Raspad može početi na Balkanu | Izbor iz štampe | DW | 02.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

nemačka štampa

Raspad može početi na Balkanu

Mišljenje da EU ne može da izgubi Balkan jer ona nema alternativu, spada u „životne laži EU“, piše Cajt. Lokalna štampa se bavi investicijom jedne austrijske fabrike u Srbiju – zbog čega nemački radnici ostaju bez posla.

„Rado bih se kladio", piše u svojoj kolumni za portal nedeljnika Cajt novinar Ulrih Ladurner, „da će na ovaj komentar bar jedan čitalac reagovati tekstom koji sadrži sledeći citat: Balkan ne vredi zdravih kostiju jednog jedinog grenadira iz Pomeranije. Kancelar Oto fon Bizmark je to rekao na Berlinskoj konferenciji o Balkanu 1878. Davno beše – ali je ta rečenica za Nemce i danas normalna. Lako je izgovaraju. Jer, lako im je da Bizmarkovim autoritetom prikriju svoju mentalnu inertnost. Balkan – nemojte sad o tome! Pa imamo već Trampa, Bregzit, izbeglice i populiste. To je već dosta!"

„E, pa – nije dosta. Balkanu je mesto na dnevnom redu Evropske unije, i to u samom vrhu. To možda zvuči čudno s obzirom na činjenicu da je jedan jarostan, neuračunljiv, muškarac trenutno najmoćniji čovek na svetu, i da, kako izgleda, ima nameru da razmontira Evropsku uniju. Ali, ako se svet Evrope raspadne, onda će se to desiti tamo gde je najkrhkiji, i gde na njega spolja deluju moćne sile. A to je slučaj sa Balkanom."

Autor objašnjava koje balkanske zemlje, među njima i Srbija, „čekaju u redu za EU". Ali, „posle mnogo godina čekanja noge su im se umorile. Cilj se udaljava, a među njima se širi nemir. Mnogi počinju da se pitaju ima li negde drugde boljih mogućnosti nego u EU. Ponuda – ne nedostaje. Vladimir Putin ih iz Moskve privlači svom snagom, isti to čini i Redžep Tajip Erdogan iz Turske, a ekstremistički islamisti zemalja Persijskog zaliva , koji bi rado da otškrinu vrata Evrope, upumpavaju novac u region."

Mišljenje da Evropska unija ne može da izgubi Balkan jer ona nema alternativu, spada u „životne laži EU", piše dalje Ladurner: „Možda su te alternative užasne, ali one su tu, i sve su atraktivnije." Autor potom pominje primer sa vozom koji je Beograd poslao u Kosovsku Mitrovicu i koji je zaustavljen u poslednjem trenutku, „inače bi bilo došlo do nasilja". „I ko bi to trebalo da sprečava? Nekoliko hiljada vojnika multinacionalne misije KFOR? To je teško zamisliti [...] Niko ne veruje da bi se oni odlučno umešali u sukob. Oni se boje konflikta. Isto važi i za tiho otcepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, za opasan zastoj u Makedoniji, a i za Crnu Goru i tamošnju neprozirnu borbu između proruskih Srba i prozapadnih Crnogoraca."

„Ne Amerika, ne Rusija, ne Turska – Evropska unija je sila reda na Balkanu. Htela to ona ili ne. EU mora da ispuni tu ulogu, inače je niko u regionu neće shvatati ozbiljno. Inače će se otvoriti vrata za Putina, Erdogana, zemlje Persijskog zaliva i evo sada i za Trampa". Autor smatra da „EU (balkanskim zemljama) ne može da obećava brz pristup", jer bi to bilo nerealno, pa i opasno, jer se EU nalazi u krizi i proširenje bi je preopteretilo. Ali, „EU mora ljudima jasno da kaže: vi pripadate nama, i mi činimo sve što možemo da biste vi imali bolji, sigurniji i bogatiji, život. A na adresu Putina, Trampa, Erdogana i zemalja Persijskog zaliva, mora se uputiti poruka: Ne odustajemo od ovog regiona. Jer, on je centralni deo Evrope."

Naličje investicija u Srbiju

Sasvim drukčijim problemima se bavi regionalni dnevnik Uzinger ancajger iz varošice Uzingena u blizini Frankfurta u pokrajini Hesenu. Austrijska fabrika sijalica Cumtobel je, naime, rešila da otvori nov pogon u Nišu. To će koštati oko 30 miliona evra. Poslednjeg dana 2016. godine, Cumtobel je zatvorio svoj pogon u Uzingenu, u kojem je radilo oko 150 radnika. Koncern je procenio da je on postao nerentabilan. To nije prošlo bez problema – još tokom leta su radnici, koji su znali da će ostati bez posla, štrajkovali nekoliko nedelja, izborivši se bar za to da se osnuje posebno društvo koje se stara o njima, njihovom eventualnom doškolovanju i zapošljavanju u drugim fabrikama.

„Uzingen očigledno nije dovoljno daleko na jevtinom Istoku", napisao je na Fejsbuku jedan od otpuštenih radnika u okviru akcije na društvenim mrežama pod nazivom „Cumtobel mora ostati u Uzingenu". „U novom pogonu u Srbiji bi trebalo da se proizvode upravo artikli čija cena na tržištu polako pada zbog velike konkurencije", piše Uzinger ancajger: „Jevtinijom proizvodnjom bi Cumtobel bar u određenim tržišnih segmentima trebalo da ostane konkurentan. Ali istovremeno želi i da se etablira na tržištima Jugoistočne Evrope."

Istom temom se bavi i Lipiše landescajtung (mesta izlaženja: Lemgo, Detmold, Augustdorf, Erlinghauzen, Bald Zalcuflen, Kaletal, Blomberg i Ligde, sva u Severnoj Rajni-Vestfaliji). Lemgo je varošica u kojoj takođe postoji jedan Cumtobelov proizvodni pogon. Tamo još niko ne govori o mogućnosti da se taj pogon zatvori zbog preseljenja dela proizvodnje u Niš, ali se vest o događajima u Uzingenu brzo proširila i uznemirila radnike u Lemgou. „Naš list je pozvao centralu Cumtobela u austrijskom Dornbirnu da se raspita: ima li preseljenje za Niš posledice po Lemgo? Portparolka Cumtobela Simone Dajtmer rekla je: 'Nova fabrika (u Srbiji) će nam pružiti mogućnost da se uvećamo i pri tome ostanemo konkurentni. Ne vidimo da će se to na bilo koji način odraziti na Lemgo.'"

To je bio relativno umirujući odgovor za radnike Cumtobela iz Severne Rajne-Vestfalije, mada Lipiše landescajtung na kraju svog članka podseća da je Cumtobel nedavno prodao jedan svoj pogon u francuskom mestašcu Lezandeliju jednoj velikoj industrijskoj grupi – što je izvestan broj radnika takođe koštalo posla.

DW.COM