Račun bez krčmara?
7. jul 2017.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ovog četvrtka (6.7.) je objavio da su se Evropska unija i Japan „u načelu“ dogovorili oko Sporazuma o slobodnoj trgovini Japana i EU (JEFTA). Njime se predviđa da ukidanje svih međusobnih carina na trgovinsku razmenu koja trenutno iznosi oko milijardu evra godišnje. Za razliku od sporazuma s Kanadom – ili sa SAD o kojem praktično više niko i ne govori – trgovinski sporazum s Japanom mogao bi da pogoduje upravo manje razvijenim zemljama Evropske unije.
Japan je sa svojih 127 miliona stanovnika treća po veličini ekonomija svetu. On tradicionalno uvozi ogroman deo hrane i poljoprivrednih proizvoda koji se tamo troše. Čak i oprezne prognoze pokazuju da će, nakon ukidanja carina, izvoz evropskih poljoprivrednih proizvoda u Japan da poraste za 180 odsto.
S druge strane, industrijski Japan nada se ekonomskom poletu zato što su sada, recimo automobili Tojote ili Honde koji stižu do kupaca u EU, opterećeni carinom u visini od deset. Predviđeno je da ta carina neće odmah biti ukinuta, ali će nestati nakon prelaznog perioda koji će potrajati sedam godina.
„Ko kaže da se ne isplati biti u EU?“
Upravo to su bile poslednje tačke koje su ove srede (5.7.) razjasnili ministar spoljnih poslova Japana Fumio i evropska komesarka za trgovinu Cecilija Malmstrem. Nekih otvorenih pitanja još ima, ali su i japanski premijer Šinzo Abe i predsednik Saveta EU Donald Tusk uvereni da će ona biti rešena do kraja pregovora ove jeseni.
„U raspravama o ’bregzitu’ čuli smo da se ne isplati biti u Evropskoj uniji i da je jednostavnije voditi svetsku trgovinu van Unije“, izjavio je Donald Tusk. Ovim sporazumom „pokazali smo da to nije tačno“. Jer EU i Japan zajedno stvaraju više od trećine BDP čitave planete.
Naravno da nije slučajno što je sporazum EU i Japana postignut baš uoči sastanka G20 na kome se može očekivati nastup američkog predsednika Trampa pod parolom America first – a protiv slobodne trgovine, tačnije protiv trgovine koja bi pogoršala ionako katastrofalni spoljnotrgovinski deficit SAD. Poruka ovog sporazuma jest da SAD mogu da zaborave da će biti great again, ako se isključe iz trgovinskih tokova.
Utoliko je to i poruka Japana Vašingtonu i njegovoj nameri da „još jednom pregovara“ o sporazumu o slobodnoj trgovini regije Pacifika (TPP), a slična poruka stiže i iz Brisela. Zbog toga je i predsednik Evropske komisije Junker naglasio: „Ovim sporazumom se i EU i Japan jasno određuju prema svojim temeljnim vrednostima i pridržavanju najviših standarda na područjima kao što je rad, bezbednost, klima i zaštita potrošača.“
Račun bez krčmara?
Ali bez obzira na to šta kaže predsednik Evropske komisije, mnoge nevladine organizacije već su počele da se uzbuđuju sada i protiv te sporazuma JEFTA. Japan sigurno jeste razvijena industrijska nacija s visokim standardima zaštite građana, ali sve je to daleko od standarda Evropske unije – treba li uopšte podsećati na Fukušimu, na ono što se tamo dogodilo i što se zapravo još uvek događa? Da li će i u Evropi uskoro biti potreban Gajgerov brojač prilikom odlaska u prodavnicu?
Van sebe od besa su i u udruženjima za zaštitu životinja: Japan uporno – i to vrlo prozirnim argumentima – ignoriše sve dogovore i propise o, na primer, zabrani lova na kitove. A o tome u sporazumu JEFTA nema ni slova. I u Briselu su naučili da budu oprezni s takvim kritikama, pa je zato odmah objavljeno da ni ovaj sporazum ni u kom slučaju ne znači da će sada i u evropskim samoposlugama odjednom da se pojavi salo od kita – i to oslobođeno carine. Takvi proizvodi u EU su najstrože zabranjeni i tu nikakav sporazum ne menja ništa.
A tu je još jedno, možda i najspornije pitanje: nakon pravog cirkusa koji se dogodio u pokrajinskom parlamentu Valonije prilikom sklapanja trgovinskog sporazuma s Kanadom, usledila je odluka Evropskog suda kojom se Evropskoj uniji i njenoj Komisiji uskraćuje pravo da sklapa sporazume koji utiču na život građana u pojedinim članicama. Zato ratifikacija takvih sporazuma u nacionalnim parlamentima ne bi trebalo da bude izuzetak, već pravilo.
I na kraju, tu je još nešto što veoma ljuti nemačkog poslanika u Evropskom parlamentu Bernda Langea: o tom sporazumu EU pregovara s Japanom već tri godine – a o njemu se u suštini ne zna ništa. Čak i sada je objavljeno da još uvek postoje razlike po pitanju međusobne zaštite ulaganja, ali ni tu nije objavljeno šta koja strana hoće ili neće. „Mislim da Evropska komisija još nije naučila lekciju. Želeo bih da tu postoji mnogo više transparentnosti. Zemlje-članice ne žele da osnovne stvari o kojima se pregovara uopšte ne objavljuju. Smatram da je to potpuno neprihvatljivo.“
Zato bi zaključak mogao da bude: sporazum EU i Japana dobio je zeleno svetlo i to je jasna poruka svim državnim liderima koji se sastaju ovih dana u Hamburgu. Ali i o njemu će ipak još morati da se pregovara i unutar same Evropske unije.