Radnici u BiH - bez posla i prava „zbog korona virusa“ | Politika | DW | 20.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

BiH i korona-kriza

Radnici u BiH - bez posla i prava „zbog korona virusa“

U BiH je tokom pandemije korona virusa bez posla ostalo oko 30.000 radnika. Sindikati strahuju da bi broj otpuštenih mogao da se poveća, a sociolozi upozoravaju na negativne posledice.

Oko 28.000 radnika radnika u Federaciji BiH i oko 2.000 radnika u Republici Srpskoj ostalo je bez posla od polovine marta  2020. kada je u BiH intenzivirano sprovođenje vanrednih mera za sprečavanje širenja zaraze korona-virusom. Najugroženija je uslužna delatnost. Posebno su stradali ugostiteljstvo, trgovina, ali i prerađivačka delatnost. Na udaru su se uglavnom našli radnici malih i srednjih preduzeća.

Odogovarajući na pitanje otkuda tolika razlika u broju otpuštenih u entitetima, predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže:

„Vlada RS je veoma brzo delovala, a prihvaćeni su mnogi sindikalni predlozi za ublažavanje ove nesreće. Vlada RS uplaćuje poreze i doprinose radnicima onih preduzeća koja su uredbom Vlade prestala da rade u vreme pandemije, dakle od polovine marta, a poslodavci su dužni isplatiti minimalnu platu. Neki će isplatiti i više od toga. Za mesec april, Vlada će isplatiti i poreze i doprinose te plate za radnike preduzeća koja su prestala raditi na osnovu vladine uredbe, a jedan deo sredstava biće uplaćen i za preduzeća koja su radila sa smanjenim obimom proizvodnje. Na taj način će biti zbrinuto oko 70.000 radnika. Naravno, najniža plata od 520 maraka nije dovoljna za život, ali omogućava očuvanje radnog mesta, što uz uplaćene doprinose i poreze osigurava kakvu-takvu novčanu naknadu sa nadom da ćemo krizu prebroditi do polovine maja".

Ranka Mišić: „Bilo je i zloupotreba"

Savez sindikata RS-a je insistirao da poslodavci ispoštuju Zakon o radu, odnosno da se radnicima koji su ostali bez posla osigura otpremnina kako bi imali novčanu naknadu u određenom vremenskom periodu.

Ranka Mišić

Ranka Mišić

„Bilo je i zloupotreba, tako da imamo 'sporazumne' raskide ugovora o radu gde su poslodavci vršili pritisak na radnike da potpišu 'blanko' papire o raskidu radnog odnosa, čime su ti radnici izgubili sva prava, pa čak i ona koja bi im garantovao Zavod za zapošljavanje. Upravo u tom segmentu pokušavamo zaštititi radnike na sve načine. Mislim da je brzina donošenja konkretnih mera ubjedila poslodavce u RS da ne otpuštaju radnike i žao mi je što u FBiH nisu na vreme preduzete slične mere", kaže Ranka Mišić.

Vlasti u RS odlučile su i da jednokratnom podrškom od 1.000 maraka medicinarima, policiji, pripadnicima Civilne zaštite, komunalnim policajcima i inspektorima dodatno stimulušu „borce u prvim redovima" protiv korona virusa.

U FBiH se kasni sa merama?

„Prema mojim saznanjima, u FBiH je bez posla ostalo oko 28.000 radnika. Među radnicima koji su ostali bez posla veliki je broj onih koji su imali ugovor na određeno vreme i kojima poslodavci u vreme pandemije nisu produžili ugovore. Mi sada pokušavamo ustanoviti na koji način možemo zaustaviti ovaj trend otpuštanja radnika", kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata BiH Mevludin Bektić.

„Uistinu, Vlada FBiH je u ovom slučaju bila sporija u odnosu na Vladu RS sa nekim konkretnim merama, ali evo, u četvrtak (16.4.) je usvojen rebalans federalnog budžeta kako bi se stvorili uslovi za aktiviranje stabilizacijskog fonda za  očuvanje radnih mesta, kako bi se i u FBiH delovalo uplatama doprinosa i minimalnih plata. To, međutim, mora proći i proceduru u Parlamentu FBiH. Nažalost, najniža garantovana plata u FBiH je 406 maraka", kaže Bektić.

Umesto rešenja, dodatna opterećenja za radnike?

Sindikati će u utorak (21.4.) imati sastanak sa predstavnicima vlasti u okviru Ekonomskog vijeća za FBiH koja bi mogla biti iskorištena za pritisak na sindikate kako bi se, na inicijativu poslodavaca, usvojile za radnike nepovoljne izmene Zakona o radu, kaže Bektić.

„Vlasti u vreme pandemije žele udovoljiti poslodavcima kako bi se uveo institut čekanja, kako bi poslodavci jednostrano mogli upućivati radnike na godišnji odmor ili donositi odluke o skraćivanju radnog vremena. To bi praktično značilo uvođenje robovlasničkog odnosa", kaže Bektić.

Dugoročne posledice

Urednik Finansijskog portala Beta.ba Eldar Dizdarević ističe da je sada teško predvidjeti perspektive poslovnih prilika u BiH.

Eldar Dizdarević

Eldar Dizdarević

„Uzmimo, naprimer, da se danas ukinu sve mere zaštite od koronavirusa. Neki će ljudi, naravno, odmah otići u kafane i restorane, ali većina neće. Strah od bolesti će biti i dalje prisutan, a to će se odraziti na ugostitelje, turističke radnike, taksiste i tako dalje. A veliki broj ljudi kod nas radi upravo na tim poslovima", kaže Dizdarević za DW.

Na negativne posledice otpuštanja radnika upozoravaju i sociolozi. „Za sada se može reći da se još 'ništa strašno' nije dogodilo s obzirom na činjenicu da je ovde i bez pandemije broj nezaposlenih ogroman, prema nekim istraživanjima oko 50 posto, tako da će broj od 30 hiljada otpuštenih na nivou BiH malo koga zabrinuti", kaže Esad Bajtal.

Esad Bajtal

Esad Bajtal

Esad Bajtal: „Sa ovako lošim načinom vladavine, sve se moglo očekivati i bez korona virusa"

„Ovdašnje etno-vlasti, iskustveno govoreći, uopšte ne brinu o narodnim, društvenim interesima nego isključivo o sebi. Na sceni su interesne krimi etno-grupe koje se svetskoj i domaćoj javnosti lažno predstavljaju kao političke stranke i partije. Prema tome, korona virus može biti samo dobro opavdanje za nešto što bi ovakvom voluntarističkom vladavinom ionako bilo proizvedeno. Dakle tu je problem, što se ovdje ništa ne čini da se nezaposlenost, beda, lažna demokratija ne događaju, a kada se dogode pa još imaju formalno pokriće kakvo je korona, onda to vlastima sasvim dobro dođe", kaže Bajtal.

Izveštaj za Fondaciju Fridrih Nauman Sarajevo

Stručnjaci ističu kako će se pandemija korona virusa odraziti na sve budžete u BiH, kako na entitetske i kantonalne, tako i na nivou države.

U izvještaju „COVID-19, ekonomske posledice za BiH, mere i rešenja" kojeg su ekonomisti Admir Čavalić, Faruk Hadžić i Damir Bećirović uradili za Fondaciju Friedrih Nauman Sarajevo, inače blsiku stranci Slobodnih dmokerta u Nemačkoj, navodi se da će za saniranje negativnih posledica samo u 2020. biti potrebno 2 milijarde maraka.

U Izveštaju se, između ostalog, navodi da kompanije u BiH još od januara 2020. osećaju posledice pandemije zbog pada uvoza iz Kine. One su dodatno naglašene krizom u Italiji i drugim evropskim zemljama jer je, kako se navodi, upravo Italija, pored Nemačke, najznačajniji spoljnotrgovinski partner BiH. Ovaj izveštaj dostupan je na https://westbalkan.fnst.org/content/covid-19-analysis

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM