Raspodela izbeglica - okrutna lutrija | Evropa | DW | 28.12.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Raspodela izbeglica - okrutna lutrija

Na 4,5 kvadratna metra u prepunom izbegličkom domu? Kontejner ili stan? Grad ili selo, sever ili jug Nemačke? Raspoređivanje izbeglica u Nemačkoj odvija se uz pomoć sistema Izi (EASY). Lutrija sa teškim posledicama.

Kada neka državljanka Sirije zbog rata u svojoj domovini pobegne kod svog brata u nemačku pokrajinu Donju Saksoniju, to ne znači da će tu moći i da ostane. Razlog tome je politika nemačkih vlasti koja socijalne i financijske posledice dolaska brojnih izbeglica nastoji da rasporedi ravnomerno u svih 16 pokrajina Nemačke. Zbog toga i postoje pravila. Sirijka sa početka priče se tako prvo mora prijaviti Zavodu za imigraciju i izbeglice (BAMF) - kao i svi drugi potražioci azila. Službenik BAMF-a potom baca pogled u sistem EASY. To je svojevrsni program za računare. Skraćenica potiče od nemačkog naziva Erstverteilung von Asylbegehrenden (Prvo raspoređivanje potražilaca azila). "Može se dogoditi da EASY ovu Sirijku pošalje, recimo, u Bavarsku", objašnjava Kai Veber iz Saveta za izbeglice u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji. Država u tom slučaju pokriva troškove puta od 600 kilometara i boravka, iako je u ovom slučaju o Sirijki mogao da brine njen brat.

"Stalno imamo takve slučajeve", kaže Veber. Samo roditelji i maloletna deca imaju pravo da traže da ostanu na okupu. Potražioci azila nemaju pravo izbora mesta boravka. To za pomenutu Sirijku znači da se ni nakon što prođe obavezni boravak u prihvatnom centru u Bavarskoj - što može trajati i do tri meseca - nema pravo preseliti kod brata.

Raspola izbeglica u procentima

Raspola izbeglica u procentima

Sistem EASY raspoređuje potražioce azila po svim nemačkim pokrajinama, na osnovu broja stanovnika i poreskih prihoda. Donja Saksonija je tokom 2014, morala da preuzme odgovornost za 9,4 odsto azilanata. To je oko 20.000 osoba. Osim ovih kvota, postoji i pravilo da se u određenim pokrajinama primaju potražioci azila iz određenog reiona. Na taj način se osigurava da njihove slučajeve obrađuju stručnjaci za zemlje njihovog porekla. Tako se sve izbeglice iz Sudana smeštaju u Donju Saksoniju. Sirijski državljani se, raspoređuju po celoj Nemačkoj.

Kai Weber

Kai Weber

Na koji način će izbeglice biti raspoređene zavisi od sistema EASY, ali nije uvek bilo tako. Ranije su pred prepunom Bavarskom kasarnom u Minhenu tokom 2014, ljudi morali da kampuju pod vedrim nebom. Kai Veber smatra da je to posledica lošeg menadžmenta vlasti. Broj potražilaca azila je porastao, ali ih je došlo upola manje nego početkom devedesetih godina, tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Andreas Miler, saradnik Zavoda BAMF radio je na studiji "Organizacija prijema i smeštaj potražilaca azila". "Ne postoji jedinstvena praksa smeštaja", kaže on i dodaje da svaka pokrajina ima svoje propise. Tako postoje različiti propisi prema kojim se azilanti smeštaju na 4,5 ili 6 kvadratnih metara po osobi, a neke pokrajine to uopšte nisu ni definisale.

Neki ne žele, a neki traže azilante

Politolog Kaj Vendel zbog ovih razlika o sistemu EASY govori kao o "lutriji sa okrutnim posledicama". On je za organizaciju Pro Azil napravio studiju o smeštaju izbeglica u Nemačkoj. Neke pokrajine, izbeglice raspoređuju po stanovima, a neke, poput Baden-Virtemmberga, Brandenburga ili Saksonije imaju kolektivne centre. Oni se ponekad nalaze u zabačenim područjima i toliko su veliki da se stvara mogućnost za konflikte, tvrdi Vendel. "Saksonija je za mene zastrašujući primer." Tamo su, tvrdi on, smeštaj i raspodela izbjeglica bili u funkciji "zastrašivanja" novih izbeglica od dolaska. U Bavarskoj je sve do 2013, važio propis da smeštanje u kolektivne centre ima "funkciju povećanja spremnosti za povratak u zemlju porekla".

Goslar

Goslar

Potpuno drugačiju poruku poslao je krajem 2014, gradonačelnik Goslara u Donjoj Saksoniji, Oliver Junk. On je izrazio spremnost da ovaj grad sa 50.000 stanovnika primi više azilanata nego što mu "pripada". On tvrdi da zbog toga što se u Goslaru stalno smanjuje broj stanovnika, azilanti ovde mogu biti bolje zbrinuti nego u velikim gradovima poput Hanovera ili Braunšvajga. Privreda u Goslaru bi od toga mogla da profitira, tvrdi Junk.

"To treba pozdraviti", kaže Veber. Ekonomski instituti već odavno tvrde da se useljavanje novih stanovnika, gledano na duže staze, isplati. Oko 80 odsto izbeglica iz Sirije su visokoobrazovani ljudi. Ipak, nema nikakvog smisla raspoređivati izbeglice u "umiruća sela u provincijskom Harzu gde nema puteva, ni infrastrukture", upozorava Veber. "Izbeglica iz Sirije, čak i ako je lekar, mora prvo da nauči jezik i da se upozna sa nemačkim zdravstvenim sistemom da bi mogao da radi." U jednom brdskom selu u Harzu to nije moguće, ukazuje on.

U pokrajini Švlezvig-Holštajn, kaže Veber, već razmišljaju o promeni sistema za raspoređivanje. Stroga primena ključa za raspodelu dovodi do toga da se "intelektualci šalju u zabačena sela u istočnoj Friziji, gde su užasno nesrećni jer nemaju mogućnosti za napredak". Zato bi rešenje moglo da bude da se izbeglice neravnomerno raspoređuju, tamo gde postoje mogućnosti za dokvalifikaciju, za učenje jezika i podršku. U Oznabriku se tako odmah po dolasku prave planovi za izlazak iz kolektivnih smeštaja i ljudima se pomaže da se osamostale. Onaj ko u Nemačkoj stekne dodatne kvalifikacije, moći će i lakše da se vrati u domovinu, tvrdi Veber.

Izuzetak - maloletnici bez pratnje roditelja

Ured za imigraciju i izbeglice

Ured za imigraciju i izbeglice

Neki potražioci azila spadaju u grupu onih kojima je potrebna posebna zaštita. Andreas Miler iz Zavoda BAMF u takve ubraja "maloletnike bez pratnje, traumatizovane, žrtve mučenja i seksualnog nasilja, starije osobe, invalide, trudnice i samohrane majke". Ni za njih ne postoje jedinstveni propisi o načinu smeštaja. Postoji izuzetak - reč je o maloletnicima bez pratnje. Zakon o pomoći maloletnicima propisuje da brigu o njima preuzme Zavod za brigu o deci i mladima. Oni se ne raspoređuju po formuli koju nameće sistem EASY. U Bavarskoj žele taj propis da promene, ali brojne humanitarne organizacije se protive tome.

Kada neki potražilac azila stigne u Nemačku nije merodavno samo ono što nalaže sistem EASY. Proverava se i zajednička baza podataka EU - pod imenom Eurodac. Ukoliko se otkrije da su otisci prstiju azilanta već bili uzeti u nekoj drugoj evropskoj državi, onda se ta osoba vraća u tu državu. Ipak, i taj sistem funkcioniše sporadično. Većina izbeglica koje stižu na teritoriju EU prihvata tek pet država članica. Zato nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mazijer traži da se u celoj EU uvede sistem raspodele sličan onom koji postoji u Nemačkoj. Kaj Vendel smatra da je to problematično. "U tom slučaju kada bi se reklo: u Letoniji ima još mesta, pošaljite izbeglice tamo. Zapravo bi bilo bolje raspodeliti novac umesto ljudi", smatra ovaj politolog.

Među stanovnicima postoji interes za šire raspoređivanje izbeglica. Jedno istraživanje Fondacije Robert-Boš pokazalo je da dve trećine ispitanika može da zamisli da učestvuje u programima podrške azilantima, a 42 odsto njih navodi "da bi bilo zanimljivo upoznati te ljude".

Reklama