Rat do istrebljenja | Politika | DW | 24.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rat do istrebljenja

Brojni nemački političari prezaju od reči „genocid“, povodom stote godišnjice od masakra nad Jermenima. Da li je to bio prvi genocid u 20. veku ili se prvi dogodio jedanaest godina ranije?

„Nisu se štedeli ni napora, ni odricanja da bi neprijatelju slomili i poslednje ostatke otpora. Poput polumrtve, progonjene životinje, neprijatelj je teran od jednog do drugog izvora vode, sve dok konačno nije postao žrtva prirode u sopstvenoj zemlji. Bezvodna stepa Omaheke dovršila je ono što je počelo nemačko oružje: uništenje naroda Herero.“

Tim rečima je nemački Generalštab proslavio borbu svojih trupa u jugozapadnoj Africi 1904. godine. Oko 15.000 vojnika pod vođstvom general-pukovnika Lotara fon Trota ugušilo je ustanak naroda Herero u nemačkoj kolonijalnoj oblasti. Preživele su proterali u stepu Omaheke, a time u smrt. Prethodno su ustanici usmrtili oko 120 belaca – d doseljenika i spalili njihova imanja. Procenjuje se da je više od 70.000 pripadnika Herera i oko 10.000 pripadnika naroda Nama izgubilo život između 1904. i 1908. godine. Brojni preživeli bili su zarobljeni u logoru gd su bili prisiljeni na rad.

Naredba za uništenje

Da li su, dakle, prvi genocid u 20. veku počinili Nemci u današnjoj Namibiji? Da, kaže ekspert za Namibiju Hening Melber iz fondacije „Dag Hammarskjoeld“ iz Stokholma. Druge kolonijalne sile takođe nisu bile blage. „Specifičnost Nemačke u slučaju jugozapadne Afrike je ipak u tome što se tu po svemu sudeći odvijao rat koji odgovara kriterijima onoga što danas nazivamo genocid.“

Adrian Dietrich Lothar von Trotha

General Fon Trota: Ne prihvatam više ni žene, ni decu

Od 1984. godine, genocid je krivično delo u međunarodnom pravu, naime onda kada jedna nacionalna, etnička, rasna ili religijska grupa u celini ili delimično bude uništena. General-pukovnik Lotar fon Trota je 2. oktobra 1904. godine izdao naredbu da se unutar nemačkih granica puca na svakog pripadnika Herera, bez obzira na to da li je on naoružan ili ne. „Ne prihvatam više ni žene, ni decu“, rekao je Trota. U jednom pismu upućenom Generalštabu napisao je da „želi da vidi tu naciju uništenu“. Vlada Nemačkog carstva u Berlinu kasnije je tu njegovu naredbu o uništenju ukinula. Članovi porodice general-pukovnika u međuvremenu su se izvinili naslednicima tadašnjeg poglavice Herera Samuelu Mahareru zbog počinjenih dela.

Bez klečanja u Vinduku

To teško pada nemačkoj vladi. „Ona od nezavisnosti Namibije 1990. godine ima neprijatan zadatak“, kaže ekspert Melber. Svojevremeno je Bundestag zaključio da postoji posebna istorijska odgovornost za bivšu nemačku koloniju. „To je providan eufemizam“, kaže Melber. Pojam genocid koji bi, iz namibijskog ugla gledano, bio opravdan, nemačka vlada ne izgovara.“ Uz jedan izuzetak. Na stotu godišnjicu obeležavanja ustanka Herera 2004. godine, tadašnja ministarka za razvojnu pomoć Hajdemari Wieczorek-Dojl je rekla: „Tadašnja nedela bila su ono što se danas označava kao genocid.“ Ona je dodala da bi general Fon Trota u današnje vreme bio izveden pred sud i osuđen.

Herero-Aufstand 1904

Skica mape sa položajima iz nemačkih kolonijalnih novina od 29. septembra 1904.

U Bundestagu su propali brojni pokušaji Levice, kao i Zelenih i Socijaldemokrata da gušenje ustanka Herera bude priznato kao genocid. Protivnici tih zahtjeva, naročito iz redova Hrišćansko-demokratske unije, upućuju na to da Namibija od Nemačke iz razvojne pomoći dobija najviše novčanih sredstava po glavi stanovnika od svih zemalja na svetu. To je, kako oni kažu, jedna forma odštete. Od 1990. godine je Nemačka, prema navodima Ministarstva spoljnih poslova, stavila na raspolaganje Namibiji oko 800 miliona evra razvojne pomoći.

Ipak, nedostaju priznanje krivice i odgovarajući simbolični potezi, kaže ekspert Melber koji se pri tom osvrće na klečanje Vilija Branta u Poljskoj, čime je bivši kancelar izrazio molbu za oproštaj zbog nemačkih ratnih zločina u Drugom svetskom ratu.

Povratak mrtvačkih lobanja

Brojni pripadnici Herera do danas imaju osećaj da Nemačka koristi dvostruka merila kada je reč o istorijskoj krivici. Neki smatraju da Nemci ubistva Jevreja u holokaustu vide kao moralno lošija nego ubistva njihovih praočeva početkom veka. Tužba za nadoknadu štete na međunarodnim sudovima, ni jednom od plemena do sada nije uspela. Namibijska vlada nije podnela zahteve za reparaciju, ali ipak sve više i više podržava poziciju Herera i Nama.

Herero-Aufstand 1904 Deutsche Truppen

Nemačke jedinice u jugozapadnoj Africi (1904): 15.000 vojnika ugušilo je ustanak naroda Herero

Mračno poglavlje nemačko-namibijske istorije okončano je prošle godine. Univerzitet Frajburg je namibijskoj delegaciji predao 14 lobanja iz svog fundusa koje su nakon toga mogle da budu pokopane. Istorijski izvori pokazuju da su tokom ustanka Herera skupljeni ljudski ostaci. Neki su se kasnije pojavili u zbirkama na univerzitetima u Nemačkoj. Godine 2011. je berlinska klinika „Šarite“ predao je Namibiji kosti 20 osoba.

Reklama