Razjedinjeni hoće da sruše Asada

„Uvek kada se sirijski opozicionari sastaju sa stranim vladama, pomislite: ‘Pobogu, govorite u jedan glas!’ – ali oni to ne rade“, kaže stručnjak za Siriju Robert Fisk. Njegov kolega Taufik Rahim navodi razloge za konfuziju u redovima opozicionara: „Postoji Sirijski nacionalni savet, zatim imate nacionalni i lokalni Koordinacioni komitet, naoružane dezertere Slobodne sirijske armije, kao i neke zalutale grupice. Asad ima još možda 20 odsto pristalica, a bilo bi ih još manje kada bi opozicija bila malo složnija i kada bi znala šta hoće.“

Opozicija u egzilu i protest u zemlji, mirne demonstracije i naoružani otpor – jedinstva nema. Opozicionari jedni druge gotovo da ne poznaju i jedni drugima ne veruju. To je problem sa kojim se suočavaju prijatelji Sirije u Tunisu. Oni žele da pomognu opozicionarima, ali nisu sigurni kojima i kako?

Podržati opoziciju – ali koju?

Krug prijatelja okuplja 60 država: Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija i Nemačka predstavljaju glas Zapada, Saudijska Arabija i Katar Bliski Istok, koji i sam nije odlučan koliko daleko bi trebalo da se ide protiv Asada. Rusija, kao što se očekivalo, neće biti prisutna, jer na pregovorima želi da vidi i sirijsko vođstvo. Nemačku će predstavljati ministar spoljnih poslova Gido Vestervele:

„Opozicija bi od nas – predstavnika Međunarodne zajednice – trebalo da dobije signal za ujedinjenje i signal da ih priznajemo. To je neophodno, jer Asadov režim je izgubio legitimnost. Sada je bitno obezbediti mirnu promenu i transformaciju“, rekao je Vestervele.

Nacionalni savet je – predaleko

Predstavnike Sirijskog nacionalnog saveta u egzilu mnogi bi hteli da imaju kao partnere, ali za većinu Sirijaca, kao i za izbeglicu Abu Ahmada oni su predaleko: „Od njih ne možeš ništa da čuješ. Nema ništa od mirnih demonstracija, mi se uzdamo u pobunjenike Slobodne sirijske armije.“

Tako razmišljaju mnogi u Siriji. Politički otpor protiv Asada izmiče kontroli. Šadija Hamida iz Bruking instituta (Brooking Institut) to ni malo ne čudi: „Sirijci gube veru i uspeh mirnih protesta i zato se naoružavaju. Glasanje u Savetu bezbednosti UN je bila najbolja regrutaciona akcija za Slobodnu sirijsku armiju.“ Hamidi misli na veto koji su Rusija i Kina uložile protiv usvajanja Rezolucije protiv Bašara Al Asada, koju su predložile pojedine zapadne i arapske zemlje.

Brutalnost sirijskog režima prema civilnom stanovništvu, najvidljivija je u Homsu, glavnom gradu Asadovih protivnika. Pored pokušaja pružanja humanitarne pomoći, Sjedinjene Američke Države i pojedine arapske zemlje razmatraju i mogućnost naoružavanja opozicionara. Dakle, u Tunisu neće biti reči samo o moralnoj podršci. Ali, s obzirom da Asadov režim još uvek može da računa na podršku vojske, specijalnih jedinica i policije, ali i imajući u vidu da se mnogi Sirijci boje situacije kakva je u Iraku, prijatelji Sirije će u donošenju odluka morati da uzmu u obzir opasnost od širenja građanskog rata, koji bi mogao da ima velike posledice u čitavom regionu.

Autori: Ulrih Lajdhold / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević