Putinove mrazne Olimpijske igre

Predsedniku Rusije Vladimiru Putinu su Zimske igre toliko važne da već mesecima redovno obilazi crnomorsku luku kako bi se lično uverio kako napreduju radovi. Sportski spektakl treba da predstavi Rusiju u novom sjaju – kritičari kažu da ruski predsednik Igre u Sočiju vidi kao krunu svoje vladavine. „To će biti propagandne Igre“, smatra Jens Zajgert koji vodi moskovsko odeljenja fondacije Hajnrih Bel. „Događaj se koristi kako bi se Putinova politika prikazala u najboljem mogućem svetlu“, kaže Zajgert za DW.

Neke stvari, međutim, izmiču planiranju. Nemački predsednik Joahim Gauk, čija je funkcija u velikoj meri simbolična, neće doći na Igre. Otkazao je i mnogo važniji evropski igrač – predsednik Francuske Fransoa Oland. Nijedan od njih dvojice nije jasno i glasno rekao zašto neće u Soči, ali se razlozi mogu naslutiti. Formulisala ih je evropska komesarka za pravdu i ljudska prava Vivijan Reding, koja takođe neće na Zimske igre: „Sigurno neću putovati u Soči dok aktuelna ruska vlada tretira manjine na ovaj način.“

Putinu je – neki kažu perfidno, a neki diplomatski – otkazao i najvažniji kolega na svetu – Barak Obama. Njegovi portparoli navode da predsednik SAD ima mnogo posla te da nije ni bilo planirano da neki visoki dužnosnik vašingtonskog režima putuje u Soči. Delegacije koje Amerika šalje na otvaranje i zatvaranje Igara, međutim, predstavljaju jasnu poruku. Tamo će biti bivša teniska šampionka Bili Džin King, deklarisana lezbejka koja se već godinama bori za prava homoseksualne zajednice. Veruje se da se ni u Sočiju neće izdržavati da daje kritičke izjave ne tu temu.

Zažmuriće na jedno oko

Sporni zakon koji u Rusiji zabranjuje bilo kakvo iskazivanje homoseksualne ljubavi u javnosti – recimo držanje za ruke, ili izjave u tom pravcu – podržan je od ogromne većine građana. Slično kao na referendumu u Hrvatskoj, patrijarhalna i religiozna ubeđenja uparena su sa dubokim neshvatanjem demokratije kao uređenja u kojem i manjine imaju svoja neotuđiva prava. „Rusi veruju da se iza kritika na račun zakona o homoseksualcima kriju drugi motivi, da kritičari pokušavaju da ocrne Rusiju po svaku cenu“, priča Zajgert.

Naš sagovornik, međutim, veruje da će ruske vlasti tolerisati protivzakonito ponašanje u Sočiju, tokom trajanje igara – recimo ako se dvojica turista ljube nasred ulice. „Mislim da su već stigla uputstva sa najvišeg mesta da se ljudi ostave na miru, da se zažmuri na jedno oko“, kaže Zajgert. On ipak upozorava ruske i strane aktiviste da se uzdrže od otvorenih protesta i podseća na primer 30 aktivista Grinpisa koji su u Severnom moru protestovali protiv ruskih naftnih bušotina i sada već tri meseca sede u zatvoru. „Njihovo hapšenje je poslužilo Kremlju da pošalje poruku i stranim aktivistima koji bi mogli da dođu u Soči“, smatra Zajgert.

Sport nije politika

Mnogi nemački političari smatraju da su sportske igre pogrešno mesto i pogrešno vreme za priču o politici, pa i za proteste o ljudskim pravima. „Pogrešno je koristiti momenat koji privlači mnogo pažnje za proteste koji baš ništa neće promeniti“, smatra Andreas Šokenhof iz nemačke vladajuće stranke CDU, koordinator nemačko-ruske društvene saradnje. Šokenhof objašnjava da se u politici stvari ne menjaju blic-akcijama nego marljivim i upornim radom i razgovorom. „Olimpijske igre su u prvom redu praznik sporta koji ne treba da bude u senci političkih pitanja“, dodaje ovaj demohrišćanin.

Mnogi državnici će rado bukvalno shvatiti ovo razdvajanje politike i sporta. Posle otkaza iz Vašingtona, Pariza, Berlina i Brisela i u drugim svetskim glavnim gradovima se diskutuje da li treba slati visoku političku delegaciju na otvaranje Igara 7. februara – to nije obavezno, ali je do sada bila diplomatska praksa. Zimske igre možda donose politički mraz za Putina.

Autori: Alojz Berger / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković