Rat u Ukrajini: Još oružja, a kad će pregovori?

„Sigurno ćemo ostati pri svojoj spoljnopolitičkoj liniji da nema ishitrenih solističkih poteza“, rekao je član spoljnopoltičkog odbora Bundestaga, i bivši gradonačelnik Berlina Mihael Miler (SPD) u jutarnjem programu nemačkog javnog servisa.

On je tako odgovorio na pitanje da li će Nemačka isporučiti Ukrajini tenkove tipa Leopard, koje već dugo traže iz Kijeva. Miler je optužio koalicione partnere Zelene i Liberale zbog zahteva da se Ukrajina dodatno naoruža, i odbijanja da se pregovara sa Moskvom.

Kako je rekao, i države poput SAD i Francuske „imaju uporedive oružane sisteme poput Leoparda, ali ih ne isporučuju“. Zato, smatra, ni Nemačka ne treba da trči pred rudu.

Miler je dodao da se po svaku cenu mora izbeći da se NATO direktno umeša u rat. „Ako bi NATO neposredno postao strana u ratu protiv Rusije, čekala bi nas eskalacija kakvu ne želimo ni da zamislimo.“

Razjedinjenost u Berlinu

Te izjave iskusnog političara potcrtavaju raskol u nemačkoj Vladi. Zeleni i Liberali traže isporuku Leoparda, što su do sada odbijali socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc i ministarka odbrane Kristine Lambreht.

Nedavno je šefica diplomatije Analena Berbok (Zeleni) rekla da su male šanse za mirovne pregovore sa Rusijom, kao i da ne vidi da će uskoro biti primirja.

pročitajte još: Rat u Ukrajini

Miler je kritikovao ministarstvo spoljnih poslova koje vodi Berbok jer, kako kaže, ono ne traži kanale komunikacije sa Moskvom. „Bilo bi dobro kada bi i Ministarstvo spoljnih poslova shvatilo da postoji potreba za kanalima komunikacije mimo Putina“, rekao je Miler. On je naveo da samo kancelar Šolc traži takve opcije.

Uskoro pat-pozicija na frontu?

Poznavaoci prilika u Nemačkoj pak ovih dana nagađaju kada bi moglo da se sedne za sto i da dođe do primirja. „Računam da će do ranog leta doći do pat-pozicije u kojoj će obe strane uvideti da rat više ništa ne donosi“, rekao je bivši general Bundesvera i NATO Hans-Lotar Domreze.

Kako je dodao, prekid vatre ni izbliza još neće značiti mir jer će pregovori biti dugi i naporni. Biće potreban i posrednik. „Možda generalni sekretar UN Gutereš, turski predsednik Erdogan ili indijski premijer Modi – mada izgleda se niko od njih ne otima za tu ulogu."

Prema rečima generala, rešenje prihvatljivo za obe strane bi podrazumevalo da se „Zelenski odrekne zahteva da odmah ponovo uvrsti u ukrajinski poredak teritorije poput Krima".

Poznati nemački politikolog Herfrid Minkler rekao je za radio Dojčlandfunk da je teško pitanje kada će doći do prekida vatre, ali da se zna „kako". Naime, tako što obe strane uvide da neće moći da ostvare maksimalne ratne ciljeve.

„Tada raste spremnost da se nađe na sredini. A to je preduslov da se uopšte vode razumni pregovori koji bi bili više od puke razmene maksimalnih zahteva“, rekao je Minkler.

Prema njegovim rečima, Ukrajinu valja dalje jačati kako bi bila u stanju da nanese gubitke ruskoj strani. Jer, kako kaže, pogrešno je verovati da su diplomatija i dešavanja na frontu odvojene stvari.

„U Nemačkoj neki kažu da moramo napustiti isporuke oružja i preći na diplomatiju. To bi u izvesnom smislu značilo navođenje vode na vodenicu jače strane, a to je u ovom slučaju ruska strana“, dodao je politikolog.

Stoltenberg hoće više oružja

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je pozvao članice vojnog saveza da pojačaju proizvodnju oružja narednih meseci. Kako je rekao za radio BBC, to je neophodno da bi NATO imao dovoljno oružja za sopstvenu odbranu i dugoročnu opskrbu Ukrajine. Kako je dodao, odbrana od ruske agresije iziskuje „enormnu količinu“ municije.

Prema Stoltenbergu, čini se da Rusija uprkos gubicima na frontu ostaje pri cilju da „kontroliše“ Ukrajinu. O tome svedoči i mobilizacija velikog broja novih vojnika. „Sve ukazuje na to da su spremni da nastave rat, možda i da pokrenu novu ofanzivu“, rekao je generalni sekretar NATO.

I Stoltenberg dodaje da će sposobnost Kijeva da ispregovara mir zavisiti od snage na bojnom polju. „Ako želimo rešenje pregovorima koje od Ukrajine čini suverenu, nezavisnu i demokratsku državu u Evropi, onda sada moramo da podržavamo Ukrajinu.“

Još nema popuštanja zahteva

Portal nemačkog javnog servisa tagesschau.de je u nedavnoj analizi o mogućem početku pregovora primetio da Kijev i Moskva čak ni retorički ne odustaju od maksimalnih ciljeva. Zato je malo verovatna međunarodna konferencija oko prve godišnjice rata koju je tražio Kijev – a gde bi Rusija učestvovala samo ako prvo odgovara za ratne zločine.

„Svaki predlog Ukrajine se u suštini svodi na zahtev da se teritorijalni integritet opet uspostavi – uključujući i Krim“, piše portal.

Sa druge strane, Putin i Lavrov su i prethodnih nedelja poručivali da cilj ostaju „denacifikacija" i „demilitarizacija" Ukrajine. „Rusija time nije povukla nijedan od ratnih

ciljeva. Ne vidi se o čemu bi moglo uopšte da se pregovara sa Ukrajinom“, piše tagesschau.de.

Prema toj analizi, posle meseci stradanja i tvrdnji da svaka od strana može da pobedi na frontu, ni ruska ni ukrajinska javnost još ne bi bile spremne da prihvate pregovore.

nr (ard, zdf, dlf, dpa, bbc)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.