Rad u penziji: nužda ili razbibriga? | Politika | DW | 31.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rad u penziji: nužda ili razbibriga?

Sve više starijih građana Nemačke se, i nakon zvaničnog odlaska u penziju, vraća na radno mesto. Privredi jesu potrebni iskusni radnici, ali, koliko je rad u poodmaklom dobu nužda, a koliko bekstvo od dosade?

Jedno saopštenje Nemačke vlade potvrdilo je nešto što se manje-više zna već godinama: sve više građana se, nakon odlaska u penziju vraća na tržište rada. U poređenju sa 2000. godinom, danas je 60 odsto više onih koji, uz penziju još negde zarađuju za život. To konkretno znači da zvanično 761.000 penzionera, od ukupno 17 miliona koliko ih u Nemačkoj živi, radi – i to uglavnom na radnim mestima sa skraćenim radnim vremenom. Mnogi od njih su, kako proizlazi iz saopštenja, stariji od 74 godine.

Daleko od „starog gvođža

I rad na telefonskoj centrali može biti dobar posao za penzionere

I rad na telefonskoj centrali može biti dobar posao za penzionere

Ali koji su pravi razlozi za porast broja radno aktivnih penzionera? Dok ekonomisti smatraju da je glavni razlog poboljšano zdravstveno stanje današnjih seniora, socijalna udruženja tvrde da penzionere na radno mesto tera puka nemaština. Herbert Bušer sa Instituta za ekonomska istraživanja iz Halea, smatra da odgovor treba tražiti u činjenici da je stanovništvo sve starije i starije. Današnji penzioneri nisu oni od pre nekoliko decenija. „Današnji 65-togodišnjaci ni izbliza nisu automatski za 'staro gvođže'“, kaže Bušer za DW. On tvrdi da su današnji penzioneri telesno i psihički u velikom broju slučajeva u vrlo dobroj formi tako da je normalno da traže neku delatnost, bilo da je na dobrovoljnoj bazi, bilo da se radi o nekom radnom odnosu.

Sindikati i socijalna udruženja, međutim, na taj fenomen gledaju drugačije. Veliki broj penzionera koji rade pokazuje da prihodi mnogima jednostavno nisu dovoljni za preživljavanje. „To je jasan pokazatelj da mnogi ne mogu da uživaju u svojoj zasluženoj penziji već da su prisiljeni da obavljaju, često vrlo loše plaćene, pomoćne poslove“, kaže Aneli Buntenbah iz Saveza nemaökih sindikata (DGB). I Ulrike Mašer iz Socijalnog udruženja VdK smatra da je pad penzija „ostavio traga“ na penzionersku svakodnevicu.

Razlike između istoka i zapada, muškaraca i žena

Male penzije - razlog za ponovno aktiviranje

Male penzije - razlog za ponovno aktiviranje

Ipak, ekonomisti smatraju da je vrlo teško utvrditi pravu materijalnu situaciju mnogih penzionera. Herbert Bušer podseća da mnogi, osim državne, primaju i dodatnu penziju od preduzeća u kojem su radili, a mnogi su uplaćivali i u privatna penziona osiguranja. „Podatak o državnoj penziji nije previše informativan“, zaključuje Bušer. Isto tako treba uzeti u obzir i ogromne razlike između penzija na zapadu i penzija na istoku Nemačke što je posledica decenijske podele zemlje i ogromnih ekonomskih razlika. „Na istoku nalazimo mnoge koji su godinama pre odlaska u penziju bili nezaposleni pa su tako i njihove penzije ispale male“, kaže Bušer. Na nivou čitave zemlje su opet žene te koje su prošle lošije. One često, zbog preuzimanja tradicionalne uloge u porodici, čitav niz godina izbivaju sa tržišta rada pa se to onda odražava i na visinu njihove penzije.

Isto tako, ni današnji profili poslova više nisu oni od pre koju deceniju kada se uglavnom tražila fizička izdržljivost. To se naročito odnosi na tehnička i akademska zanimanja gde je i najviše radno aktivnih penzionera. Karl Brenke sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu smatra da je i to jedan od pokazatelja da pojačan rad penzionera nije prvenstveno plod materijalnog stanja. „Fakultetski obrazovani penzioneri sigurno ne rade zbog nemaštine“, ističe Brenke.

Autori: Ole Kemper / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković