Reforma Bundesvera bila je greška? | Evropa | DW | 31.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Reforma Bundesvera bila je greška?

Četvrt veka od pada Berlinskog zida, kriza na Krimu u Nemačkoj ponovo budi stare strahove. Eksperti, međutim, traže da se da se nemačke trupe ponovo povećaju i bolje opreme.

Bila je to najdrastičnija reforma svih vremena: od 2010. broj vojnika nemačkog Bundesvera smanjen je na oko 185.000, a vojna obaveza ukinuta. Bundesver se od vojske za preventivna dejstva pretvorio u vojsku spremnu za globalno delovanje i intervencije u kriznim situacijama u inostranstvu. Jedan od preduslova za reformu bila je pretpostavka da Nemačku okružuju prijatelji. Međutim, upravo te pretpostavke u međuvremenu bi mogle da se ispostave kao pogrešne, veruju bivši generali Bundesvera, među kojima je Harald Kujat. „To je bila svesna odluka da se sposobnosti Bundesvera usklade sa mogućim kriznim operacijama, ali ne i sa odbranom zemlje i Saveza. To je bila greška koja se mora ispraviti“, kaže Kujat.

Jer, kriza na Krimu mogla bi da postavi i neke nove zahteve unutar Bundesvera: drugi partneri iz NATO, kao na primer Poljska, Rumunija, a pre svega baltičke zemlje, osećaju se ugroženo. Poljski i rumunski ministri odbrane izjasnili su se za jači angažman Saveza na Istoku. „Zapad mora da dođe do zaključka da se svet pre nekoliko sedmica značajno promenio“, izjavio je poljski ministar odbrane Tomaš Sjemonjak.

Lettland Übung, Manöver, Militär,

Manevri NATO u Letoniji

I vrhovni komandant NATO Filip Bredlou, izrazio se za pomeranje snaga: „Moramo drugačije da se pozicioniramo i budemo spremni na delovanje.“ Promenjena bezbednosna situacija ne bi mogla da promeni samo područja delovanja NATO koji se do sada koncentrirao na krizne intervencije van područja zemalja koje su u Savezu. Tako bi i Bundesver, bar teoretski, mogao da dobije nove zadatke.

Preventivno dejstvo je važno

NATO će se trenutno uzdržati od pregrupisavanja trupa kako ne bi još više razbuktao situaciju. Kujat smatra da je trenutni angažman Nemačke isključen. Ipak, Nemačka mora, bar teoretski, da bude u stanju da deluje preventivno, ukazuje Kujat: „Za odbranu Saveza, Bundesver nije ni struktuiran, niti opremljen ili obučen.“ I u redovima socijaldemokrata (SPD) čuju se slična mišljenja. „Moramo da se zapitamo da li Bundesver zaista daje verodostojan doprinos odbrani zemlje i Saveza“, kaže socijaldemokrata i stručnjak za pitanja odbrane, Rajner Arnold.

Tako formulisana strahovanja dolaze upravo u trenutku u kojem opunomoćenik za odbranu Helmut Kenigshaus upozorava na opterećenost Bundesvera. „Uprkos dosadašnjim reformama, Bundesver se u trenutnim misijama nalazi na granici svojih ljudskih i materijalnih mogućnosti“, kaže on. „Broj žalbi je u odnosu na broj vojnika na najvišem je nivou od 1950. Godine“.

Nedostaje sve

Premalo osoblja, premalo opreme. To je trenutno u fokusu kritike kada je reč o nemačkim trupama. Od poslednje reforme broj osoblja smanjio se za 80.000. „Uz to dolazi i činjenica da je Bundesveru sve teže da pronađe osoblje“, kaže Kujat. Jaka konkurencija Bundsveru je privreda koja često više plaća i nudi bolje uslove zaposlenima koji na taj način mogu bolje da koordiniraju porodične i poslovne obaveze. „S obzirom na velike probleme zbog nedostatka osoblja, postoje dve mogućnosti: jedna je da zaista budemo u mogućnosti da Bundesver učinimo atraktivnim ili da se, ukoliko to iz finansijskih razloga nije moguće ili poželjno, odlučimo za drugu alternativu koja glasi: ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka“, kaže Kujat.

Harald Kujat ehemaliger Generalinspektor der Bundeswehr

Harald Kujat smatra da je reforma Bundesvera bila greška

Dakle, ponovo sve iz početka? Za politikologa Hans-Georga Erharta sa Instituta za bezbednosnu politiku i istraživanje mira na Univerzitetu u Hamburgu, ta diskusija nije prikladna: „Svi problemi o kojima smo ranije diskutovali pre nego je došlo do ukidanja obaveznog služenja vojnog roka, neće se rešiti“. U to se ne ubrajaju ne samo visoke cene za veliku armiju, već i moguća neustavnost vojne obaveze. Sve više mladića moglo bi da bude pozvano u vojsku, čime se više ne bi ispunjavalo ustavom zagarantovano načelo jednakosti. „Novi vojni rok nije uopšte potreban“, veruje on i dodaje da NATO, zahvaljujući SAD, već sada deluje preventivno. „Oni imaju toliko potencijala, da Rusija to ne može da postigne na za sto godina.“

Autorke: Andrea Lig / Belma Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama