Bajden i Putin: bez pomaka, svi kanali ostaju otvoreni

Predsednik SAD Džozef Bajden upozorio je ruskog predsednika Vladimira Putina da ne izvrši invaziju na Ukrajinu i još jednom zapretio ozbiljnim posledicima, u razgovoru koji su njih dvojica vodili u subotu popodne. 

SAD su spremne za diplomatiju, ali i druge scenarije, rekao je Bajden, prenose agenicje. Iz krugova vlade SAD je rečeno da se dinamika proteklih nedelja nije suštinski promenila ovim razgovorom.

Vladimir Putin je Džozefu Bajdenu izneo razloge zbog kojih smatra da sada treba da se razgovara o bezbednosti Rusije. On je još jednom ponovio da predlozi koje su SAD poslale, kao odgovor na zahteve Moskve, nisu uzeli u obzir ključne razloge zbog kojih je Rusija zabrinuta. Najavio je da će Rusija uskoro dati odgovor Americi povodom njene „kontraponude“. Ne iznoseći detalje, jedan visoki zvaničnik američke Vlade rekao je da je američka strana na sto stavila ideje koje se tiču bezbednosti u Evropi, u kojima je takođe uzela u obzir neke od zabrinutosti Moskve.

Putin je Bajdenu takođe rekao i da zapadne države nisu izvršile dovoljno veliki pritisak na Ukrajinu, kojim bi je navele da poštuje sporazume iz Minska. 

Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku o mogućem ruskom napadu je rekao da su upozorenja sada dostigla apsurdan nivo.„Histerija je dostigla vrhunac“, rekao je Ušakov posle razgovora Bajdena i Putina za koje je rekao du vođeni u službenom i uravnotežnom tonu. Bajden i Putin poslednji put su telefonski razgovarali krajem decembra.

Makron i Putin

Prethodno su mišljenja o načinima primene sporazuma iz Minska razmenili francuski predsednik Emanuel Makron i ruski predsednik Vladimir Putin, saopštila je Francuska. U 90-minutnom razgovoru u subotu, Makron je Putinu rekao da ozbiljni pregovori nisu kompatibilni sa eskalacijom tenzija u Ukrajini, saopštila je predsednička kancelarija u Parizu. Ruski predsednik je u tom telefonskom razgovoru optužbe protiv Rusije o neposrednoj invaziji na Ukrajinu ocenio kao „provokativne spekulacije“. Obojica poltičara su izrazili želju da se razgovori nastave. Makron je u poslednje vreme više puta telefonirao sa Putinom, a u ponedeljak je bio u Moskvi.

Nakon upozorenja američke vlade o mogućem skorom napadu Rusije, nemačka Vlada je zatražila od svojih građana da napuste Ukrajinu. „Ako ste trenutno u Ukrajini, proverite da li je vaše prisustvo tamo neophodno. Ako nije, napustite zemlju u kratkom roku", saopštilo je u subotu (12.02.) Ministarstvo inostranih poslova Nemačke. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je tokom posete Egiptu to takođe izjavila i rekla još da nemačka ambasada u Kijevu ostaje otvorena, ali da se nemački konzulat sa istoka te zemlje iz Dnjepra prebacuje na zapad Ukrajine u Lavov.

Slično upozorenje je svojim građanima uputilo više zapadnih zemalja uključujući SAD, Veliku Britaniju, Holandiju, Dansku, Japan, Australiju i Novi Zeland. Danas su to učinile i Belgija i Italija. 

Sjedinjene Države saopštile su u subotu da povlače većinu osoblja svoje ambasade u Kijevu. Prema Stejt departmentu u Vašingtonu, razlog za to je stalni rizik od vojne akcije Rusije protiv Ukrajine.

Zelenski se obratio zapadnim novinarima

Nakon ponovljenih američkih upozorenja o mogućoj ruskoj invaziji na Ukrajinu u narednoj sedmici, predsednik Vladimir Zelenski se danas obratio novinarima, piše dpa.

„Ako vi ili bilo ko drugi imate dodatne informacije o stoprocentnoj invaziji 16. februara, molimo vas da nam date te informacije“. Kijev je svestan da rizici postoje. Ipak, u javnom prostoru ima previše izveštaja o velikom ratu Rusije protiv Ukrajine. Kijev je spreman na sve. Ali: „Najbolji prijatelj neprijatelja je panika u našoj zemlji“, obratio se Zelenski zapadnim novinarima na engleskom. Sve te informacije koje oni šire samo stvaraju paniku i ne pomažu Ukrajini, prenosi dpa.

Prethodno je Ukrajina pozvala svoje građane da ostanu mirni i ne paniče. „Trenutno je ključno ostati smiren i izbegavati akcije koje izazivaju paniku", saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova. Ukrajinske oružane snage stalno prate situaciju i spremne su da odbiju svako mešanje u teritorijalni integritet i suverenitet zemlje", navodi se u saopštenju koej prenosi afp..

Neki američki mediji javili su da bi, prema američkim procenama, ruska invazija mogla da počne ubrzo nakon završetka razgovora između nemačkog kancelara Olafa Šolca i ruskog predsednika Vladimira Putina u utorak u Moskvi. Kijev je, s druge strane, uvek pokušavao da relativizuje slična upozorenja Vašingtona, piše afp.

Ruska ambasada odbacuje upozorenja SAD o napadu

Ruska ambasada u Vašingtonu odbacila je američka upozorenja o napadu Rusije na Ukrajinu kao neosnovana. „Alarmizam" se širi u Sjedinjenim Državama, a da nisu dostavljeni nikakvi dokazi koji bi potkrepili ove navode, izjavio je u subotu ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, prenosi dpa.

Izjave u Vašingtonu samo su pokazale da su SAD pojačale svoju „propagandnu kampanju protiv naše zemlje", rekao je Antonov.

Sjedinjene Države hoće da postignu da se u društvo stekne utisak da je agresija „neizbežna", rekao je Antonov. Ljudima se „baca pesak u oči" nekakvim podacima tajnih službi, bez navođenja detalja. „Komentari političara s tim uvezi, o invaziji Rusije na Ukrajinu tokom ili posle Olimpijade nisu potkrepljeni nikakvim dokazima", rekao je diplomata.

U međuvremenu, i u komentarima SAD se primećuje da je opalo poverenje američkih građana u takve izjave, piše dpa.

Smanjeno osoblje ruske ambasade u Kijevu

Rusija je povukla delove svog diplomatskog osoblja iz susedne Ukrajine. „Iz straha od mogućih provokacija kijevskog režima ili drugih zemalja, smanjeno je osoblje u ruskim misijama", izjavila je u subotu portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. „S obzirom na značajan uticaj koji Vašington i London imaju na Kijev, zaključujemo da su naše američke i britanske kolege svesne nekih planiranih akcija u Ukrajini koje bi mogle značajno da zakomplikuju bezbednosnu situaciju", dodala je Zaharova, prenosi afp.

Ruska mornarica počinje manevre kod Krima. Više od 30 brodova Crnomorske flote napustilo je luke Sevastopolj i Novorosijsk, javlja ruska novinska agencija RIA, pozivajući se na Ratnu mornaricu. Vežba je deo većih, planiranih pomorskih manevara.

Britanija neće slati borbene trupe u Ukrajinu

Velika Britanija je ponovo potvrdila da ne želi da šalje borbene trupe u Ukrajinu. Ruski predsednik Vladimir Putin i njegove kolege bi veoma voleli da mogu da kažu da je njihova moguća akcija posledica zapadne agresije u Ukrajini, rekao je britanski sekretar za odbranu Džejms Hijapi za Bi-Bi-Si u subotu. Zato je veoma važno jasno reći da Britanija nećete igrati „aktivnu ulogu u Ukrajini". Svi britanski vojnici uključeni u misiju obuke Ukrajinaca biće povučeni kasnije ovog vikenda.

Video konfererencija zapadanih lidera

Najvažniji zapadni saveznici su u petak popodne, na kratkoročno zakazanoj video konfrenciji o ukrajinskoj krizi još jednom naglasili odlučnost da na moguću rusku invaziju na Ukrajinu reaguju brzim i dalekosežnim sankcijama. Iz krugova nemačke vlade potom je saopšteno da su učesnici konferencije iz Evropske unije i NATO situaciju u Ukrajini ocenili kao „veoma, veoma ozbiljnu".

Svi diplomatski napori bili su usmereni na pokretanje Moskve na deeskalaciju. „Važno je sprečiti rat u Evropi", rekao je nakon konferencije portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt.

Bela kuća je saopštila da je cilj konsultacija transatlantskih partnera koordinacija diplomatije i odvraćanje od sukoba, a u razgovorima su učestvovali predsednik SAD Džozef Biden, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Boris Džonson, predsednik Poljske Andžej Duda, predsednik Rumunije Klaus Johanis i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Evropsku uniju predstavljali su predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Džejk Salivan, savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbenost, posle razgovora se obratio novinarima: „I dalje vidimo naznake ruske eskalacije, uključujući nove trupe koje stižu na ukrajinsku granicu". Međutim, kako je istakao, on time nije hteo da kaže da je ruski predsednik Vladimir Putin već doneo odluku o invaziji.

„Nalazimo se u situaciji u kojoj bi svakog trenutka mogla početi invazija, ukoliko se Vladimir Putin odluči da je naredi", rekao je Sallivan. To bi se, rekao je, moglo dogoditi i tokom održavanja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Američki državni sekretar Entoni Blinken ranije je dao sličnu izjavu.

Prema informacijama magazina Špigel, američka tajna služba CIA i američka vojska obavestili su saveznike da, na osnovu novih saznanja, postoji bojazan da bi do napada moglo doći sledeće srede. Salivan nije komentarisao ove obaveštajne izveštaje.

SAD šalje dodatne vojnike u Poljsku

Sjedinjene Države premeštaju još oko 3.000 vojnika iz vazdušno-desantne divizije iz baze u američkoj državi Severna Karolina u Poljsku. Sekretar odbrane Lojd Ostin, kako se navodi, naredio je to po nalogu predsednika Bajdena. Međutim, američki predsednik i drugi članovi vlade u više navrata su jasno stavili do znanja da američki vojnici neće biti poslati u Ukrajinu.

U Evropi su i u vremenima kada nije bilo krize bile stacionirane desetine hiljada američkih vojnika. Prema podacima američke vojske, trenutno se u Evropi nalazi više od 80.000 vojnika, uključujući oko 35.000 u Nemačkoj.

Prema zapadnim izvorima, Rusija je poslednjih meseci na granici s Ukrajinom premestila više od 100.000 vojnika. U Ukrajini, kao i na Zapadu, to podstiče strah od velikog ruskog napada na susednu zemlju. Vlada u Moskvi je odbacila tvrdnje o planiranju napada i optužila Zapad da ne poštuje ruske bezbednosne interese. Rusija traži obavezujuća uveravanja o prekidu širenja NATO-a na istok, posebno odricanje od uključivanja Ukrajine u zapadni vojni savez, što NATO i SAD odbacuju.

dr,fs(dpa, rtr, afp,ts)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.