Razvoj nije isti za sve | Politika | DW | 22.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Ujedinjene nacije

Razvoj nije isti za sve

Uprkos ogromnim koracima u ljudskom razvoju širom sveta, mnoge grupe ostaju gubitnici, pokazuje izveštaju UN o humanom razvoju za 2016. O tome za DW govori glavni autor izveštaja Selim Jahan.

Indeks ljudskog razvoja, HDI, The UN Human Development Index jeste formula kojom se mere siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek i drugi faktori u zemljama širom sveta. Mnogi preko te formule svrstavaju zemlje u razvijene, zemlje u razvoju i zemlje trećeg sveta. Do te formule je došao pakistanski ekonomista Mahbub al Hak, a Program UN za razvoj, koristi je od 1992. godine u svom godišnjem izveštaju o razvoju.

DW: Najnoviji Izveštaj o ljudskom razvoju, pod nazivom „Ljudski razvoj za svakoga“, objavljen je u utorak (21.3.) u Stokholmu. Čini se da poslednjih godina ima malo promena na rang-listi zemalja na osnovu Indeksa ljudskog razvoja (HDI). Na vrhu su Norveška, Švajcarska i Australija, dok su zemlje u Africi, uključujući Niger i Centralnoafričku Republiku, na dnu liste. Da li je bilo nekih značajnijih promena?

Selim Jahan: Ne bih rekao, ali bilo je nekih pomeranja. Neke zemlje, poput Rumunije, skočile su u grupu visokog humanog razvoja. Neke su prešle iz grupe srednje razvijenih u grupu visoko razvijenih, kao Uzbekistan. A neke zemlje poput Nepala, Pakistana i Kenije preselile su se iz grupe niskog razvoja u grupu srednjeg ljudskog razvoja. Nije iznenađenje da su na listi pale zemlje koje su u ratu, poput Sirije, Libije i Jemena.

Deutschland Dr. Selim Jahan Interview UN Campus in Bonn

Selim Jahan: Kreatorima politike se preporučuje da se fokusiraju na one grupe ljudi koje su u nepovoljnom položaju

Ima li pozitivnih primera razvoja u Africi?

Afrika je veoma dobro funkcionisala u smislu ljudskog razvoja. Tokom prve decenije ovog veka, očekivani životni vek u Africi je povećan za čak šest godina, što je najveće povećanje na svetu. U celini, Afričke zemlje su između 1990. i 2015. povećale rang HDI za 31 odsto. Prema mom mišljenju, Afrika je sledeći front snažnog razvoja.

Dugoročni razvoj u izveštaju deluje prilično dobro za sve zemlje. Ali ako pogledamo zemlje poput Sirije, koja je upravo ušla u sedmu godinu rata: da li će ona moći da nadoknadi propušteno i koliko vremena će joj za to biti potrebno?

Mislim da nije pitanje koliko dugo će trajati, pitanje je šta je prouzrokovalo šokove. Oni mogu doći iz tri izvora. Prvi je rat ili ekstremizam. Ako to traje duže, kao u Siriji ili Avganistanu, onda je veoma teško da se nivo ljudskog razvoja zadrži na nivou na kojem je bio recimo pre pet godina. Drugi izvor je potres u ekonomskom sistemu. Ako je zemlja mala, ona zavisi od strane pomoći, tako da šokovi ekonomskog sistema mogu dovesti do nazadovanja ljudskog razvoja. Treći izvor mogu biti klimatske promene, iako još uvek ne znamo u kojoj meri one imaju uticaj. Neki od trendova su veoma zabrinjavajući. Na primer, ako ovog trenutka ne počnemo da se bavimo klimatskim promena, do 2030. će dodatnih sto miliona ljudi biti u ekstremnom siromaštvu.

U ovogodišnjem izveštaju posebna pažnja je posvećena onima koji su manje-više odsečeni od ljudskog razvoja. Koje su to grupe ljudi?

To su žene i devojčice, autohtoni narodi, etničke manjine, osobe sa invaliditetom i LGBT-zajednice. Različiti su razlozi zbog kojih su te grupe u zaostatku na putovanju koje se zove ljudski razvoj. To može da ima veze sa društvenim normama, diskriminatorskim zakonima ili ih pak društvo u celini izoluje odnosno isključuje. Na primer, autohtoni narodi predstavljaju pet procenata svetske populacije, ali čine 15 odsto siromašnih u svetu. Zatim, postoje diskriminatorski zakoni koji u osnovi deluju kao prepreka za ljudski razvoj: u 18 zemalja ženama je potrebna dozvola supruga da bi mogle da rade. Svake godine 15 miliona devojčica ispod 18 godina stupa u brak. To uništava njihov potencijal, smanjuje njihov humani razvoj. Dakle, to nije samo gubitak samo za te devojčice, već za društvo u celini.

Postoje različite ideje o tome šta sve obuhvata ljudski razvoj. Koliko je važan kvalitet razvoja u odnosu na kvantitet?

Dugo vremena smo se bavili kvantitetom ljudskog razvoja – koliko dece ide u školu, da li ljudi imaju dug i zdrav život, i tako dalje. Ali sada je došlo vreme da se pitamo: ’U redu, deca pohađaju školu, ali šta tamo uče?’ Trećina dece ima problema s matematikom i čitanjem, iako su završila pet razreda osnovnog obrazovanja. Dakle, pitanje kvaliteta obrazovanja je problem u svakom društvu. Takođe smo u izveštaju istakli da smo predugo bili pod tiranijom proseka. Na primer, multidimenzionalan indeks siromaštva ukazuje da je milijardu i po ljudi u svetu u multidimenzionalnom siromaštvu. Ali kada se to razloži, podeli na ruralne i urbane oblasti, vidimo da je od tih milijardu i po ljudi, samo 11 odsto u urbanim sredinama, a 29 procenata u ruralnim područjima. To znači da je seosko stanovništvo tri puta siromašnije od urbane populacije. To demaskira prosek.

Kakve su preporuke izveštaja za politiku?

U osnovi, izveštajem se kreatorima politike preporučuje da se fokusiraju na one grupe ljudi koje su u nepovoljnom položaju. To znači da tim grupama treba omogućiti učestvovanje u ekonomskom rastu, u zapošljavanju i pristupu novčanim resursima. Tu su i pitanja kao što su klimatske promene, HIV odnosno AIDS ili proces razvoja u post-konfliktnim situacijama. Mora se podstaći jačanje ljudi, njihova prava moraju da budu zaštićena. Mora da postoji odgovornost i transparentnost vlade i drugih aktera razvoja. Bez jačanja ljudi, neće biti postignut ljudski razvoj za sve.

Selim Jahan je glavni autor izveštaja UN o ljudskom razvoju (link dole) i direktor kancelarije UNDP u Njujorku. Autor je deset knjiga i više od 150 članaka u raznim akademskim časopisima u kojima se bavi ljudskim razvojem, siromaštvom, nejednakošću i makroekonomskom politikom.

WWW Linkovi