Rasizam i diskriminacija u zbornici | Mozaik | DW | 11.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rasizam i diskriminacija u zbornici

Nemačkom obrazovnom sistemu preko su potrebni nastavnici. Uprkos tome, učitelji sa useljeničkom pozadinom svakodnevno su diskriminisani u svom poslu.

Saraja Gomis je učiteljica u jednoj školi u Berlinu koja važi kao socijalno problematična. Ona nerado govori o svom porijeklu. Soraja je afričkog porekla i kao takva još uvek u nemačkim zbornicama predstavlja „egzotičnu pojavu“. I dok broj učenika useljeničkog porekla u nekim većim gradskim sredinama redovno prelazi granicu od 50 odsto, u zbornicama sedi samo jedan do pet odsto nastavnika stranog porekla. I to iako se upravo ta vrsta nastavničkog kadra redovno spominje kao važan aspekt u integraciji mladih stranaca u nemačko društvo.

Diskriminacija na svakom koraku

Saraja Gomis

Saraja Gomis

„Moji učenici su srećni kada se susretnu sa raznolikošću. Jedna učenica afričkog porekla je čak rekla da, dok nije mene srela, nije bila svesna da i tamnoputi građani mogu da budu nastavnici“, kaže Gomis. Nažalost roditelji ne reaguju uvek tako. „Mnogi su na prvi roditeljski sastanak došli samo da bi po prvi put videli jednu tamnoputu učiteljicu. Neki su me čak i opipavali. Znatiželja brzo prelazi u neku vrstu diskriminacije“, kaže Gomis. I u zbornici često dolazi do situacija u kojima je vidljivo da je pritajeni rasizam itekako prisutan. „Jednom sam čula komentar da smo 'mi belci više intelektualni, dok su crnci zabavni'“, priča ta berlinska učiteljica.

„Specijalno vaspitanje“

Iskustva mlade učiteljice afričkog porekla nisu izuzetak. Kako proizlazi iz jedne studije Univerziteta u Bremenu, slične doživljaje u školskoj svakodnevici proživljavaju mnogi mladi nastavnici i stažisti useljeničkih korena. Prema jednom ranijem istraživanju, 22 odsto ispitanih pedagoga već se susrelo s nekom vrstom diskriminacije. Ruganje zbog naglaska ili aluzije na versku pripadnost spadaju u najčešće oblike diskriminacije. Sa druge strane, strano nastavno osoblje izuzetno se ceni upravo zbog te uloge „graditelja mostova“ između sve većeg broja učenika stranog porekla koji se, što zbog jezičkih, što zbog kulturnih razlika, teže snalaze u školskoj svakodnevici. Međutim, nastavnici stranog porekla ne žele da ih svode samo na tu, jednu ulogu, i odbijaju da budu pedagozi „sa specijalnim zadatkom“.

U budućnosti više stranih nastavnika

Više nastavnika sa stranim poreklom

Više nastavnika sa stranim poreklom

Nastavnici stranog porekla, kako je pokazala studija, potpuno različito reaguju na diskriminatorske ispade kolega ili učenika: jedni traže da se temi diskriminacije posveti više pažnje, dok se drugi povlače u sebe i strahuju da bi time dodatno uzburkali duhove i izazvali negativne komentare. Jedno je sigurno: kao odgovor na rastući broj učenika stranog porekla u nemačkim školama, biće potrebno i više nastavnog osoblja stranog porekla. A u trenutku kada nastavnici stranog porekla postanu pravilo, a ne izuzetak, tada će i odnos prema njima da se promeni.

Autori: Anke-Martina Vit / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković