Raste broj slučajeva femicida u Nemačkoj | Evropa | DW | 25.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nasilje nad ženama

Raste broj slučajeva femicida u Nemačkoj

Svakog dana jedan muškarac u Nemačkoj pokuša da ubije svoju ženu ili partnerku. Svaki treći dan desi se ubistvo. To su poražavajuće statistike na koje podsećamo danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

U februaru 2018. u Frankfurtu na Majni 35-godišnju lekarku napao je njen bivši partner. Izbodena je nožem 18 puta. Žena je preminula posle samo nekoliko minuta, na ulici ispred ulaznih vrata.

Julija Šefer, koja je tada bila javni tužilac u Frankfurtu, odmah je pozvana na lice mesta. Bio je to, kaže, klasičan slučaj: „Njih dvoje bili su u vezi, zatim su se razdvojili, a on je neko vreme pokušao da je ubedi da mu se vrati. U toj fazi, kasniji ubica već je počinio nasilna dela. Žrtva je podnela krivičnu prijavu, i to je policiji bilo poznato. Postojala je zabrana kontakta i približavanja. Uvele, uoči zločina, napadač je satima čekao svoju bivšu devojku. Kada ju je presreo, ona mu rekla da je za nju veza gotova i da ne namerava da je nastavi. Izvukao je nož i naneo joj smrtne povrede.“

-pročitajte još: „Pandemija nasilja nad ženama“

Svaki dan po jedan pokušaj ubistva žene ili djevojke

Svakog dana u Nemačkoj jedan muškarac pokuša da ubije svoju trenutnu ili bivšu partnerku. „Do ubistva partnera ne dolazi preko noći. Često je to jeziv vrhunac porodične drame. Nasilje u porodici započinje vređanjem, ponižavanjem i vršenjem finansijskog pritiska“, kaže Julija Šefer. Ona je danas na čelu Ureda za borbu protiv porodičnog nasilja u Ministarstvu pravde pokrajine Hesen.

Nasilje u porodici započinje vređanjem, ponižavanjem i vršenjem finansijskog pritiska

Nasilje u porodici započinje vređanjem, ponižavanjem i vršenjem finansijskog pritiska

Grupe za ženska prava žale se i na to kako se o tim ubistvima izveštava u nemačkim medijima. Često se to ili dramatizuje ili romantizuje, pisanjem o „ljubomori“, o „ljubavnim dramama“, o „porodičnim tragedijama“. Vanesa Bel iz organizacije za ženska prava „Terre des Femmes“ naglašava da to utiče na način na koji se razmišlja o tim zločinima. Svako ubistvo postaje privatna stvar i na njega se više gleda kao na pojedinačni slučaj, a ne kao problem za društvo u celini.

„U Nemačkoj je to još uvek velika tabu tema“, kaže Bel. Statistika obuhvata samo prijavljene slučajeve i one u kojima su počinioci osuđeni. Na primer, istraživanje na nivou čitave EU iz 2014. godine pokazalo je da se samo jedan od tri slučaja nasilja u porodici prijavljuje policiji.

-pročitajte još: Budi muško na Balkanu

Ubistvo s predumišljem?

U slučaju ubistva u Frankfurtu, počinilac je osuđen na doživotni zatvor. U mnogim drugim slučajevima, međutim, sudije u Nemačkoj donose blaže kazne. Često donose presudu za „ubistvo bez predumišljaja“, za šta je zaprećena kazna do deset godina zatvora. Sud obično uzima u obzir sve okolnosti. Događa se da sudija emotivnu situaciju napadača smatra olakšavajućom okolnošću. To implicira da napadač nanosi štetu sebi ubijajući ženu koju voli, jer se nalazi u stanju bespomoćne ljubomore.

Mnoge nemačke sudije pozivaju se na presudu Saveznog suda iz 2008. Tada sud nije smatrao da se radi o „ubistvu iz niskih pobuda“, niti o „ubistvu na podmukao način“ – što su preduslovi za izricanje kazne za ubistvo. Umesto toga, sud je utvrdio da je „raskid veze potekao od žrtve i da se optuženi ubistvom lišio onoga što zapravo nije želeo da izgubi“.

Pogledajte video 03:50

Prećutna saglasnost za nasilje nad ženama

Problem s tom formulacijom, kaže Leoni Štajnl iz Nemačkog udruženja žena-pravnika, jeste taj što ona u sebi sadrži neku vrstu „okrivljavanja žrtve“. Presudom se takođe uvažava argument da je „žena ubijena, jer joj počinilac ne dozvoljava da poštuje princip samoodređenja i vodi nezavisan život“. Takav zločin posledica je „posesivnosti i nepravde, zasnovane na polu“. To je definicija femicida, kaže Štajnl – ubistva žene na osnovu njenog pola.

-pročitajte još: Nasilje nad ženama – šta kad ode policija?

Često se to ne računa kao ubistvo s predumišljajem

Leoni Štajnl ukazuje na još jedan problem: „Ako muškarac ubije svoju partnerku ili bivšu partnerku zato što ga ona želi da ga napusti ili ga je već napustila, to bi trebalo da se vodi kao ubistvo, jer njegov motiv je posedovanje žene, a to je povezano sa polnim određenjem i predstavlja tešku povredu ljudskog dostojanstva“.

U osnovi, kaže Štajnl, to je isti princip kao u slučaju takozvanih ubistava iz časti, kada devojke ili žene ubijaju članovi porodice zato što su one svojim ponašanjem tobože ukaljale čast porodice. Patrijarhalno posedovanje žene važi u oba slučaja – i kada je reč o ubistvu iz časti, kao i ubistvu partnera iz ljubomore. „Ali iz sudske prakse vidimo da su ubistva iz časti u Nemačkoj svrstana u drugi društveni kontekst, a kazne su oštrije.“

Sve više žena u Nemačkoj traži zaštitu u tzv sigurnim kućama

Sve više žena u Nemačkoj traži zaštitu u tzv sigurnim kućama

U Nemačkoj je mnogo verovatnije da će femicid biti prepoznat kao problem ako se može definisati kao nešto što se ekskluzivno odnosi na verske ili etničke manjine. „Pri tom su dve trećine napadača nemački državljani“, kaže Štajnl.

„Nasilje nad ženama događa se u svim društvenim slojevima i klasama, i mora se efikasno sprečiti“, kaže Vanesa Bel. I pravnica Julija Šefer smatra da se „nasilje pojavljuje u porodici u svim društvenim slojevima i da to nije pitanje vere, nacionalnosti ili obrazovanja. To se tiče svakoga i svako bi trebalo da ponudi pomoć, a ne da kaže: To je porodična stvar, to se mene ne tiče.“

-pročitajte još: „Hej, mala“ – dobacivanje ženama postaje krivično delo?

Napredak na vidiku

Nemačka je 2018. godine potpisala Istanbulsku konvenciju, prvi pravno obavezujući ugovor na svetu kojim se regulišu borba i načini sprečavanja nasilja u porodici. Konvencija prepoznaje femicid kao strukturni, društveni problem, koncentriše se na zaštitu žrtava i predlaže mere koje bi trebalo da budu ugrađene u nemački pravni sistem.

Naredne godine tim posmatrača pažljivije će ispitati napredak u Nemačkoj. Grupe za ženska prava nadaju se da će to podstaći usavršavanja sudija i policajaca, proširiti mrežu psiholoških i pravnih savetovališta za žrtve, ali i skrenuti pažnju na taj problem u čitavoj zemlji. Uz to bi broj „sigurnih kuća“, odnosno skloništa za žene, trebalo da se poveća. Svake godine u njima utočište pronađe 16.000 žena – potrebno je međutim dvostruko više mesta.

„Nemačka želi da bude pionir u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, ali na žalost zaostaje“, kaže Leonie Štajnl iz Nemačkog udruženja pravnika i zaključuje: „Po tom pitanju, Nemačka još uvek može mnogo da nauči od drugih zemalja.“

Pogledajte video 05:14

Nasilje nad muškarcima: „Jednostavno sam prihvatio“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama