„Pčele vode moj život“
2. januar 2019.
Za Miljena Bobića pčela je mitsko biće. On rado priča modifikovanu verziju Starog zaveta: Kad je Bog iz raja proterao Adama i Evu, pre nego što je za njima zatvorio vrata, roj pčela je dobrovoljno izleteo za čovekom, da mu se nađu u hladnom svetu. Naglasak je pri tom, napominje Bobić, na dobrovoljnosti: Pčele su i danas slobodna bića.
Medna pčela nepromenjeno živi već 100 miliona godina, preživela je ledena doba, nadživela dinosauruse i kao marljiv oprašivač ona je jedan je od glavnih aktera koji su stvorili biosferu kakvu znamo.
Na Balkanu je taj mitski aspekt i danas prisutan. Tamo svako dete zna da je promaja ono što nam svima može doći glave. No svako zna i koje je čarobno sredstvo za sve bolesti: med i pčelinji proizvodi. Promaja i med – na području koje su u davna vremena naselili stari Sloveni i danas se u svesti ljudi kroz ta dva elementa odvija mitska borba svetla i tame, bolesti i zdravlja, života i smrti.
Votan, Pan i pčele
I na drugom kraju Europe, u Nemačkoj, med je obavezan u gotovo svakom domaćinstvu. Nemci su najveći potrošači meda u svetu, deset odsto svetske proizvodnje se prerađuje i troši u ovoj zemlji. „U kolektivnoj podsvesti i Nemačke i Balkana pčela igra važnu ulogu, ona se poima kao nešto pozitivno, nešto korisno“, kaže Bobić.
„Stari Germani su vezani uz šumu kao što su to bili i stari Slaveni. I jedni i drugi su hrast smatrali svetim drvetom. Kod jednih je u hrastu živeo bog Votan, kod drugih bog Pan. A u stvari su u šupljem hrastu živele pčele“, priča on za DW.
No između Balkana i Nemačke postoji, kada se o medu radi, ključna razlika: Dok se na jugoistoku Evrope med i proizvodi poput propolisa ili matičnog mleča pre svega cene s obzirom na njihove medicinske karakteristike, na severu se med najpre koristi kao prehrambeni proizvod, zaslađivač za čaj ili u kolačima.
Za Miljena Babića to je bilo veliko iznenađenje kada je počeo da se bavi pčelarstvom. „Bio je to možda jedini kulturni šok koji sam doživeo u Nemačkoj: Tu su mušterije stalno pričale o tome kakvog je med ukusa, a niko se nije pitao o kvalitetu, nije obraćao pažnju na zdravstveni aspekt. To mi se činilo jako dekadentnim.“
Došavši iz Bijeljine u Minhen sredinom osamdesetih, Bobić je najpre godinama radio kao slobodni snimatelj. Prekretnica je bila kada se s porodicom preselio u Bon. „Kada sam u Bonu napravio kuću, kod suseda u vrtu sam video košnicu s pčelama. Za mene je to bio magijski momenat: znao sam da moram kupiti pčele, kupio sam i vrt, i rekao supruzi da se više ničim drugim neću baviti osim pčelarstvom.“
Delovanje na niz fizioloških procesa
Bilo je to pre 18 godina. Od tada je prošao dug put: Od pčelara koji je pre svega proizvodio med za prodaju, do priznatog savetnika za apiterapiju. „Taj se naziv izvodi se iz latinskog naziva za mednu pčelu, Apis mellifera, a radi se o lečenju i održavanju zdravlja pčelinjim proizvodima“, objašnjava Bobić.
To je jedan od najstarijih oblika prirodnog lečenja kojim se jača imunološki sistem i čitav organizam, a svih sedam pčelinjih proizvoda – med, propolis, matični mleč, vosak, pčelinji otrov, cvetni prah i vazduh iz košnice (apiair) – suzbijaju i virusne upale. Bobić uz to praktikuje masažu mednim preparatima te drži brojne seminare za pčelare i sve koje zanima apiterapija.
On je uveren da se s tih sedam pčelinjih proizvoda mogu lečiti sve psiho-fizičke bolesti. „Svi pčelinji proizvodi deluju u osnovi naših fizioloških procesa. Oni pozitivno utiču na ćelijski metabolizam, mitohondrijalni metabolizam, mirkocirkulaciju – dakle na same osnove života.“
Pčela određuje život
Svoj život Miljen Bobić na neki način deli na vreme pre o posle intenzivnog druženja s pčelama. „Ja se nikada ni u Evropi ni u Nemačkoj nisam osećao strancem. Ali sam definitivno postao deo ovog društva onog momenta kada sam počeo da se bavim pčelarstvom. To je bila neka vrsta puštanja korenja. Pčele vezuju za okolinu.“
Danas, kaže Bobić, 99 odsto njegovih društvenih kontakata ima veze s pčelama i pčelarstvom. „Jako je malo ljudi ostalo iz tog vremena pre.“ S bivšom domovinom gotovo da i nema više kontakata – s izuzetkom Slovenije. Tamo je aktivan u Mariboru, gde je jedan od osnivača Udruženja apiterapije i počasni član Mariborskog udruženja pčelara. Uz Bosnu ga, osim sećanja, ništa više ne vezuje.
Njegov je život sada u Bonu. Tu mu je porodica, tu je izgradio kuću i tu je njegov vrt s brojnim košnicama. A tu su i mušterije koje kupuju njegove proizvode te klijenti koji koriste različite oblike apiterapije. Većinom su to Nemci.
Svest o medicinskim aspektima i koristi pčela i pčelinjih proizvoda se sve više širi, delimično zahvaljujući i ljudima poput Miljena Bobića. Pčele, na neki način kroz pčelare poput Bobića prizivaju ljude k sebi, podsećaju ih na znanje s kojim su u davna vremena raspolagali, a koje se tokom vremena pomalo izgubilo.
Za Miljena Bobića je to prirodan, organski proces, čiji je on deo: „Pčele na neki način vode moj život, dovode mi ljude i dovode mene k ljudima. One su potpuno promenile moj život. I to, čini mi se, nabolje.“