Ratni dnevnik Ratka Mladića kao umetničko ostvarenje | Mozaik | DW | 05.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Suočavanje

Ratni dnevnik Ratka Mladića kao umetničko ostvarenje

Ratove u bivšoj Jugoslaviji zabeležili su istoričari, zapisani su u presudama međunarodnih i domaćih sudova. Jedna izložba u Beogradu pokazuje zašto je važno da ta tema bude i deo umetničkog izraza.

Izložba „Dnevnik“ Vladimira Miladinovića, inspirisana ratnim dnevnikom haškog osuđenika Ratka Mladića, otvara se u subotu (6.6.) u beogradskoj galeriji „Eugster“. Reč je o 400 tušem iscrtanih stranica Mladićevih dnevnika, prevedenih na engleski jezik, koje je on vodio punih pet godina, od samog početka ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

„Polje savremene umetnosti nudi potencijal da se stvari koje su duboko potisnute i veoma su problematične i traumatične, vrate nazad u razmatranje. To je ono što je meni značajno. Dakle, ne kao neki pokušaj da se mase osveste o onome šta se dešavalo“, kaže za DW autor izložbe Vladimir Miladinović.

On dodaje: „Mislim da danas svi imaju mogućnost da veoma lako saznaju sve što se dešavalo, ali važno je pitanje nekog simboličkog prostora u našem društvu koje ne dozvoljava mogućnost da se o određenoj temi govori, naročito na kritički način.“

Dokazni materijal na suđenju u Hagu

Dnevnici Ratka Mladića na 5.000 stranica i u dvadesetak svezaka nisu klasičan dnevnički zapis. To su više teze, neka vrsta podsetnika, nekada teško razumljivog, ispisanog sa mnogo skraćenica, beleške sa sastanaka sa visokom političkim i vojnim ličnostima u vreme rata u Bosni i Hercegovini.

„Tu ima raznih stvari – od nekih banalnih, kao što je pitanje kapaciteta pekare na Lukavici za prehranu vojske, do nekih veoma značajnih pitanja u vezi sa nacionalnim identitetom, verom, itd“, objašnjava autor izložbe.

Detalji sa izložbe „Dnevnik“ u galeriji „Eugster“ u Beogradu

Detalji sa izložbe „Dnevnik“ u galeriji „Eugster“ u Beogradu

Dnevnici su pronađeni u stanu i na tavanu Mladićeve supruge u Beogradu prilikom pretresa 2008. i kasnije 2010. godine, i uvršteni su u dokazni materijal sudskog procesa koji se protiv njega vodio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu.

Da bi dnevnici bili uvršteni u dokaze u Hagu, tim grafologa, svedoka i eksperata imao je zadatak da protumači ono sto je Mladić zapisao. „Svako slovo, svaka linija, morala je pažljivo biti pretvorena u kompjuterski tekst, čitljiv za birokratski auditorijum suda“, podseća beogradski Forum Ziviler Friedensdienst, koji je i jedan od pokrovitelja Miladinovićeve izložbe.

Ratko Mladić je prvostepenom presudom Haškog tribunala osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata u BiH.

Fokus na 1992. godinu

Iako je Mladić vodio dnevnik punih pet godina, izložba Vladimira Miladinovića fokusirana je samo na 1992. godinu. „Na osnovu stranica Mladićevih dnevnika iz 1992. godine, ne može se saznati mnogo novog o ratnim zbivanjima u tom periodu“, kaže Miladinović, „ali ti zapisi daju uvid u strogu vojničku birokratiju, o tome kako se striktno vodilo računa o svim segmentima koji su tom trenutku bili važni.“

„Osnovni utisak koji se stiče, jeste da taj veoma strogi, školovani kadar JNA, u jednom trenutku počinje da radi protiv svega onoga za šta je bio spreman do juče da se bori. Upravo to se vidi kroz te dokumente i kroz dnevnik koji sam ja uzeo u razmatranje“, objašnjava Miladinović, čiji radovi čine i deo stalne postavke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Vladimir Miladinović, autor izložbe „Dnevnik“

Vladimir Miladinović, autor izložbe „Dnevnik“

Vladimir Miladinović i ranije se u svojim radovima bavio ratnom prošlošću bivše Jugoslavije, medijima devedesetih godina, odnosom prema ratnim zločinima. „Ono što podrazumeva moj rad, koji je sada već postao dugogodišnja praksa, neka vrsta dnevne rutine, jeste da ja zapravo pretražujem različite arhive i pravim neku vrstu novog narativa, tj. pravim neke svoje arhive. Dakle, izvlačim stvari koje smatram da su izopštene iz javnog diskursa danas, i vraćam ih u neki proces razmišljanja. To počinje od arhiva dnevne štampe, bioskopskih postera, dokumenata, fajlova.“

Srpski mediji – nekad i sad

Miladinović je jedan od dobitnika nagrade 53. Oktobarskog salona i glavne nagrade fonda za crtež „Vladimir Veličković“. Njegova prethodna izložba bila je posvećena manipulacijama i ratnoj propagandi medija u Srbiji devedesetih godina. Kako mu danas izgleda izveštavanje srpskih medija o ratnoj prošlosti bivše Jugoslavije?

„Mislim da je ono čemu danas svedočimo logičan nastavak svega onoga što se postavilo kao kamen-temeljac u počecima raspada bivše Jugoslavije. Veoma značajno pitanje jeste na koji način su mediji doprineli ratu, pa čak možda i tome da se desi neki ratni zločin“.

Izložba „Dnevnik“ Vladimira Miladinovića biće otvorena do kraja jula, subotom od 14 do 18 i sredom od 17 do 19 sati.

Izložba „Dnevnik“ Vladimira Miladinovića biće otvorena do kraja jula, subotom od 14 do 18 i sredom od 17 do 19 sati.

Pošto su sada drugačije okolnosti, to se više ne dešava na isti način, kaže Miladinović. Ali i dodaje: „Bukvalno danas imamo naslovnu stranicu ’Večernjih novosti’ koja striktno perpetuira sve ono što je bila njihova osnovna agenda devedesetih godina. Govorim o tekstu koji je napisan povodom objavljivanja novog sajta Inicijative mladih za ljudska prava o ratu u Srbiji devedesetih godina. Ta naslovna strana je pokušaj da se ideja javne sfere zaštiti od bilo kakvog prodora nečeg što je drugačije, što se ne uklapa u neku ideju tog zvaničnog narativa o tome šta se događalo.“

Miladinović ocenjuje da postoji tendencija da se stvori jedan dominantni istorijski narativ o prošlosti u Srbiji. „U tim procesima postoje delovi prošlosti koji se jednostavno ne uklapaju. Sa druge strane, imamo tu slavnu prošlost koja se uvek stavlja u prvi plan. Mislim da se umetnost zapravo suprotstavlja kulturi stvaranja tih narativa, to je kao neki klin koji se stavlja u taj točak i sprečava da se stvaraju takvi narativi“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android