Putin u Ženevi: samit ruskih čežnji | Politika | DW | 15.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Putin u Ženevi: samit ruskih čežnji

Uoči susreta s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Ženevi, ruski predsednik Vladimir Putin govori o veoma lošim odnosima između dve velesile. Pa ipak, u Moskvi se gaji nada da bi to moglo da se promeni.

Ruski mediji već nedeljama ne znaju ni za jednu drugu spoljnopolitičku temu osim susreta ruskog predsednika Vladimira Putina sa njegovim američkim kolegom Džozefom Bajdenom. Na svim kanalima marljivo se analizira čime bi susret u sredu (16.6.) mogao da rezultira. Čak se naširoko i nadugačko govori i o mestu susreta – vili u Ženevi iz 18. veka. Kao da se radi o kraljevskom primanju.

Zvanično, Kremlj umanjuje očekivanja od susreta: pozitivnog proboja u odnosima dveju zemalja neće biti. Pa ipak, predsednik istovremeno pruža i tračak nade. „Činjenica da dolazi do susreta sama po sebi nije loša“, rekao je Putin početkom juna u jednom intervjuu. I dodao: „Polazim od pozitivnog ishoda susreta“.

Prema Putinu bi pozitivan ishod značio da se dve sile dogovore oko daljih kontakata koji bi vodili „normalizaciji rusko-američkih odnosa“. Ali istovremeno, on je u intervjuu za američku stanicu NBC rekao i da odnose Rusije i SAD vidi na „najnižoj tački poslednjih godina“. Krivicu za to, kako je rekao Putin, snose prilike unutar SAD.

-pročitajte još: Zbijanje redova – Bajden putuje Evropom

Čežnja za razgovorima na istom nivou

Ipak, posmatrači poput Tatjane Stanovaje, iz moskovskog Karnegi-centra, uočavaju „veoma pozitivno raspoloženje“ uoči susreta. Tako je recimo uticajni sekrtar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Petrušev, u neočekivano pozitivnom tonu opisao svoj susret s američkim kolegom Džejkom Salivenom tokom priprema za susret u Ženevi. „Rusi nisu očekivali da će Amerikanci biti otvoreni za ruske ideje“, kaže Stanovaja.

Kremlj od raspada Sovjetskog Saveza priželjkuje razgovore s Vašingtonom na istom nivou, kaže Stanovaja. „U Moskvi smatraju da Rusija, iako je ekonomski slabija od SAD, poseduje istu količinu nuklearnog naoružanja, a to je, prema Kremlju, jedino što se računa“, kaže Stanovaja.

Činjenica da se samit u Ženevi uopšte održava za Kremlj „nije loša stvar“

Činjenica da se samit u Ženevi uopšte održava za Kremlj „nije loša stvar“

Sličnog je mišljenja i Hans-Hening Šreder iz berlinske Fondacije nauka i politika: „Rusiji jednostavno treba priznanje da je velesila“.

Iako ogromno interesovanje ruskih medija pokazuje da ruska strana sastanku u Ženevi pridaje veću važnost nego američka, neki ruski analitičari ukazuju i na to da je Bajden bio taj koji je inicirao susret.

-pročitajte još: SAD i Rusija spremne za dijalog

Asimetrični susret na vrhu u Ženevi

Odnosi Rusije i SAD, koji su pogoršani još od aneksije Krima, poslednjih meseci doživeli su dodatne udarce. U jednom intervjuu u martu Bajden je Putina nazvao „ubicom“. Rusija je zatim predložila javnu raspravu dvojice predsednika, što je Vašington odbacio.

Bela kuća je dodatno pooštrila sankcije protiv Rusije, između ostalog i zbog mešanja u predsedničke izbore 2020. u SAD, što u Moskvi odlučno demantuju. Zemlje su međusobno proterale diplomate i otada su komunikacije u prekidu – i to uprkos masovnom pomeranju ruskih jedinica uz ukrajinsku granicu. Zato je, kako se veruje, Bajden u aprilu i predložio da se održi ovaj samit.

Andrej Kortunov, direktor Ruskog saveta za spoljnu politiku (RSMD) smatra da su vremena kada su sovjetsko-američki samiti svet držali bez daha – stvar prošlosti. On je takođe uveren da će od predstojećeg samita više koristi imati Rusija nego SAD. „Ovakvi susreti naše dve zemlje stavljaju na isti nivo. To je važno za status i položaj Rusije u globalnoj politici“, kaže Kortunov.

Bajden je u intervjuu u martu Putina nazvao „ubicom“

Bajden je u intervjuu u martu Putina nazvao „ubicom“

Tatjana Stanovaja koristi međutim izraz „asimetričan pristup“: „Za Rusiju je ovaj samit sve, a za Bajdena samo jedan korak na putu ka rešavanju problema s Kinom“, kaže analitičarka Karnegi-centra. Za SAD je, naglašava, odnos s glavnim rivalom Kinom trenutno važniji.

Strateška stabilnost“ jedna od glavnih želja Rusije

Ta razlika u pristupu vidljiva je i iz načina na koji se dve zemlje pripremaju za samit. Moskva je još od sovjetskog perioda težila opširnim i sveobuhvatnim rekapitulacijama odnosa, dok je Vašington, objašnjava Kortunov, uvek težio manjim, pragmatičnim koracima.

Uprkos tome, tema za razgovor u sredu dvojici državnika neće nedostajati. Sa stanovišta Moskve, najvažnija tema je „strateška stabilnost“. Sličnog je mišljenja i Hans-Hening Šreder: „Rusi žele sporazum o atomskom naoružanju“.

SAD su istupile iz nekoliko sporazuma s Rusijom o naoružanju, a taj trend je u januaru, nakon dolaska na vlast, prekinuo sam Bajden. On je najavio i nove korake u smeru povratka sporazumima.

S tim u Ženevi računa Moskva. Pritom nije reč samo o tradicionalnom, atomskom naoružanju, već i o kibernetičkim napadima, naoružanju u svemiru ili ratovi dronovima. Rusija, tvrdi Kortunov, teži i okončanju diplomatskih konfrontacija.

No kad su u pitanju teme poput Ukrajine ili ljudska prava, u Rusiji stručnjaci ne vide prostora za približavanje. Moskva je spremna da prihvati Bajdenovu kritiku samo kao neku vrstu „nužnog zla“, kaže Stanovaja. Ruske nade u novi početak veoma su nesigurne, a propast razgovora u Ženevi mogao bi da rezultira još agresivnijim ponašanjem prema Zapadu, ali i na unutrašnjem planu.

Prva želje Moskve je, međutim, već ispunjena: Rusija je dobila samit. Ali medijska platforma za Putina je ugrožena činjenicom da je Bajden odbacio ideju da njih dvojica nakon samita održe zajedničku konferenciju za novinare.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.