Razlaz Klintonove i Obame | Politika | DW | 13.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Razlaz Klintonove i Obame

Kritikujući spoljnu politiku predsednika Baraka Obame, Hilari Klinton priprema teren za sopstvenu kampanju za predsedničke izbore 2016. Ipak, konačnu odluku o tome da li ući u trku verovatno neće doneti pre kraja godine.

Ako neko razume kako funkcioniše politički sistem u Sjedinjenim Američkim Državama, to je Hilari Klinton. Kao bivša prva dama, senatorka, kandidatkinja za predsednicu i državna sekretarka, ona nije samo posmatrala, već i lično iskusila uspone i padove političkih kampanja, medijske mahinacije, opoziciju i svakodnevni posao u političkim kabinetima.

Imajući u vidu takvu politički karijeru, kad Hilari Klinton odluči da s Džefrijem Goldbergom iz magazina Atlantik govori o svojim stavovima u međunarodnoj politici, sigurno se ne radi o nameri da kroz intervju promoviše svoj najnoviji naslov Teške odluke. „To je znak da Hilari Klinton ozbiljno razmišlja o tome da se kandiduje na predsedničkim izborima 2016. godine“, kaže Hajnc Gertner, direktor austrijskog Instituta za međunarodne odnose u Beču. „Da biste se kandidovali za predsedničku funkciju, morate pre svega da napravite distancu prema aktuelnom predsedniku države“, objašnjava Gertner i dodaje da oni političari koji ne prave dovoljno veliku distancu između sebe i aktuelnog predsednika ili svojih prethodnika, po pravilu gube izbore, kao što je bio slučaj s Alom Goreom, kandidatom demokrata koji je izgubio izbore od Džordža Buša nakon dva predsednička mandata svog stranačkog kolege Bila Klintona, ili Džeraldom Fordom, koji je abolirao Niksona nakon afere Votergejt i tako izgubio kredibilitet.

Hillary Clinton Treffen Freunde von Syrien in Istanbul

Hilari Klinton zalaže se za tvrđi stav Vašingtona po pitanju Sirije

U intervjuu u kom govori i o situaciji u Siriji, Klintonova jasno iznosi svoj stav o spoljnoj politici SAD. „Neuspeh Amerike u stvaranju kredibilnih borbenih snaga među onima koji su započeli proteste protiv Asada, bilo da su u pitanju islamisti, sekularisti ili nešto između, neuspeh je koji je ostavio veliki vakum koji sad džihadisti ispunjavaju“, kaže Klintonova u razgovoru za Atlantik.

Doslednost u stavovima

„Klintonova je takve stavove zastupala i dok je bila deo državne administracije, ali i pre nego što je učestvovala u njoj. Ona zaista veruje u upotrebu vojne sile u humanitarne svrhe i manje je osetljiva od Obame po tom pitanju“, kaže Dejvid Unger, dugogodišnji urednik u Njujork tajmsu, sada vanredni profesor američke međunarodne politike na isturenom odeljenju univerziteta Džon Hopkins u Bolonji.

Kao državna sekretarka za vreme Obaminog prethodnog mandata, Klintonova se čvrsto zalagala za naoružavanje sirijske opozicije, iako je pobedio oprezniji pristup koji je zastupao Obama i ostali članovi njegovog kabineta.

Klintonova je takođe kritikovala i nezvanični moto Obamine spoljne politike – Ne čini glupe stvari – koji je nastao kao pokušaj distanciranja od politike Džordža Buša. „Velike nacije zahtevaju jasno definisane principe, a Ne čini glupe stvari nije definisan princip“, podvukla je Klintonova.

Međutim, Gertner se ne slaže s osnovnom pretpostavkom da se Obamina spoljna politika svodi na nečinjenje grešaka. „Jednostavno je sad zahtevati sveobuhvatnu spoljnopolitičku doktrinu, posebno imajući u vidu situaciju u Iraku. Mnogo je teže doneti konkretne odluke.“

Jednostavni zahtevi, teške odluke

Niko, ni neokonzervativci, ni lideri poput senatora Džona Mekejna ili Hilari Kinton, niko više ne zastupa slanje američke čizme na teren, kaže Gertner. On tvrdi da je to ono što bi bilo potrebno kako bi se stvorile realne šanse za suzbijanje konflikata na Bliskom istoku, ali je ogromna većina Amerikanaca čvrsto protiv takvog pristupa.

Gertner, međutim, smatra da je Obama postigao mnogo u pogledu spoljne politike, pri čemu navodi pregovore o nuklearnom programu s Iranom, najavljeno povlačenje američkih trupa iz Iraka i Avganistana i dogovor o hemijskom naoružanju sa Sirijom. „Obama je kritikovan u javnosti zato što nije intervenisao u Siriji, ali mislim da je mudrije rešiti se hemijskog naoružanja putem pregovora, nego vojnom intervencijom.“

USA Kongress Washington Dämmerung

Bivša državna sekretarka SAD sačekaće još neko vreme do konačne odluke o tome da li će se kandidovati

Unger takođe podržava obazrivost Obame u slučaju Sirije, ali kaže da ni kritika koju upućuje Klintonova nije samo prazna politička retorika. „Rekao bih da je to politička kalkulacija, ali ne samo to. Siguran sam da ona zaista veruje u to što govori i ima pravo da iznese svoje stavove.“

Podupiranje desnice

Stav Klintonove koji je naklonjeniji vojnim intervencijama sigurno će je udaljiti od levog krila demokrata, smatra Unger. „Međutim, posmatrajući njenu karijeru godinama unazad, moja je procena da je ona uvek računala na to da neće izgubiti mnogo glasova ukoliko se osloni na konzervativnije stavove, na nove demokrate i one koji su za vojne intervencije. Ne kažem da to nisu zaista njeni stavovi, ali je evidentno da se nikad nije brinula da li će izgubiti glasove levog krila. Uvek se više brinula da ne izgubi glasove konzervativaca, što je dovelo do toga da vrlo otvoreno govori o pitanjima o kojima ne mora ništa da kaže.“

Imajući u vidu iskustva iz kampanje 2008. i iskustva iz Stejt departmenta, ovaj javni razlaz s Obamom i njegovom administracijom u stvari može biti siguran znak da će Klintonova ući u trku za Belu kuću. Ali ne mora nužno biti tako. Gertner i Unger predviđaju da će umesto toga, Klintonova najverovatnije sačekati da vidi kako će se završiti izbori u novembru, pre nego što donese konačnu odluku o svojoj kandidaturi.