Rat rečima između Atine i Berlina | Evropa | DW | 13.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rat rečima između Atine i Berlina

Atina sve oštrije kritikuje Berlin, ali ni Berlin ne ostaje dužan. Ko je koga uvredio: Šojble Varufakisa ili Varufakis Šojblea? To ipak ne menja ništa u redosledu otplata grčkih dugova. A to su veoma neugodne sume…

Grčki ministar finansija Janis Varufakis rado i bez dlake na jeziku govori svojim evropskim kolegama ono što misli, ali se ipak uvredio kad je neko i njemu rekao šta misli, naročito zato što je to bio nemački ministar finansija: „Gospodin Šojble mi je rekao da sam izgubio poverenje nemačke vlade“, izjavio je grčki ministar na tamošnjoj televizijskoj stanici Mega TV. „Ja sam mu rekao da to poverenje nikada nisam ni imao. Ja imam poverenje grčkog naroda.“

Povrh toga, Grčka je već preduzela diplomatske korake u Berlinu kako bi se požalili na navodno omalovažavajuće izjave nemačkog ministra. Ministar Šojble pak uzvraća da ne zna o čemu njegov grčki partner priča: „Ne, ja nisam uvredio svog kolegu“, odgovorio nemački ministar ove nedelje u Briselu. Ali odnosi su i više nego napeti.

Osim Nemačke, grčkom ministru finansija je za nevolje u Grčkoj kriva i Evropska centralna banka (ECB). „Prema mom mišljenju, politika koju ECB prema mojoj zemlji ne daje nam vazduh da dišemo“, izjavio je Varufakis. U tim optužbama protiv čuvara evra on u grčkoj vladi nije usamljen: nedavno je i grčki premijer Aleksis Cipras optužio ECB da Grčkoj „drži omču oko vrata“.

Jorgo Chatzimarkakis Europa-Abgeordneter

Jorgo Hacimarkakis traži razumevanje za Grčku

Nemački član saveta ECB i predsednik Nemačke centralne banke Jens Vajdman odgovorio je da „nije Evropska centralna banka kriva za što Grčka nema pristup međunarodnom tržištu kapitala“. Povrh svega i uprkos svim optužbama, ECB ipak nije uradila Grčkoj ono što je mogla: da joj zatvori dotok novca. Štaviše, upravo je odobrena još jedna tranša hitnih kredita od preko 600 miliona evra kako bi grčke banke ostale likvidne.

Sirizia bi trebalo da posluži kao primer?

Jorgo Hacimarkakis je političar sa dve domovine. On je bivši poslanik Evropskog parlamenta iz redova nemačkih liberala (FDP), ali i stranke Grčkih građana Evrope. Ujedno je i specijalni izaslanik Grčke u Nemačkoj. Njemu se nimalo ne dopada taj rat rečima. On optužuje Berlin da novu vladu u Ateni „namerno drži pod vodom“ i da onda ne bi trebalo da čude ni reakcije iz Grčke. U nemačkom listu „Fokus“ on pak tvrdi da se sprovodi pravi pravcati mobing protiv grčkog ministra financija Varufakisa. To je uzelo svoju dinamiku koja „sada nikome ne pomaže“, žali se Hacimarkakis.

Istovremeno, Hacimarkakis upozorava da se jul neumoljivo približava i da će se tada i konačno završiti poslednji paket pomoći Grčkoj koji je pre dve nedelje ponovo produžen. Gotovo svi u Evropskoj uniji smatraju da će Grčkoj ponovo biti potrebne nove milijarde. Zato specijalni izaslanik smatra da nije dobro da sada „trujemo atmosferu“ – iako nije jasno na koga on to misli: na Atinu, na Berlin, ili i na jedne i na druge.

Povrh toga, Hacimarkakis je uveren u svojevrsnu teoriju zavere: „Pokušava se da se od grčke Sirizie stvori primer za druge, da se ona učini smešnom da bi se upozorili i drugi (dakle birači u Španiji i Portugaliji) da se ne upuštaju u takve eksperimente.“ U Grčkoj se pak dobro čuje kada nemački ministar Šojble uporno govori o „trojki“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond) koja kontroliše Grčku, iako nova grčka vlada radije koristi izraz „institucije“.

Nadzornici nisu poželjni u Ministarstvima

Predstavnici te „trojke“ ili pak „institucija“, ponovo su u Atini, a tamo su shvatiti da nikako nisu dobrodošli. Do sad su uglavnom knjige troškova i prihoda proveravali u samim grčkim ministarstvima, ali ovoga puta moraju da sede u hotelu gde su im doneli memorijske kartice s navodnim novim podacima o stanju grčke privrede. Specijalni grčki izaslanik Hacimarkakis apeluje na „razumevanje“ zbog takvog postupka, jer su u grčkoj javnosti mere i ponašanje „trojke“ uživale sve, samo ne podršku. Povrh toga i Hacimarkakis pominje pitanje ratne odštete Nemačke Grčkoj, mada ipak priznaje da je sporazumom o ujedinjenju Nemačke to pitanje uglavnom rešeno.

Ovih dana i grčki premijer Cipras ponovo putuje kroz Evropu i institucije Evropske unije. On je svečano potpisao sporazum o saradnji sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) gdje je pokušao sve da uveri da je Grčka „sposobna da ispunjava sve svoje obaveze“. Ali i OECD na svojoj internet-stranici ima rubriku pod naslovom „Put u ekonomsku obnovu“ u kojoj je, na samo dvadesetak stranica, pobrojano gotovo sve što je potrebno – od reforme poreskog i penzionog sistema, preko smanjivanja državne birokratije, pa do predloga za oživljavanje privrede. Sve je gotovo, sa slikama i grafikonima – jedini je problem kako sprovesti to što tamo piše.

Bez obzira na to što grčki premijer Cipras, ne zbog svog prkosnog stava prema evropskim institucijama, u međuvremenu uživa podršku i mnogih stanovnika Grčke koji nisu glasali, to ne menja ništa u redosledu otplata koje Grčka mora da plati. A to su veoma neugodne sume: trinaestog marta mora biti uplaćeno 335 miliona evra, šesnaestog bi Atina trebalo da plati 558 miliona, a dvadesetog još 335 miliona.

I uprkos uverenju grčkog premijera da njegova zemlja može da podmiruje sve obaveze, specijalni izaslanik Hacimarkakis u to ipak nije sasvim siguran: „Ne znam da li može. Nadam se.“