Putinov omiljeni projekt u krizi | Politika | DW | 01.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Putinov omiljeni projekt u krizi

Za pojedine stručnjake, Evroazijska ekonomska unija je samo mrtvo slovo na papiru. Istovremeno, ima i onih koju EEU smatraju nužnom. Projekt Vladimira Putina prolazi kroz teška vremena, odnosi među partnerima su napeti.

Moskau Eurasische Wirtschaftsunion Gipfel 23.12.2014

Samit Evroazijske unije, 23.12.2014.

U skladu sa dosadašnjim planovima, prvog januara 2015. počinje da funkcioniše Evroazijska ekonomska unija (EEU). Za razliku od carinske unije bivših sovjetskih republika čiji je EEU "naslednik", nova zajednica ne sastoji se od samo tri, već od pet zemalja. Osim Rusije, Belorusije i Kazahstana članice Unije su i Jermenija i Kirgistan. U maju 2011. Rusija, Belorusija i Kazahstan su postigli dogovor o utemeljenju privrednog saveza, a već tokom te godine počelo je da se radi na ugovoru o osnivanju Evroazijske unije.

Terffen zwischen Poroschenko und Lukaschenko in Kiew

Porošenko i Lukašenko u Kijevu, 21.12.2014.

EEU se "rađa" u teškim vremenima. Rusija se bori s velikim ekonomskim problemima, a ima i trzavica među članicama Unije. Nedavno su beloruski predsednik Aleksander Lukašenko i njegov kazahstanski kolega Nursultan Nazarbajev posetili Kijev. Tamo su se sastali s ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Stručnjaci u tom potezu vide loš signal za Moskvu - i budućnost Evroazijske unije.

Teško partnerstvo

"Situacija nije ohrabrujuća. U ovoj fazi integracije moralo bi biti pozitivnih vesti. A sve je potpuno suprotno. U poslednje vreme uočavamo komplikacije u odnosima Rusije i njenih partnera. Sa Belorusijom je u toku sukob oko tranzita robe, a sa Kazahstanom zbog isporuke struje i uglja u Rusiju", kaže za Dojče vele Aleksej Portanski, profesor trgovinske politike na Moskovskom ekonomskom fakultetu.

I nakon ulaska Kirgistana i Jermenije u uniju, oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda te organizacije i dalje će poticati iz Rusije, i ta zemlja će morati i da ponese glavni teret integracije. "To se vidi već sad, na primer, što se tiče finansijske pomoći Belorusiji. Uslediće će i ustupci zbog Kirgistana i Jermenije. Svaka nova zemlja koja pristupi EEU, za Moskvu znači trošak", tvrdi Portanski.

"Izmišljotina"

"Moskvi je potrebna nadnacionalna organizacija da bi se osećala velikom i moćnom", smatra ruski politikolog Andrej Pjontkovski. Ruski susedi su proteklih godina samo iskoristili "Moskvine imperijalne komplekse", dodaje on. Lukašenko je za sudelovanje u integracijskim projektima od Kremlja dobijao novac, a Nazarbajev garancije da se kazahstanske državne granice neće menjati. "Nazarbajev je nasledio slabu zemlju na čijem severnom delu živi jako puno Rusa", pojašnjava Pjontkovski.

Ali sad su i Lukašensko i Nazarbajev otkrili Putinove slabosti. I oni analiziraju zapadne sankcije protiv Rusije i vide koliko je ranjiva ruska privreda. Uprkos napetostima EEU 1. januara počinje sa radom, doduše, samo formalno. "Biće to mrtvorođenče, izmišljotina poput Zajednice nezavisnih država (ZND)", smatra politolog Pjontkovski.

Geopolitički interesi

Gründung der GUS-Staaten 1991

Osnivanje Zajednice Nezavisnih Država 8.12.1991.

Vladimir Šarihin iz moskovskog ZND-instituta u razgovoru za Dojče vele napominje da se EEU ne sme meriti samo u ekonomskom kontekstu. "Ako pogledamo isključivo ekonomske prednosti i nedostatke po Rusiju, onda su tu samo gubici. Ali ako Uniju promatramo u geopolitičkom i strateškom kontekstu, onda itekako vidimo i prednosti." Primer za to je prisustvo ruske protivvazdušne odbrane u Belorusiji. "Ne sme se razdvajati ekonomija i geopolitika kada se radi o EEU", kaže Šarihin. On je uveren da će nova Unija vremenom postati "konkurent Zapadu, koji je siromašan u pogledu energije".

Ipak, EEU neće postati zaista konkurentan blok onomo brzinom koja je planirana, smatra Aleksej Portanski. Moskovski profesor ekonomije smatra da uspeh Unije zavisi najviše od toga koliko brzo će Rusija savladati aktuelnu krizu. Što duže ruski geopolitički interesi budu imali prioritet u odnosu na privredu, to će duže trajati i "konstrukcija" Unije. "Danas preovlađuje politička komponenta. Ali integracija bi u prvom redu trebalo da se dogodi u oblasti trgovine i privrede", zaključuje Portanski.