Ratoborna ima poslednju šansu
5. novembar 2018.
Ima trenutaka kada je čoveku naprosto žao Andree Nales. Tako je bilo pre dvadesetak dana, nakon izbora u Bavarskoj. Šefica Socijaldemokrata (SPD) stajala je sama u holu „Kuće Vilija Branta“, sedišta svoje stranke, i tražila reči da objasni debakl. Ubledela, frustrirana i iscrpljena – to je govorilo njeno lice. Tek senka one borbene žene koja je postala prva dama na čelu najstarije partije zemlje.
Njen se peh sastoji u tome što je pre pola godine došla na čelo stranke koja je već bila u slobodnom padu. Nales je upala u ruinu i valjalo joj je prvo da pokupi šut. Istovremeno se očekivalo mnogo više, da obnovi SPD, krene novim kursom i ponovo stekle poverenje birača.
Desilo se suprotno. Ankete vide SPD sve dublje i dublje, često tek na četvrtom mestu, često ispod 15 odsto. Još gore, građani sve teže uspevaju da shvate čemu uopšte služi SPD i šta hoće.
Ko će koga po gubici
Prethodna godina je ostavila traga na Andrei Nales. „SPD je potreban! Uta-ta, kažem ja na to!“, tako je Nales delegatima Socijaldemokrata energično prodala priču da još jednom treba kao mlađi partner da učestvuju u vlasti sa Demohrišćanima. Bilo je to prošlog decembra. Ali to što kancelarki Merkel opet treba SPD će Demohrišćani morati „skupo da plate. Uta-ta, kažem ja na to!“
Obećala je da će jednovremeno obnavljati partiju i „dobro vladati“ u koaliciji. Ta špaga joj do danas nije pošla za rukom i preti da je polomi. Sve više socijaldemokrata, od kojih su neki veoma uticajni, traži da se koalicija raskine i to vidi kao poslednju šansu da se spasu mrve verodostojnosti. Ali Andrea Nales, koja nema funkciju u Vladi i predvodi poslanički klub, to još ne želi.
Paradoksalno, SPD je još mogao nekuda nakon što je istorijski propao na saveznim izborima septembra prošle godine. „SPD je poslat u opoziciju i tačka!“, rekla je tada i Nales sa mesta generalne sekretarke stranke. Vatreno je nastupila i dobila podršku 90 odsto svojih poslanika da vodi poslaničku grupu. A onda je poručila da će Demohrišćani od sutra „dobiti po gubici“ od nje, predvodnice opozicije. I glasno se nasmejala.
Doduše, Nales se izvinila kasnije za izbor reči, ali je još i taj nastup ličio na nju: impulsivna, glasna, žovijalna. Što, istina, ponekad zna da izazove i transfer blama.
Kao kada je 2013. u Bundestagu počela da peva tokom jednog govora. Pesmicom iz Pipi Duge Čarape htela je valjda da kritikuje vladu. A onda je 2014. kao ministarka rada branila odluku da se u penziju ide već sa 63 godine rečenicom koja bi se najbolje mogla prevesti ovako: „Moramo valjda nešto da uradimo za ljude, dođavola usranog!“
„Dobro znam šta ljude zanima“
Tamo odakle dolazi, iz vulkanske oblasti Ajfela južno od Bona, tamo ljudi nemaju dlaka na jeziku. Kao maturantkinja je 1989. za nekakve školske novine rekla da želi da postane ili domaćica ili kancelarka. To je moglo da znači da je zanima samo velika politička karijera i da bi u suprotnom rado ostala u seocetu Vajler gde je i rođena 1970.
Često boravi na porodičnoj farmi tamo, posebno zbog sedmogodišnje kćeri Ele. Pre dve godine se razvela od istoričara umetnosti Markusa Fringsa. U selu je svi zovu Andrea i nije važno da li vodi omladinu SPD, stranku ili je ministarka. „Kada subotom špartam ulicom uvek naiđu ljudi, mnogo ćaskamo, i dobro znam šta ih zanima.“
Katolkinja sa sela, ali kćerka radnika. Nales je priznala da ulazak u SPD nije izgledao kao logičan put. Otac joj je bio zidar, kako je rekla, „upropašćenih ramena, kolena i leđa“. To je odredilo kćerku da još kao tinejdžerka misli levo. U rodnom selu je, ne treba ni naglašavati, dominirala Hrišćansko-demokratska unija. Popreko su gledali u mladu Andreu kada je, jedva punoletna, napravila mali seoski odbor SPD. I majka ju je upozoravala da ne unosi nemir u selo.
To Andreu Nales nije zanimalo. Zanimala ju je politika. Tako za studije nije ostajalo puno vremena i punih je dvadeset semestara otaljavala dok nije došla do zvanja magistra germanistike i politike u Bonu. Doktorsku tezu nikada nije završila.
Ali je sa 23 godine postala šefica Mladih socijalista (omladina SPD) pokrajine Porajnje Palatinat. Dve godine kasnije postala je savezna šefica te omladine koju u to vreme u stranci niko zapravo nije zarezivao. Nales je to promenila glasnim i drskim nastupom. Legenda nemačke levice i bivši šef SPD Oskar Lafonten je još 1995. rekao da je Nales „Božiji dar SPD-u“.
Nije ni čudo, jer to je bilo baš kada je Nales pomagala Lafontenu da dođe na čelo stranke umesto Rudolfa Šarpinga. Na stranačkom kongresu u Manhajmu te godine mlada političarka poručuje iskusnom predsedniku partije: „Rudolfe, to što si rekao mi je baš bla, bla, truć.“ Šarping neće ostati jedini šef stranke u čijem rušenju će Nales učestvovati.
Da li je prošlo dvanaest sati?
U Predsedništvo SPD ulazi 1997, u Bundestag godinu dana kasnije. To je godina kada Gerhard Šreder postaje kancelar. Njegova politika naravno nije dovoljno leva za Andreu Nales. Zamerio joj se posebno reformom tržišta rada i socijalne države nazvanom „Agenda 2010“ koja do danas kao utvara prati SPD. „Za Agendu ćemo možda jednom dobiti nagradu za reforme, ali izbori se tako ne dobijaju“, pogodila je još tada Nales.
Uvek se dobro osećala među običnim članovima koji je smatraju nepopustljivom i autentičnom. Pa opet, nikada nije osvojila sva srca u SPD. Ovog aprila je na čelo stranke došla sa svega 66 odsto glasova delegata – to je drugi najlošiji skor u istoriji SPD.
Možda zato što je imala solidnu protivkandidatkinju Simone Lange, gradonačelnicu Flensburga. Lange je bila spremna da raskine Veliku koaliciju, kao i sve više političara SPD. Ali ne i Andrea Nales. Ona bi da drži SPD u vladi i zato se stalno trudi da pronađe kompromise sa Demohrišćanima. Na kraju često izgleda kao da je izgubila kuraž i politički njuh. Danas su i stranka i njena nekada vatrena predsednica – previše fini ili previše kukavice.
Nakon očajnih rezultata izbora u Bavarskoj i Hesenu kao da su joj dani odbrojani. Nekadašnji ministar finansija i kandidat SPD za kancelara Per Štajnbrik nije jedini koji traži smenu Andree Nales. Leva frakcija stranke saopštava: „Prošlo je dvanaest sati. Lutanje SPD postaje slobodni pad. Dosta više ulepšavanja i ko zna kojeg po redu novog početka u Velikoj koaliciji.“ Traže ostavke celog rukovodstva, vanredni kongres na kojem će se odlučiti o raskidu koalicije kao i da sledećeg šefa stranke direktno biraju članovi.
Andrea Nales odlično zna koliko joj se stolica ljulja. Sada ili nikad mora da dela, da se bori. Čelni ljudi stranke od nedelje zasedaju kako bi ustanovili šta zapravo hoće sa ovom Vladom i sa svojom partijom. Do početka 2019, tako je obećano, SPD će dobiti novo ruho. Predsednica partije dobro zna da peščanik ubrzano curi. Ima tek malecku šansu da opstane, kao što malecku šansu ima maturantkinja iz seoceta koja hoće u visoku politiku.