Rasizam je deo američke DNK | Politika | DW | 10.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rasizam je deo američke DNK

Godinu dana posle rasnih sukoba u Fergusonu, mnogo toga se promenilo, ali rasna netrpeljivost je ostala veliki problem SAD. On je usađen u DNK te države, smatra Gero Šlis.

Od pre godinu dana, rasni sukobi u SAD imaju jedno ime: Ferguson. Mlada žrtva policijskog nasilja Majkl Braun i neočekivana žestina nereda potresli su ne samo mladi radnički grad u Misuriju, već i čitavu državu. Ferguson je promenio Ameriku. Jeste, i ranije su beli policajci ubijali crne tinejdžere. I ranije su rasni sukobi bili otvorena, bolna rana za koju leka nema na vidiku.

Ali, slike sukoba koji liče na građanski rat, policajaca u vojnoj opremi i dokazi o rasizmu u redovima gradske policije veoma su uznemirili građane. Izraz državna sila je odjednom dobio preteći prizvuk. Ranije su Amerikanci u sukobima između čuvara reda i Afroamerikanaca instinktivno bili na strani države, ali to poverenje je nestalo.

Rasizam i policijsko nasilje

Rasni sukobi su sada neodvojivo povezani sa policijskom brutalnošću. Ta povezanost je tokom godine u Klivlendu, Severnom Čarlstonu i Baltimoru dovela do novih žrtava. To što sada gotovo polovina od 50 američkih saveznih država želi da uvede kamere na policijskim uniformama, dodatne treninge za policajce i nezavisne istražne komisije, daje nade da je počeo proces učenja.

Schliess Gero Kommentarbild App

Gero Šlis, DW

Ove godine se promenio i sam grad Ferguson. Rezultati prvih izbora za novu gradsku vlast posle nereda u Fergusonu govore za sebe: izlaznost se udvostručila, a broj crnoputih poslanika gradske skupštine je tri puta veći nego ranije.

Ferguson je dobio i novog šefa policije, novog gradskog menadžera i novog sudiju – sve Afroamerikanci koji tako sada reprezentuju crnu većinu gradskog stanovništva. Još jedna dobra vest: gradska vlast je bitno smanjila preteranu revnost u izricanju novčanih kazni građanima za razne sitne prekršaje kao što je, na primer, pogrešno parkiranje... I pored toga, Ferguson je ostao podeljen grad. Nepoverenje između belaca i crnaca se posle nereda produbilo. Policajci su promenili ponašanje, ali crnoputa većina ih nikako ne prihvata.

Sa reči na dela

Ferguson nije promenio samo zemlju, već i njenog prvog crnog predsednika. Sve dok nije dobrano poodmakla druga polovina njegovog drugog mandata, Barak Obama je oklevao da prolikom rasnih sukoba stane na stranu crne zajednice. Posle Fergusona je postao jasniji; zauzeo je stav i otvoreno kritikovao policiju i pravosudni sistem zbog toga što crnce i Latinoamerikance tretiraju drukčije od belaca. Njegovo pomilovanje mladih zatvorenika kažnjenih zbog prestupa sa drogom povezano sa predlozima o reformi pravosuđa pokazuje da on ne želi da ostane samo na prigodnoj retorici.

Rasni sukobi prate SAD od njihovog osnivanja. Oni su duboko usađeni u njenu DNK. Da bi mogla da prodre u njihovu srž, država mora da postane iskrena prema samoj sebi. To će ostati veliki zadatak za predsednika koji u jesen svog mandata postaje sve jači. Mnoge njegove pristalice se nadaju da će on uskoro održati jedan veliki govor o rasnim sukobima. Govor koji neće preko noći rešiti probleme, ali bi mogao da promeni Ameriku i svet.