Rat sa Iranom – eskalacija u Ormuskom moreuzu?

Da li je moguće da američke oružane snage obezbede siguran prolaz tankerima i trgovačkim brodovima kroz Ormuski moreuz? DW donosi najvažnija pitanja i odgovore o transportu tankera sa naftom i gasom kroz ovaj moreuz.

Šta je poznato o „Projektu sloboda“?

Prema navodima Centralne komande Oružanih snaga SAD (CENTCOM), u okviru „Projekta sloboda“ planirano je angažovanje više od 100 letelica sa kopna i mora, kao i oko 15.000 pripadnika vojske. Predviđeno je osnivanje koordinacionog centra za regulisanje brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

Inicijativa trenutno ne predviđa da američka ratna mornarica prati brodove kroz Ormuski moreuz.

Prema Lojdovom tržišnom udruženju – savezu od oko 100 kompanija koje zajednički osiguravaju brodove i naftne platforme – oko 1.000 brodova pogođeno je blokadom u oblasti Ormuskog moreuza. Na brodovima se nalazi oko 20.000 pomoraca. Tokom rata sa Iranom, 25 brodova je bilo izloženo napadima.

Lojd navodi da se vlada SAD nije prethodno konsultovala sa osiguranjima o tome kako da „bezbedno evakuiše“ brodove.

Da li brodovi prolaze kroz Ormuski moreuz?

Da, ali je brodski saobraćaj sveden na minimum i povremeno potpuno obustavljen. Dok je pre napada SAD i Izraela na Iran, 28. februara, kroz Ormuski moreuz dnevno prolazilo između 125 i 140 brodova, prema podacima analitičke kuće Kpler od 30. aprila, saobraćaj je sada smanjen na svega sedam brodova dnevno.

Ormuski moreuz trenutno je istovremeno blokiran od strane Irana i SAD.

Iranska blokada, koja traje od 28. februara, usmerena je na opšte smanjenje brodskog saobraćaja. Prema navodima osiguravajuće kuće Windward, svi brodovi koji žele da prođu kroz Ormuski moreuz moraju to da koordinišu sa iranskim vlastima i da plate taksu od jednog dolara po barelu prevezene nafte.

Američka blokada počela je 13. aprila i odnosi se na brodove koji uplovljavaju u iranske luke ili iz njih isplovljavaju. Prema Windwardu, zbog američke blokade iranski izvoz sirove nafte u Aziju naglo je opao.

Međunarodno udruženje brodarskih kompanija BIMCO pozvalo je strane u sukobu da obustave blokadu i prestanu da ugrožavaju nevine pomorce.

„BIMCO smatra da je većini brodara potreban stabilan prekid vatre, kao i garancije obe strane u sukobu, kako bi se obezbedio bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz“, navodi se u saopštenju tog udruženja. Poseban razlog za zabrinutost, kako se ističe, predstavlja opasnost od mina.

Da li su porasli troškovi osiguranja brodova?

Da. Rat sa Iranom doveo je do naglog rasta troškova osiguranja brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Ipak, prema podacima Udruženja osiguranja (GDV), brodovi i dalje mogu da se osiguraju.

„Na snazi je uobičajeni tržišni mehanizam u uslovima povećanog ratnog rizika“, izjavio je Jerg Asmusen, glavni izvršni direktor GDV-a.

Prema agencijskim izveštajima, više velikih pomorskih osiguranja od 5. marta obustavilo je pokriće ratnog rizika za oblast Irana i Persijskog zaliva, odnosno više ne nude nove polise za taj region. Među njima su kompanije Gard, Skuld, NorthStandard, londonski P&I Club, American Club, kao i japanski osiguravajući koncern MS&AD Insurance.

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan?

Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv na zapadu sa Omanskim zalivom na istoku i omogućava izlaz na Arapsko more. Kroz ovo usko grlo na Bliskom istoku, članice OPEK-a poput Saudijske Arabije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta i Iraka izvoze najveći deo svoje sirove nafte.

Tokom 2024. godine, kroz Ormuski moreuz je u proseku dnevno prolazilo oko 20 miliona barela sirove nafte, što čini gotovo 20 odsto svetske potrošnje. Katar, jedan od najvećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG), gotovo sav svoj LNG transportuje ovim putem, a oko jedne petine ukupne svetske trgovine tečnog gasa prolazi kroz Ormuski moreuz.

Koje zemlje su pogođene blokadom?

Efektivna blokada Ormuske moreuza ima različite posledice po zemlje Persijskog zaliva. Dok Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Iran raspolažu određenim alternativnim pravcima - Irak, Kuvajt, Katar i Bahrein takve mogućnosti nemaju.

Iran, za izvoz nafte, može da koristi i luku Jask, koja se nalazi u Omanskom zalivu i ima direktan izlaz na Arapsko more, čime tankeri ne bi morali da prolaze kroz Ormuski moreuz. Nasuprot tome, Irak, Kuvajt, Katar i Bahrein nemaju kapacitete za preusmeravanje izvoza.

Da li je ranije bilo američkih vojnih pratnji u Ormuskom moreuzu?

Da. Tokom Iračko-iranskog rata (1980–1988), Kuvajt je 1987. godine zatražio od SAD vojnu pratnju za tankere sa naftom. U takozvanom „tanker-ratu“, obe strane su napadale stotine tankera u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu. Kao odgovor, SAD su kuvajtske tankere registrovale pod svojom zastavom.

Tokom tog sukoba, 61 odsto napadnutih plovila bili su tankeri za naftu. Prema analizi Centra Strauss za međunarodnu bezbednost i pravo, 55 od ukupno 239 napadnutih tankera (23 odsto) potpuno je potopljeno ili proglašeno izgubljenim.

Tanker-rat doveo je do pada trgovinskog brodskog saobraćaja od 25 odsto, dok je cena sirove nafte porasla samo privremeno. Iran je, naime, snizio cenu nafte kako bi nadoknadio povećane troškove osiguranja isporuka.