohvalnih reči.

-pročitajte još: Ekstremisti u specijalnim jedinicama Bundesvera

On je doduše, istovremeno zamerio to što nema dovoljno transparentosti prema Bundestagu. Na kraju krajeva, Bundesver je parlamentarna vojska i naročito kada se radi o intervencijama u inostranstvu, poslednju reč imaju poslanici. Vojni stručnjaci među poslanicima su se, u svetlu nedavnih događaja, sigurno pitali šta se dešava sa KSK.

U maju se saznalo i za slučaj jednog komandanta koji je, prema izveštaju televizije SWR, suspendovan iz službe zbog bliskih veza s „Identitetskim pokretom“. Služba za zaštitu ustavnog poretka Nemačke je tu, na internacionalnom nivou dobro umreženu organizaciju, označila kao „desno-ekstremističku“.

Pripadnik KSK nije bio nepoznat, preneo je SWR. On je u fokus Državnog tužilaštva dospeo doduše u sasvim drugom kontekstu: nekadašnji zatvorenik iz Gvantanama Murat Kurnaz tvrdio je da ga je on zlostavljao. Tada se i parlamentarni Istražni odbor bavio sudbinom nevinog Kurnaza koji je završio u američkom zatvoru. Državno tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv tog vojnika KSK, ali proces je obustavljen bez rezultata.

Bundesverova Specijalna jedinica KSK osnovana je 1996. godine

Bundesverova Specijalna jedinica KSK osnovana je 1996. godine

Zapaljivo pismo komandanta KSK

Poslednje sumnje u raširenost problema desničarskog ekstremizma u KSK razrešio je ni manje ni više – već lično komandant. U pismu objavljenom krajem maja, brigadni general Markus Krajtmajr pozvao je desničarske ekstremiste u redovima KSK da „slobodnom voljom“ napuste trupe. Razlog za to što je uputio apel jeste hapšenje vojnika KSK koji je na svom imanju krio oružje, municiju i eksploziv. Krajtmajr je u tom otkriću uočio „novi alarmantni kvalitet“. Mediji javljaju da oružje delom potiče iz skladišta Bundesvera.

Anegret Kramp-Karenbauer je još u oktobru 2019. u svom ministarstvu oformila Kancelariju za koordinaciju sumnjivih ekstremističkih slučajeva (KfE). U fokusu te kancelarije posebno KSK. Savezna vlada je javno u martu ove godine ukazivala da je ta elitna jedinica sklona desničarskom ekstremizmu. U odgovoru na parlamentarno pitanje Slobodnih demokrata (FDP), Specijalne jedinice KSK prvo su označene kao „primer“ Bundesvera, ali se onda ipak priznaje da nije odmah prepoznat „nepoželjni unutrašnji razvoj događaja“, kao u drugim „manje osetljim delovima Bundesvera“.

Drugim rečima, desničarske ekstremiste bilo je teže otkriti u redovima KSK nego u drugim jedinicama, jer se radi o tajnoj armiji. A ona nije opasna samo po neprijatelje, već može da bude opasna i za sopstvenu zemlju. To je postalo očigledno najkasnije nakon ovonedeljnog objavljivanja planova o reformi ministarke Kramp-Karenbauer.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android