„Putin ne želi da šalje sinove urbane srednje klase na front“ | Politika | DW | 18.09.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

razgovor

„Putin ne želi da šalje sinove urbane srednje klase na front“

U Rusiji se pojavilo potrošačko društvo spremno da prihvati vojne operacije, ali ne i „ideju misionarskog žrtvovanja“, kaže za DW bugarski politikolog Ivan Krastev. On ne očekuje da se rat u Ukrajini uskoro završi.

„Ratovi proteklih decenija se nikada nisu završavali, ratna dejstva su u jednom trenutku jednostavno zamrznuta. To će se verovatno desiti i u ovom ratu. Biće primirja, ali pravog mira ne", kaže ugledni bugarski politikolog Ivan Krastev.

Kako dodaje, ako je tačno da Rusija priprema nove „referendume o nezavisnosti" na okupiranim teritorijama, to onda onemogućava i prave mirovne pregovore.

Krastev za DW navodi da u svakom ratu obe strane propagandno tvrde da pobeđuju, ali da u ovom slučaju Moskva ima potrebu da naglasi kako se bori protiv „celog Zapada". To ima dvostruki cilj:

„Prvo, da objasni zašto Rusi ubijaju ljude u Ukrajini sa kojima su nekada živeli. I drugo, da objasni zašto Rusija nema očekivanu vojnu nadmoć. Jedino objašnjenje koje izgleda uverljivo u oba slučaja: Rusija se bori protiv celog Zapada. Teza je da je Zapad izigrao Rusiju, pa je Rusija žrtva a ne agresor", kaže politikolog.

Rusi nisu spremni na žrtve

To što domaća propaganda predstavlja Ruse kao „izabrani narod" nije ništa novo, ali je novost, dodaje Krastev, to što ideja više nema uporište u društvu.

„Pojavilo se potrošačko društvo koje je spremno da prihvati vojne operacije na postsovjetskom prostoru, ali ne i ideju misionarskog žrtvovanja. Upravo zbog toga ruska vlada pokušava da izoluje ljude u velikim gradovima od onoga što se dešava u ratu. U Moskvi ili Sankt Peterburgu jedva da možete videti zloglasni simbol Z", kaže on.

Ivan Krastev

Ivan Krastev

Krastev, koji je šef Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik Instituta za humane nauke u Beču, kaže da eventualno proširenje rata na druge bivše sovjetske republike nije izgledno.

„To zavisi od toka rata u Ukrajini. Trenutno Rusija pokušava da izbegne široku mobilizaciju. Moskva ni pod kojim uslovima ne želi da šalje sinove urbane srednje klase na front. U zavisnosti od toga kako se stvari odvijaju u Ukrajini, Rusija bi zapravo mogla da napadne Moldaviju – ali ne i baltičke države. One su članice NATO-a i ako bi ih napala onda bi bio sasvim drugačiji rat", navodi politikolog.

Mala opasnost od upotrebe atomske bombe

Prema viđenju Ivana Krasteva, i Evropa je bolno pogođena ratom. Paradoksalno, Putin je još više gurnuo EU u zavisnost od SAD. „Zato ruska propaganda stalno ponavlja: ​cene nafte i gasa u EU rastu, ali SAD nisu pogođene, one prodaju svoj tečni gas."

Na pitanje da li postoji opasnost od nuklearnog rata Rusije i SAD, Krastev kaže da to za sada nije ozbiljna opcija. „Jer, jedino na čemu Rusi i Amerikanci trenutno zajedno rade je sprečavanje nuklearne eskalacije. Ali, veliki rizik predstavljaju ukrajinske nuklearne elektrane. Borbe se vode opasno blizu objekata, samo jedna greška može dovesti do dramatičnog razvoja događaja."

„Upotreba nuklearnog oružja postaje verovatnija samo u slučaju ogromnog vojnog uspeha Ukrajine. Ili ako Kijev pokuša da povrati Krim", zaključuje sagovornik DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM