Putarine samo za strance? Više nije smešno… | Evropa | DW | 01.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Putarine samo za strance? Više nije smešno…

Među nemačkim političarima vlada ubeđenje da putevi u zemlji nisu dovoljno dobri, i da treba u njih upumpati mnogo novca. Odakle? Predlog Horsta Zehofera o putarinama za strance delovao je kao neslana šala, ali sada…

Preko 50.000 kilometara auto-puteva ide kroz Nemačku, održavanje nije nimalo jeftino. Sledeća vlada će morati da izdvoji sedam milijardi evra do 2017. godine. „Posebno ima velikih problema sa mostovima. Mnogi su u prošlosti bili zatvoreni, a u toku su velike sanacije koje donose poteškoće“, kaže za DW Aleksander Ajzenkopf sa Univerziteta u Fridrihshafenu. Ali ko treba za to da plati? Sada samo vozači kamiona iz zemlje i inostranstva plaćaju putarinu za pređenu deonicu auto-puta, i to samo ako im je vozilo teže od 12 tona.

Za Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU), bavarsku sestrinsku partiju demohrišćana, jedan od uslova za formiranje koalicione vlade jeste da ubuduće i vozači automobila plaćaju za korišćenje ulica. Ali time se ne misli na nemačke vozače. Šef partije Horst Zehofer zahteva „putarinu za strance“.

„To je čista politička propaganda“, kaže Ajzenkopf. Kritičari su do sada zamerali Zehoferu da obmanjuje birače te da prema evropskom pravu nije moguće da stranci plaćaju putarinu, a Nemci ne.

Deutschland Verkehr Winter bremst Autobahnbaustellen in NRW

Nemački putevi su često pod rekonstrukcijom

Vinjete ili putarina?

CSU predlaže model vinjeta nalik onom u Sloveniji ili Austriji: vozači plaćaju paušalni iznos za korišćenje auto-puteva za određeno vreme. U Austriji na primer postoji vinjeta za period od godinu, dva meseca ili deset dana. „Tu su sistemski troškovi relativno niski“, kaže Eberhard Roter, portparol bavarske poslaničke grupe za saobraćaj. „Ništa nam ne znači ako sa vinjetom dobijemo milijardu evra, a sistemski troškovi iznesu 800 miliona evra. Cilj mora da bude – više novca za izgradnju puteva.“

Visoki troškovi nastaju kod putarina na osnovu pređene deonice, kakve postoje u Francuskoj i Italiji. Model je tehnički znatno složeniji, a i mnogo je skuplji za vozače automobila. Oni u Francuskoj za 100 kilometara auto-puta plaćaju pet evra. Jedna vinjeta za celu godinu bi u Nemačkoj mogla da košta 100 evra, kaže političar CSU i odmah razjašnjava: „Jasno je da i vozači domaćih automobila onda moraju da poseduju takvu vinjetu“, kaže Roter.

Dakle plaćali bi i Nemci. Međutim, začkoljica je u tome što bi onda država svojim građanima snizila porez na putnička vozila, tako da zapravo budu na nuli. Porezi su, podseća Roter, stvar država članica, i tu EU ne može da se meša. Njegov stav potvrdio je i evropski komesar za saobraćaj Sim Kalas – Nemci bi u slučaju uvođenja putarine mogli da budu rasterećeni negde drugde.

Koliko to novca donosi?

Kritičare CSU kao da je neko ošinuo bičem – do sada su se uzdali u Brisel. Sada prelaze na pitanje, koliko uopšte para može da donese ako putarinu plaćaju samo stranci? Ralf Reš iz ADAC kaže da je udeo stranih vozača putničkih vozila oko pet odsto te da bi „iznos maksimalno bio 262 miliona evra“. Sitnica u poređenju sa sedam milijardi koje u naredne četiri godine treba uložiti u puteve. Ako bi zaista plaćali i Nemci (i to im ne bi bilo vraćeno kroz porez), onda bi se već skupile četiri milijarde.

Kritičari podsećaju i da nemački vozači već uplaćuju 53 milijarde evra godišnje u državnu kasu preko poreza na putnička vozila ili dodatu vrednost. Manje od trećine tih prihoda zaista odlazi na saobraćajnu infrastrukturu. „Ljudi bi bili spremni da plate dodatne svote kada bi videli da se novac zaista i koristi za održavanje ulica“, kaže Ajzenkopf.

Autori: Marlena Buš / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević