Rat u Ukrajini: Zašto je železnica tako važna? | Politika | DW | 07.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

strategija

Rat u Ukrajini: Zašto je železnica tako važna?

U ratu u Ukrajini, Rusija sve više napada ukrajinsku železničku mrežu. Železnica je postala jedan od glavnih logističkih alata Kijeva – i simbol otpora.

Vozovi se u Ukrajini još kotrljaju. U sredu uveče iz kompanije Ukrajinske železnice (Укрзалізниця) je saopšteno da je samo dvadeset vozova na dugim relacijama kasnilo do dvanaest sati. U protekle dve sedmice, ruska vojska je značajno pojačala napade na železničku mrežu.

U sredu je teško oštećen železnički most preko reke Dnjepar. Dan ranije pogođeno je nekoliko železničkih stanica na zapadu i jugu Ukrajine. Pre toga već je gađano nekoliko železničkih stanica, poput one u Krematorsku, na istoku zemlje, gde je početkom aprila najmanje 50 ljudi poginulo tokom granatiranja. Manje železničke stanice, trafostanice i železnički mostovi sve više su meta raketa.

Železnička mreža od vitalnog značaja

Postoji razlog za izmenjenu taktiku Rusa. Tokom prva dva meseca rata, ukrajinska železnička kompanija je postala najvažnija logistička mreža u zemlji.

Železnička mreža u Ukrajini je duga oko 22.000 kilometara. Sa više od 230.000 zaposlenih, železnica je i pre početka rata bila jedan od najvećih poslodavaca.

Pre deset godina, kada je održano Evropsko prvenstvo u fudbalu, Ukrajina je uložila oko 700 miliona evra za unapređenje železničke infrastrukture i voznog parka, tako da danas ima relativno modernu železnicu.

Iako postoji i velika mreža magistralnih puteva, samo deo njih, naročito u blizini velikih gradova, ima više traka. Sa druge strane, mnogi magistralni putevi su u veoma lošem stanju i nisu podesni za transport teškog tereta.

I tako je upravo železnica postala simbol ukrajinskog otpora. Ona dovozi oružje i zalihe pomoći u istočni deo zemlje. Evakuiše milione ljudi koji beže od rata. U međuvremenu sve više porodica prevozi nazad u oblasti koje su ranije bile pod kontrolom ruskih snaga.

U Kijev je dovela važne goste, kao što su ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ili lider nemačke opozicije, demohrišćanin Fridrih Merc.

Magistralne pruge u Ukrajini

Magistralne pruge u Ukrajini

I u transportu robe za izvoz železnica igra sve značajniju ulogu. Pre početka rata, više od polovine uvoza i izvoza išlo je preko crnomorske luke Odese. Međutim, od početka ruske pomorske blokade, pšenicu, ugalj, čelik i hemijske proizvode, Ukrajina sve više pokušava železnicom da izveze u zapadne zemlje.

Neverovatno otporna

U prvim mesecima rata železnički sistem se pokazao iznenađujuće otpornim i prilagodljivim. Železnička mreža je široko razgranata. Ukoliko su delovi pruge bombardovani, često je brzo moguće pronaći alternativne puteve.

„U nekim slučajevima za samo nekoliko sati možemo da popravimo oštećene železničke pruge“, rekao je početkom ove sedmice Oleksandr Percovskij, šef odseka Ukrajinske železnice za putnički saobraćaj, u intervjuu za američku TV-stanicu NBC.

Upravljačka struktura sada je „horizontalna“, izjavio je za CNN njegov šef Oleksandr Kamišin. Odgovorni za prugu na licu mesta mogu da donose odluke, bez dozvole pretpostavljenih. Popravke su brzo obavljane, bez birokratije. Uništeni ili oštećeni mostovi ne mogu tako brzo da se poprave, ali „i pored sve većih napada u stanju smo da upravljamo sistemom“, kaže Percovskij.

Evakuacija ljudi iz Odese vozovima

Evakuacija ljudi iz Odese vozovima

Ipak, rad svakim danom postaje sve teži: zaposleni u železnici moraju da planiraju rute koje izbegavaju naročito opasna područja. Vozni red često mora kratkoročno da se menja i železnička kompanija ga objavljuje na društvenim mrežama. A broj raketnih napada na železničke pruge se svakodnevno povećava.

Železnička mreža važna za obe zaraćene strane

Od početka rata ukrajinski železnički sistem se našao na udaru. Rusija je pokušala što pre da stavi pod kontrolu logističke centre Ukrajinske železnice u velikim gradovima poput Harkova i Kijeva, ali joj to nije pošlo za rukom, zbog žestokog otpora Ukrajinaca.

Sa druge strane, ukrajinska vojska i beloruski železničari uspeli su da unište železničke veze sa Rusijom i Belorusijom – pruge koje bi bile važne za prebacivanje velikih ruskih trupa.

Ruska vojska je, logistički gledano, uvek bila u velikoj meri zavisna od železničke mreže. Rusija je velika teritorija sa složenim terenom – stepama, permafrostom i sezonskim močvarama. Zato su se kopnene motorizovane trupe uvek oslanjale na železničku mrežu za transport vojnika, hrane i goriva.

„Kada železnica ne može da se koristi, vojska mora da se osloni na puteve“, piše ekspertkinja za Rusiju Emili Feris, sa londonskog Kraljevskog instituta RUSI, u članku za časopis Forin polisi. Ruske oružane snage, međutim, nemaju dovoljno hrane i goriva da izdrže kopnene ofanzive i zauzmu ukrajinsku teritoriju predaleko od funkcionalne železničke pruge.

Vatrogasci gase požar posle napada na železničku mrežu kod Lavova

Vatrogasci gase požar posle napada na železničku mrežu kod Lavova

„Na severu“, objašnjava Feris, „Rusiji nikada nije pošlo za rukom da uspostavi kontrolu nad železničkim čvorištem u Černjigovu ili oko Kijeva, a zbog blatnjavih predela mnoga vojna vozila su ostala zaglavljena.“

Novi ciljevi – nova taktika

Rusija je sada redefinisala ratne ciljeve i koncentrisala se na osvajanja na istoku i jugoistoku zemlje. Ali čak i u Harkovu ili južnoj Ukrajini, ruska vojska ili ne kontroliše u potpunosti železničke čvorove ili su oni već skoro potpuno uništeni tokom rata, piše Feris. To je jedan od razloga zašto je Rusija do sada jedva mogla da prebaci svoje snage dublje u Ukrajinu i osvoji više teritorija.

Ipak, to nije dobro za železničku mrežu u ostatku Ukrajine: zbog promene ratnih ciljeva, ruskoj vojsci više nisu potrebni ti železnički sistemi za moguće napredovanje.

Pošto nisu uspeli da zauzmu ukrajinsku železničku mrežu, sada žele barem deo nje da unište, pre svega da bi zaustavili zapadne isporuke oružja na front. Zato bi jedan od odlučujućih faktora za ishod rata moglo da bude to koliko dugo će Ukrajina biti u stanju da održava svoju železničku infrastrukturu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM