Realnije nego što bismo hteli | Mozaik | DW | 18.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Realnije nego što bismo hteli

U knjizi „Krug“ Dejv Egers opisuje kako jedna velika internet kompanija dominira svetom, nadgleda, kontroliše, propisuje pravila. Koliko je ta priča blizu realnosti? Veoma blizu – a niko od nas nije nevin.

Gugl, Fejsbuk i Epl su sitne ribe u odnosu na internet giganta Krug, koji je sve u jednom: pretraživač, društvena mreža i proizvođač hardvera. To je najveći internet igrač na svetu, čija snaga doseže daleko u privatne živote ljudi. Mladoj Mej Holand isprva to sve zvuči sjajno, veruje da je našla posao iz snova.

Misiju kompanije jedan od zaposlenih u Krugu objašnjava sa tri reči: „Komunikacija, razumevanje, jasnoća.“ Mej je na početku skoro zatrpana filozofijom firme koja je zacrtana do poslednjeg detalja – nema tajni, vlada bezuslovna transparentnost. Zgrada skoro samo od stakla, zaposleni uvek na raspolaganju: prvog dana na poslu se svi njeni podaci sa njenog pametnog telefona i laptopa – muzika, fotografije, poruke – prijateljski kopiraju na uređaje firme sa kojima sada može da radi. Svi podaci su naravno bezbedni u klaudu kompanije, a lozinku su generisali računari Kruga. To već izaziva razumnu sumnju čitaoca...


Ali, Mej je zadovoljna, veruje u prednosti bezuslovne otvorenosti i u to što joj se svaki dan ponavlja: najvažnije je biti deo priče, podeli sa drugima tvoj život i znanje i biće ti bogato uzvraćeno.

Teror stalnog kontakta

Veoma brzo Mej shvata koliko je važno da bude dostupna – uvek i za svakoga. Već odlazak u toalet bez mobilnog može da se pretvori u katastrofu. Njen bivši dečko i analogni antipod pokušava da je upozori: „Te (digitalne) alatke koje kreirate, proizvode neprirodno ekstremne socijalne potrebe. Nikome ne treba toliko kontakata koje vi omogućavate. To ne poboljšava ništa. To nije zdravo.“

To kaže i američki pisac Dejv Egers, autor romana, u intervjuu za Frankfurter algemeine cajtung: „Teror stalnog kontakta je savršen recept za stalne međuljudske katastrofe.“ Naravno, priča vodi kroz sve vrste katastrofa, između ostalog i zbog male kamere koja snima svakoga i sve odmah postavlja na internet. Uskoro više neće biti tajni, svako je svima svuda vidljiv, a ko prkosi, čak biva ubijen.

Smrt, ljubav, seks i napetost su književni elementi koji roman čine uzbudljivim, tako je i sa Krugom. Roman ipak ostaje samo fikcija. U Krugu, međutim, ima još nečega: to je naš realni strah od moći Gugla i ostalih, onoga što je možda već moguće, ali samo naslućujemo, jer vrlo dobro znamo da smo sami pomogli velikim internet igračima da steknu toliku moć. „Naravno da možete da se branite od toga“, kaže kompjuterski naučnik Štefan Ulrih. „Pitanje je da li želite da se branite.“ Za mnoge ljude je naime pomisao da ih stalno prate nešto utešno.

U nizu sa klasicima

Krug se često u istoj rečenici pominje sa dve najveće književne horor vizije 20. veka: Hakslijevim remek delom Hrabri novi svet, u kojem se ljudi gaje i kloniriju po kategorijama i Orvelovim klasikom 1984 u kojem se takođe radi o totalnoj kontroli i nadgledanju. U Orvelovom romanu je Veliki brat autoritarna vlada, kod Egersa je to ogromna kompanija. Razlika je u tome što protiv ugnjetača u 1984 ljudi nisu mogli da se bore. Protiv svemoći internet kompanija koje prikupljaju podatke i obaveštajnih službi, možemo nešto da uradimo: da prestanemo da ih hranimo.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.