Rado ide Rus u vojnike... | Politika | DW | 28.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rado ide Rus u vojnike...

Nova mornarička doktrina koju je odobrio predsednik Putin trebalo bi da demonstrira rusku vojnu snagu. Stiče se utisak da su Rusi oduševljeni svojom vojskom, ali dopisnik DW Jurij Rešeto sumnja u temelje tog oduševljenja

„Ako vojnici dođu, sakrij me pod sto!“ – zamolio sam kao petogodišnjak svoju majku. Bile su sedamdesete, živeo sam u SSSR-u, usred Hladnog rata. Strah da će me jednoga dana „vojnici“ odvesti u armiju koja bi moju domovinu Rusiju trebalo da brani od trulog Zapada, bio je veći od straha da bi taj truli Zapad mogao da napadne. Moguće da je to zbog mog pacifističkog vaspitanja, ali nisam bio jedini sa tim strahom. Nisam poznavao nikoga ko je želeo da ide u vojsku i nikoga ko je bio ponosan jer je u vojsci bio.

I to uprkos nedeljnoj emisiji na državnoj televiziji koja se zvala „Služim Sovjetskom Savezu“. I uprkos obaveznom školskom predmetu „Uvod u vojno obrazovanje“. Uprkos vojnim paradama koje su se održavale svake godine. Propaganda sedamdesetih godina nije postigla to što je uspela današnja: Rusi vole svoju vojsku.

Rescheto Juri Kommentarbild App

Jurij Rešeto, DW

Prema podacima ruskog Instituta za ispitivanje javnog mnjenja VZIOM, 86 odsto Rusa je uvereno da je vojska u stanju da odbrani zemlju u slučaju opasnosti. Četrdeset odsto ispitanika oseća poštovanje, a 59 odsto je ponosno na vojsku. Velika većina Rusa vojsku vidi kao prestižnu instituciju koja mladim građanima nudi mogućnost napredovanja.

Tih 86 procenata građana koje je ispitao VZIOM verovatno je u nedelju bilo veoma zadovoljno kada je ruski predsednik Vladimir Putin predstavio novu doktrinu ruske ratne mornarice i kada je mornarica u Kalinjingradu pripremila zaista impresivan spektakl. Naravno, Rusija je miroljubiva zemlja, glasila je poruka. Naravno da nikoga ne napada i nikome ne preti. Ali uvek je budna i nikome neće dozvoliti da dođe na ideju da napadne najveću zemlju sveta.

Potom su u akciju krenuli okretni brodovi sa preciznim navigacionim sistemima i projektilima brzim kao munja. Zbog širenja NATO ka istoku novi prioriteti su sada na Sredozemnom moru i na Arktiku. To se logično uklapa u novu vojnu doktrinu koju je Rusija predstavila na jesen prošle godine. Šef generalštaba Gerasimov tada je najavio da bi do 2020. godine ruske vojne snage trebalo da dobiju više od 11.000 novih oklopnih borbenih vozila, trideset brodova i podmornica, kao i 14.000 novih vojnih aviona, o bezbroj raketa da i ne govorimo. Impresivno. To može da se meri sa trkom u naoružavanju za vreme Hladnog rata.

Ali bez garancije. Jer sankcije Zapada i rastuća ekonomska kriza mogli bi da unište ambiciozne državne planove. Moglo bi da se desi da ponestane novca, kao i da Zapad prestane da isporučuje neke važne delove za komplikovano precizno naoružanje na brodovima. Pitanje je da li će trenutno u Rusiji toliko hvaljeni lekoviti metod zvani „zamena za uvoz“ tako brzo i efikasno moći da funkcioniše u vojnoj oblasti.

Takođe bi jednim udarcem trebalo suzbiti pljačku državnih sredstava za kupovinu oružja. Vladimir Putin nedavno je zapretio da je to jednako finansiranju terorizma i usput se požalio da su cene oružja za vreme proizvodnje povećane za jedanaest puta.

Tak kad ti problemi budu rešeni i kad Rusija bude mogla sigurno da finansira nove planove, ponosni ruski građanin može stvarno da bude ponosan na svoju vojsku. Bez straha da će jedan ratni brod tokom svečanosti da ispali raketu, koja će odmah potom da eksplodira dva metra dalje u moru, kao što se dogodilo na svečanosti ratne mornarice u Sevastopolju na Krimu tokom vikenda. Ali taj šou se desio bez prisustva predsednika. On je bio na vojnoj paradi u Kalinjingradu, gde se jedna druga raketa jednostavno zaglavila u svom nosaču…