Ratovi, klimatske promene i beda: Upozorenje za budućnost | Politika | DW | 23.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

izveštaj

Ratovi, klimatske promene i beda: Upozorenje za budućnost

Stokholmski institut SIPRI upozorava da klimatske promene te loše i korumpirane vlasti često vode i oružanim sukobima. Pretnja svetu je sve to zajedno, i mora da se deluje odmah, kažu autori.

Procenjuje se da će za par decenija 20 miliona ljudi u Bangladešu morati da se preseli zbog podizanja nivoa mora

Procenjuje se da će za par decenija 20 miliona ljudi u Bangladešu morati da se preseli zbog podizanja nivoa mora

Krčenje šuma, topljenje glečera i zagađenje okeana povezano je sa sve više žrtava u sukobima, sve većim izdacima za oružje i ljudima koji gladuju, kaže se u novom istraživanju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Tome treba dodati i pandemiju koja je donela nove opasnosti.

Recimo Somalija, zemlja na istoku Afrike koja je decenijama u građanskom ratu. Tamo istovremeno suša čini stanovništvo još siromašnijim, prevencije nema, vlada je slaba i ljudi srljaju u ruke islamističke paravojske Al Šabab.

Neizdrživo je i u Centralnoj Americi: loše žetve zbog klimatskih promena pojačavaju se nasiljem i korupcijom i ljude teraju u zbegove ka Sjedinjenim Državama.

„Priroda i mir su isprepleteni tako da ugrožavanje jednog opterećuje i drugo, dok podsticanje jednog jača i drugo. Moguće je nešto uraditi, a trenutak da se nešto uradi je – sada“ upozorava direktor SIPRI Den Smit za DW.

Treba biti spreman

SIPRI je izveštaj pripremio za predstojeći 9. Stokholmski forum za mir i razvoj i želi da posluži kao upozorenje političarima.

U izveštaju se navodi da mnoge vlasti u svetu nisu shvatile težinu krize, ne obraćaju dovoljno pažnje ili čak podstiču nesigurnost.

„Drugi predsednici država ili vlada bi pak delali, ali imaju druge prioritete koji iziskuju vreme i pažnju, kao što su pandemija u poslednje dve godine i trenutno rat u Ukrajini“, kaže Smit.

Grupa autora mirovnog instituta i drugih institucija zaključuje: „Naše društvo je možda imućnije nego ranije, ali je znatno nesigurnije.“

Klimatske promene uzrokuju vremenske nepogode, a pandemija je ugrozila globalni lanac snabdevanja. Nasilje i loše žetve su učinile život mnogih poljoprivrednika nemogućim i doprinose svetskoj migraciji. Žrtve su „često zemlje koje već ionako pate od siromaštva i loših vlada“, mišljenje je stručnjaka SIPRI.

Tu su i oružani sukobi: od 2010. do 2020. godine se njihov broj udvostručio na 56. Isto tako se udvostručio broj izbeglica na 82,4 miliona.

Pre dve godine je povećan broj nuklearnih bojnih glava nakon što se godinama smanjivao, a prošle godine su po prvi put svetski izdaci za naoružanje premašili astronomski iznos od dva biliona dolara.

Somalija, u večnom ratu, sada pogođena najgorom sušom u četiri decenije

Somalija, u večnom ratu, sada pogođena najgorom sušom u četiri decenije

Životna sredina i bezbednost su čvrsto povezani

I kad je reč o životnoj sredini, izveštaj instituta iz Stokholma prikazuje mračnu sliku: gotovo četvrtini vrsta preti izumiranje. Kvalitet tla postaje lošiji, „dok se izrabljivanje prirodnih resursa kao što su šume i riblji fond nastavljaju na neizdrživom nivou“.

Iznosi se pozitivan primer Južne Koreje: ona je naučila lekciju u epidemiji SARS-a 2002. tako da je tamo i smrtnost od kovida u prve dve godine bila desetostruko manja nego u zemljama slične veličine. Time je Južna Koreja izbegla veliki broj ekonomskih i socijalnih problema.

Nužne međunarodna vizija i saradnja

Autori izveštaja upozoravaju da su nužne vizije budućnosti i brzo delovanje. Kod svih odluka, od Ujedinjenih nacija pa do lokalnih projekata, svakako treba da budu uključene i osobe koje su najviše pogođene.

No trenutno ne izgleda da dolazi doba nove i bolje međunarodne suradnje, obzirom na invaziju Rusije na Ukrajinu i opasnosti nove gvozdene zavese, a onda je tu i sve više napetosti između Zapada i Kine. „Ako se polazi od pretpostavke da je nešto nemoguće, onda i ispada nemoguće“, smatra Den Smit.

Međunarodna saradnja je nužna već iz sopstvene koristi: „Znamo da uništavanje životne sredine dovodi do većih opasnosti. Utoliko se već i zbog sopstvene sigurnosti morate boriti protiv uništavanja okoline“.

Tako su Kina i SAD ipak objavile zajedničku nameru zaštite klime na Konferenciji UN o klimatskim promenama prošlog novembra.

Direktor SIPRI smatra da Nemačka kao ekonomska velesila mora imati važnu političku ulogu kod neophodnih promena. Nemačka je prva zemlja koja je „i pred Savetom bezbednosti ukazala na sponu klimatskih promena i bezbednosti“.

Sad bi Nemačka mogla da krene u energetski zaokret kojim se „ne bi samo oslobodila zavisnosti od fosilnih goriva iz Rusije, nego od fosilnih goriva uopšte“, dodaje Smit.

Pogledajte video 02:58

Belim lukom protiv klimatskih promena

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM