Red i mir ili Divlji zapad? | Politika | DW | 29.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Red i mir ili Divlji zapad?

Od 2001. godine vojska SAD „naoružala“ se bespilotnim letilicama. One omogućavaju praćenje i likvidaciju terorista. U tim akcijama, nažalost stradaju i civili, što nameće ozbiljne pravne i etičke dileme.

Zamislite sledeći scenario: Na pakistansko-avganistanskoj granici jedan kamion se približava pograničnom selu, u kojem se jednom sedmično organizuje velika pijaca. U kamionu sede dva muškarca. Eksperti obaveštajnih službi u američkoj komandi veruju da je reč o Talibanima, a da se u kamionima nalazi više stotina kilograma eksploziva. Satelitsko praćenje, saznanja agenata na terenu, a zatim i intervencija bespilotne letilice… Nema sumnje, reč je o pokušavaju izvođenja terorističkog napada. U tom slučaju postoji samo jedna mogućnost. Minut ili dva pre nego što napadači stignu do cilja, na kamion će biti ispaljene dve rakete.

Opasna računica

Između juna 2004. i septembra 2012 godine, agenti CIA i čelnici vojske Sjedinjenih Američkih Država odlučili su najmanje 344 puta da intervenišu bespilotnim letilicama (52 puta u vreme Džordža Buša i 392 puta za vreme Obaminog prvog mandata). Razlog: bolje likvidirati teroriste i sprečiti krvoproliće u kojem bi život izgubilo više desetina ljudi.

U akcijama u Maliju ne učestvuju samo borbeni avioni već i bespilotne letilice

U akcijama u Maliju ne učestvuju samo borbeni avioni već i bespilotne letilice

Međutim, takvo obrazloženje ne može se tek tako uzeti zdravo za gotovo. Jer okolnosti nisu uvek idealne. Kakva bi odluka bila da se pomenuti kamion sa eksplozivom, nalazio iza autobusa koji prevozi civile?

Samo u Pakistanu je do septembra 2012. na taj način likvidirano između 2.562 i 3.325 ljudi, među kojima i 474, odnosno 882 civila. Reč je o procenama nezavisnih, nevladinih organizacija, a velika razlika u brojkama postoji jer američke vlasti obično ne komentarišu medijske izveštaje. S druge strane, cifre koje su dobijene od očevidaca često variraju.

Broj napada se povećava?

U svakom slučaju broj nastradalih je u poslednjih nekoliko godina značajno povećan, a SAD bespilotne letilice i dalje koriste pod izgovorom da su im u borbi protiv terorizma i kriminala neophodne. Tokom 2012. godine, letilice su intervenisale u Iraku, Avganistanu, Pakistanu, Jemenu, Somaliji, Libiji i Meksiku. Doduše, nije Amerika jedina koja primenjuje likvidaciju ciljeva uz pomoć bespilotnih letilica. To čine i Izrael, Velika Britanija i Rusija.

Drugim rečima, „ciljane likvidacije“ pomenutim letilicama postale su omiljeno borbeno oružje 21. veka, kaže Armin Krisnan, američki ekspert za bezbednosnu politiku. „Bespilotne letilice su u likvidiranju terorista napravile pravu revoluciju.“

Za i protiv

Maulvi Nazir Vazir, jedan od vođa Talibana, ubijen je 3.1.2013. u napadu bespilotnim letilicama

Maulvi Nazir Vazir, jedan od vođa Talibana, ubijen je 3.1.2013. u napadu bespilotnim letilicama

Zagovornici korišćenja bespilotnih letilica kao glavni argument navode daleko manji broj žrtava u odnosu na konvencionalni način ratovanja, čak i među civilima. „Ratovanje postaje pravednije i moralnije, ako je usmereno samo na odgovorne, na glavne krivce“, objašnjava Kisnan, argumentaciju poklonika „ciljanog likvidiranja“.

Kritičari s druge strane, ciljano ubijanje poistovećuju za atentatima, primenu sile van svih pravnih okvira ili sa „državno sankcionisanim ubistvom“. Pri tome konstantno se o bespilotnim letilicama govori kao o načinu ratovanja, iako SAD i Pakistan nisu u ratu. Istovremeno, iz ugla međunarodnog prava, u slučaju sukoba, ubijanje o kojem se ovde govori, zaista se smatra legalnim.

Isto tako, ako „napadač i žrtva“ nisu u ratu, ciljano likvidiranje nije zakonski opravdano, sem ako se takvim ubijanjem ne sprečava opasnost po druge. A takvih situacija je u Pakistanu, po svemu sudeći, do sada bilo malo, proizilazi iz jednog izveštaja pravnih stručnjaka Univerziteta Stenford i njujorškog Pravnog fakulteta.

Autori kritikuju ograničen pristup informacijama, iza kojeg stoje američke vlasti. Zbog rigidnog stava nadležnih organa izostaje pravno obrazloženje strategije američke vojske i obaveštajnih službi. „Amerika ne ispunjava svoje međunarodne obaveze u pogledu pravne transparentnosti.“

Opravdana upotreba bespilotnih letilica?

Ekspert za bezbednosnu politiku Armin Krisnan

Ekspert za bezbednosnu politiku Armin Krisnan

Najspornije su ipak civilne žrtve, a posebno njihov veliki broj. Kada su dve zemlje u ratu, kolateralna šteta je donekle dozvoljena. U tom slučaju vodi se računa o proporcionalnosti. Dosadašnje empirijske studije o učinku bespilotnih letilica, ne idu na ruku zagovornicima takve vojne strategije. „U njima se navodi da je procenat likvidiranih vođa terorista u ovakvim akcijama izuzetno nizak. Svega dva odsto“, tvrde Peter Bergen i Megan Braun, novinari CNN-a. Mnogo češće dolazi do ubijanja nedužnih civila.

Posledica svega toga je destibilizacija prilika u ionako nestabilnim državama. Uz to, od takve vojne strategije više koristi ima neprijatelj, posebno kada je reč o mobilizaciji novih boraca. Stručnjak Krisnan ukazuje na još jednu važnu činjenicu: „Upotreba bespilotnih letilica u Pakistanu je u toj zemlji samo dodatno pogoršala situaciju. Efikasnost ciljanog likvidiranja je i više nego upitna.“

Ako je zaista tako, zašto SAD uporno insistiraju na upotrebi spornih letilica? Krisnan iznosi dva argumenta: u vreme Bušove administracije, obaveštajne službe su mogle da hapse i kidnapuju osumnjičene za terorizam i prebacuju ih u Gvantanamo. U zatvoru su ih držali bez procesa, a neke su i mučili; dolaskom Obame na vlast, strategija se promenila „cilj je bio da se teroristi širom sveta likvidiraju, a ne da se hapse.“

Drugi razlog je kompleksnost pasivnog terorizma. Kada terorističkih napada nema, teško je borbu protiv terorizma pretvoriti u unutrašnje-politički kapital. Zbog toga postoje razlozi zbog kojih se veruje da su ciljana ubistva zapravo izvedena iz osvete.

Autori: Rodion Ebighauzen / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković