Ratne igre u severnim morima | Politika | DW | 28.04.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Island

Ratne igre u severnim morima

Jedna od glavnih tema na sastanku ministara spoljnih poslova NATO u Briselu bio je težak odnos sa Rusijom. Trenutno SAD povećavaju svoje prisustvo na Islandu kako bi držali na oku ruske podmornice u Atlantiku.

Poručnik Jon Gudnason se smeška prisećajući se telefonskog poziva Amerikanaca iz maja 2014. „Rekli su: možemo li sutra da dođemo?“ Vašington, kaže, hoće da pošalje osoblje u vazduhoplovnu bazu u Keflaviku – osam godina po povlačenju svojih jedinica. Gudnason je šef te baze već 30 godina. „Navikli smo na takve stvari“, kaže o ophođenju sa Vašingtonom: „Zato smo ovde.“

Za vreme Hladnog rata, u Keflaviku je bilo stacionirano 3.000 američkih vojnika. Vašington je hteo da sa Islanda drži na oku Sovjetski Savez, pre svega njegove aktivnosti pod vodom.

 - pročitajte još: Bundesver rasipa – država dosipa

Nakon kraja Hladnog rata to je izgledalo bilo suvišno; 2006. jedinice su se povukle – više se nije strahovalo od napada ruskih podmornica.

Severna Evropa je strateški važna

No sada situacija izgleda drukčije – Island je postao strateški relevantniji za SAD i NATO. Prošle godine, Kongres SAD je odobrio 14,4 miliona dolara za obnavljanje baze u Keflaviku.  „Svi znamo zašto se to dešava“, kaže islandski ministar spoljnih poslova Tor Tordarson u razgovoru za DW: „Ruska vojska je agilna kao što to dugo nije bila.“

Sve agresivnije vojno postupanje Rusije nakon što je umarširala u Ukrajinu 2014. i aneksije Krima, primećuje se i pod vodom – što brine SAD. Tordarson kaže da su SAD koristile svoju islandsku bazu 20 dana 2014, a čitavih 150 dana 2017. godine. Ali, evropski sever nije postao strateški značajniji samo za SAD, kako kaže ministar: „NATO će severnom Atlantiku uskoro da se posveti kao što to dugo nije činio.“

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg potvrđuje da je podmornički saobraćaj u Atlantiku tako gust kao što to nije bio od kraja Hladnog rata. „Istovremeno smatram potrebnim da napetosti na krajnjem Severu držimo na niskom nivou“, rekao je Stoltenberg nedavno. „To je u interesu i nas i Rusije. Ali, moramo biti čvrsti, moramo biti sposobni da kredibilno zastrašimo, i zato je NATO-savezu potrebno na primer više flota.“

„Naše mogućnosti da povećamo protivpodmorničku zaštitu ima najveći prioritet za NATO“, rekao je zamenik portparola te alijanse Pirs Kazalet u za DW.

„Nismo u opasnosti“

SAD u Keflaviku investiraju u jedan nosač aviona koji se upravo renovira kako bi mogao da posluži kao ploveći aerodrom za Boing P8, avion poznat kao lovac na podmornice, a on je veći i teži od Lokida P-3 koji je tamo bio stacioniran proteklih decenija.

Island Luftwaffenstützpunkt Keflavik

Američki avion u hangaru u Keflaviku

Da li sada Islanđani treba da se zabrinu da će njihovo ostrvo postati epicentra sukoba između Rusije i SAD? Ne, smatra Jon Gudnason iz vazduhoplovne baze u Keflaviku. „Mi nismo u opasnosti“, kaže, „ovde samo pokušavamo da saznamo šta radi sused.“

 - pročitajte još: Štajnmajer zabrinut zbog otuđivanja Zapada i Moskve

Direktor transatlantske inicijative za bezbednost trusta mozgova Atlantik to vidi drukčije. „Ruska mornarica danas nije isto što i sovjetska nekada. Ona je mnogo manja, ima manje brodova i podmornica“, kaže Magnus Nordenman za DW, „ali, zato je mnogo sposobnija nego što je bila u Hladnom ratu. Može, na primer, da ispaljuje krstareće rakete, kao što je to više puta pokazala pred obalama Sirije.“ Nordeman strahuje da bi ruska flota krstarećim raketama dugog dometa mogla da gađa i ciljeve u Evropi.

A Tor Magnuson, islandski mirovni aktivista i višestruki predsednički kandidat, smatra da bi prisustvo SAD u Keflaviku moglo da doprinese vojnoj eskalaciji sa Rusijom i da bi Island tako mogao postati meta ruskog napada. On je optužio islandsku vladu da je planove o novom aktiviranju vojne baze krila od javnosti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM