Reformator, a ne Mesija | Evropa | DW | 15.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Reformator, a ne Mesija

Sto dana nakon pobede, tek svaki treći Francuz zadovoljan je novim predsednikom. Ipak, to ne mora da bude od presudne važnosti. Emanuel Makron ima dobre šanse da postane reformator, smatra Kristof Haselbah.

Nakon spektakularnog uspeha, britanski magazin „Ekonomist" objavio je na naslovnoj strani fotografiju Emanuela Makrona kako hoda po vodi. I zaista se Makron svuda u Evropi slavio gotovo kao mesija: oslobodio je i Francusku i čitav kontinent od noćne more u obliku liderke Nacionalnog fronta Marin Lepen. I ne samo to: čini se da je novi predsednik izazvao novo oduševljenje za Evropu i uspeo da ujedini Francuze.

Sa naočitim 39-godišnjakom delovalo je kao da su u toj zemljom počeli da duvaju neki sveži vetrovi. Makron je svakome imao šta da ponudi: socijalno zapostavljenima bolje obrazovanje, preduzećima niže poreze, nesigurnima snažnu državu, a za one konzervativne – on se tokom svečanosti preuzimanja dužnosti ponovo vozio u vojnom vozilu kroz Pariz, a ne kao njegov socijalistički prethodnik Fransoa Oland koji je seo u civilnu limuzinu.

Nije nikakvo čudo što to oduševljenje nije potrajalo. Ipak, za mnoge je iznenađenje to što je podrška pala tako strelovitom brzinom. Na nogama su, između ostalih, zaposleni u javnim službama kojima Makron želi da ograniči povišice. A i načelnik generalštaba Pjer de Vije odstupio je sa dužnosti nakon javne svađe oko mera štednje za oružane snage.

Nakon odmora – odmeravanje snaga

Pritom Makron još nije ni počeo sa „klanjem najsvetijih krava". On još nije sproveo reformu tržišta rada kakvu je najavio. A pitanje 35-časovne nedelje koje francusku konkurentnost mnogo košta, Makron se ne usuđuje ni da dotakne. Bar za sada. Odlučujuće odmeravanje snaga očekuje se nakon letnjih odmora, a sindikati su već najavili štrajkove.

Hasselbach Christoph Kommentarbild App

Kristof Haselbah, DW

Makronov uspon u velikoj meri je povezan s alternativama koje su se nudile na izborima ovog proleća, pre svega s Marin Lepen. Mnogi su glasali za njega ne zato što su ga želeli na mestu predsednika, nego zato da spreče da na to mesto dođe Lepenova. A gotovo polovina Francuza je u stvari želela predsednika – to pokazuje rezultat prvog kruga izbora – koji će Francusku da isključi iz procesa globalizacije. To što su u drugom krugu iz taktičkih razloga ipak glasali za Makrona, ne znači da su u međuvremenu promenili mišljenje.

Među tim „taktičarima" koji su dali svoj glas Makronu su i oni ljudi koji su ranije glasali za konzervativnog Fransoa Fijona i koji bi imao mnogo bolje šanse da se nije spotakao preko optužbi da je prividno zapošljavao članove svoje porodice. A da socijalisti nisu zemlju doveli u ovako velike ekonomske probleme, onda bi i oni dobili nešto od onih glasova koji su otišli Makronu. Sam Makron sada ima posla sa svim tim taktičarima i skepticima i jasno je da je nemoguće sve njih zadovoljiti.

Od autsajdera do državnika

Za Makrona ti problemi ipak nisu nerešivi. On se prihvatio nepopularnih reformi, a ako privredi dobro krene i ako konjunktura „povuče", mogao bi već tokom svog mandata da počne da ubira prve plodove. I na međunarodnom planu Makron ide dobro. Gotovo bez ikakvog vidljivog prelaza, on se od neiskusnog političkog iznenađenja pretvorio u dostojanstvenog državnika. Pritom on izvlači korist i od novog raspoloženja u Evropi: dosta je bilo populizma, vratimo se ozbiljnoj politici.

Naravno da ništa od toga nije garancija uspeha, ali izgleda da se i u Francuskoj širi mišljenje da je fundamentalistička opozicija, ona koja se uvek protivi svakoj promeni, i dovela zemlju u ovakvu krizu. Makron nije nikakav Spasitelj – iako ga ironično i zovu „Jupiter". Ali mladi predsednik ima – sasvim ovozemaljski – dobre šanse da postane reformator Francuske.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM