Kada motor radi s maksimalnim brojem obrtaja i još više od toga, postoji opasnost da će se u jednom trenutku pregrejati. Tačno takvo je trenutno stanje s nemačkom privredom. I ona je u poslednje vreme pokazivala znakove pregrevanja. A ekonomski rast to može isto tako da uguši kao i npr. nagli skok cena nafte ili recimo bankrot Dojče banke.
Tako nešto stručnjaci nazivaju „spoljnim šokom“. Iza tog pojma krije se neugodna istina da ni stručnjaci sami ne znaju kada dolaze nevolje. Kao što ni svetsku finansijsku krizu pre desetak godina niko nije predvideo.
Nagli rast uvek ima dve strane
Firma Ebn-Papst klasični je primer nemačkog srednjeg preduzetništva. Pokrenuta sa svega nekoliko radnika u najdubljoj provinciji Baden-Virtemberga, danas to preduzeće zapošljava 15.000 radnika širom sveta. Po proizvodnji industrijskih ventilatora, ta firma je vodeća u svetu, s godišnjim prometom od preko dve milijarde evra. I s obzirom na to da ekonomski ne ide dobro samo Nemačkoj, već i mnogim drugim zemljama sveta, firma se našla pred problemom: toliko je narudžbina da njihovi dobavljači ne stižu da podmire potrebe proizvodnje. Rezultat toga su duge liste čekanja i zaustavljanje proizvodnje. Odjednom se čak razmišlja i o otpuštanju radnika. Previše ljudi je zaposleno, previše poslova sklopljeno: tako izgleda pregrevanje nekog pogona.
U čitavoj nemačkoj mašinskoj industriji situacija je slična. Ta ključna grana nemačke privrede trenutno zapošljava 32.000 radnika više nego pre godinu dana. Uprkos tome, mnoga preduzeća muku muče s nedostatkom radnika i u velikim su problemima s ispunjavanjem obaveza prema mušterijama. Mnoge firme su u stvari spremne da prošire proizvodnju, ali je to nemoguće zbog nedostatka stručnog kadra. Problem je u tome što pojačana ekspanzija sa sobom donosi i pojačanu krizu. S druge strane, mušterije okreću leđa ako su prisiljene predugo da čekaju. To je smrtonosno za konjunkturu. Nagli privredni rast ima dve strane.
Na putu ka normalizaciji
I zato je u suštini dobra vest kada minhenski Institut za ekonomska istraživanja (ifo) poručuje: „Period munjevitog rasta je iza nas“. Tzv. ifo-barometar pokazuje znakove opadanja i nalazi se na najnižoj tački u poslednjih godinu dana. Taj barometar jedan je od najvažnijih ekonomskih pokazatelja i kada stručnjaci ifo-a kažu da trenutna svađa oko svetske trgovine i koaliciona kriza u Berlinu štete privredi, njihove reči uzimaju se veoma ozbiljno.
Međutim, istovremeno s tim upozorenjima iz Minhena, trebalo bi pročitati i drugi deo poruke stručnjaka ifo. A ona kaže da su izgledi za sledećih šest meseci i dalje nepromenjeno dobri. I zato poruka glasi ne samo“munjeviti rast je iza nas“, već i „nemačka privreda je na putu ka normalizaciji“.
Škakljiva situacija u Berlinu
Svakako da trgovinske svađe s Amerikancima i dalje vise iznad nemačke privrede, toliko okrenute izvozu. I jasno je da će Nemačka to osetiti na sopstvenoj koži. Ali od takvog scenarija i dalje smo veoma udaljeni. U ovom trenutku mnogo je preteća kriza vlade u Berlinu. U slučaju da Angela Merkel podnese ostavku i budu raspisani novi izbori, to bi značilo da se u dogledno vreme ne bi pokretale privredno-političke reforme, preko potrebne kako bi se Evropa ojačala.
Dakle: ako je ifo-indeks u padu, to još uvek ne znači da dolazi recesija. Pa čak i ako se uzme u obzir činjenica da su i ostali ekonomski instituti snizili prognoze koje se tiču rasta nemačke privrede, to još uvek nije razlog za tužbalice. Jer još uvek ispred brojki koje prognoziraju privredni rast stoji plus, a ne minus.