Put ka EU kroz regionalnu saradnju | Evropa | DW | 15.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Put ka EU kroz regionalnu saradnju

Iako je svaka na svom stepeniku, zemlje Balkana imaju isti cilj – ulazak u Evropsku uniju. Međudržavna saradnja na tom putu je potrebna i korisna, ali, za sada, još nedovoljno usaglašena.

Crna Gora je u junu 2012. godine otvorila održala prvu Međuvladinu konferenciju sa Evropskom unijom i time otvorila proces pristupnih pregovora za članstvo. Od tada do danas Podgorica je od 35 postojećih otvorila i zatvorila dva poglavlja, jedno koje se odnosi na nauku i istraživanja i drugo iz oblasti kulture i obrazovanja. Crnogorska vlada nada se da će do kraja ove godine otvoriti i dva najzahtevnija poglavlja u pregovorima, poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa i temeljnih prava, odnosno pravde, slobode i bezbednosti.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović

Upravo je vladavina prava ono na čemu EU najviše insistira kada je u pitanju, ne samo evrointegracioni put Crne Gore, već i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Posle sastanka u Briselu predsednik Saveta EU Herman van Rompej, čestitao je predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću na „opštem napretku“ Crne Gore u procesu evrointegracija, na reformi Ustava i jačanju nezavisnog sudstva, ali i podvukao neophodnost pravne sigurnosti u zemlji, transparentnosti i efikasnosti državnih institucija, kao i slobode medija.

„Godina 2013. važna je za proces širenja EU na Balkanu. Hrvatska je postala članica Unije. Dogovor između Srbije i Kosova dao je evropskim perspektivama Beograda i Prištine nove dimenzije. Tu su i napori Crne Gore, jedinstvo u zemlji po pitanju evrointegracija i uloga u regionu. Sve to nedvosmisleno ohrabruje i druge zemlje Balkana na njihovom putu ka EU“, ocenio je Van Rompej.

Balkanska osmorka, šestorka…

Iako je iz Crne Gore u godini za nama u više navrata lansirana ideja o jačanju regionalne saradnje „balkanske šestorke“, u okviru koje se pominjalo i formiranje parlamentarne skupštine Zapadnog Balkana, a u cilju unapređenja međusobne saradnje, ali i ubrzanja procesa evrointegracija, predsednik Crne Gore, Vujanović, u Briselu je fokus stavio na jednu drugu regionalnu inicijativu, iza koje stoje Hrvatska i Slovenija.

„Cilj tog procesa nazvanog „Brdo“ (po Brdu kod Kranja gde je 2010. godine pokrenuta ideja), jeste da se ohrabre evrointegracije zemalja Zapadnog Balkna, da se podrže regionalni projekti i posreduje u rešavanju otvorenih pitanja u regionu“, objasnio je Vujanović u razgovoru sa Van Ropmejem, dodavši da očekuje da naredni sastanka „balkanske osmorke“, planiran da se održi na proleće u Hrvatskoj, da novi doprinos situaciji u regionu.

Šta spaja i razdvaja Balkan na putu ka EU?

Iako je u istoriji proširenja Evropske unije već bilo uspešnih primera međudržavne saradnje u cilju približavanja Uniji, kao što je Višegradska grupa (čine je Mađarska, Poljska, Češka i Slovačaka, koje su zajedno 2004. godine pristupile EU), slične balkanske inicijative, za sada, nisu bile tako uspešne i usaglašene. I dok analitičari kao „balkanske razloge“ navode ratnu prošlost, nedovršene države i otvorena pitanja, u međuvremenu se i politika proširenja promenila, pa se sa „velikog proširenja“ došlo do pojedinačnog ulaska na osnovu sopstvenih zasluga zemlje. Iako iz Brisela često pozdravljaju i pozivaju na svaki vid saradnje u regionu, činjenica je da balkanske zemlje imaju puno toga što ih spaja, ali i razdvaja na zajedničkom putu ka Evropskoj uniji.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković