Puste priče o otcepljenju RS | Politika | DW | 17.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

Puste priče o otcepljenju RS

Ne postoji spremnost za odvajanje Republike Srpske, smatra sarajevska analitičarka Alida Vračić. Ona ukazuje da izjave o pripajanju RS Srbiji imaju mnogo više eha u Bosni i Hercegovini , nego van nje.

DW: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da taj entitet „sanja da se pripoji i bude jedinstven deo zajedno s maticom Srbijom“.

Alid Vračić: Ove izjave koje smo čuli za Bosnu i Hercegovinu nisu neobične. Za građane BiH su one na neki način postale normalnost jer ih slušamo dugo godina, ali ako pogledate šta to znači sadržinski, onda vidite da Milorad Dodik nema ništa drugo osim tih izjava. Ne postoji nijedna jedina stvar koju Republika Srpska, u smislu njene konstitucije, ali ekonomske snage, može da pokaže, osim da daje takve izjave. Mislim da takva spremnost ne postoji, kao ni volja s druge strane – dakle pripajanje Srbiji koja je, uprkos nekolicini individua, prilično uzdržana u ovoj situaciji. Mislim da takve izjave imaju mnogo više eha u BiH, nego van BiH.

Nakon što je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko uporedio proslavu Dana RS sa NDH, usledile su oštre reakcije iz RS. Predsedavajući Predsedništvu BiH Mladen Ivanić rekao je da „ne vidi razloga da RS nastavi komunikaciju s međunarodnom zajednicom ako se Incko ne izvine“. Očekuje li se konfrontacija na relaciji Banjaluka – međunarodna zajednica?

Mislim da možda postoji preuveličavanje tog odnosa. Mislim da se ni nakon te izjave neće ništa desiti, da će biti „tresla se gora rodio se miš“. Jer, kao što sam rekla, međunarodna zajednica već dugo nije aktivna.

Kako to tumačite? Zašto je međunarodna zajednica tako mlaka?

Postoji više razloga za to. Ako se vratimo desetak godina unazad, postojalo je vreme kada je međunarodna zajednica bila veoma aktivna. Nekada je to zavisilo do osoba koje su vodile međunarodnu zajednicu. Onda je bio jedan period kada se počelo pričati o tzv. ownership, dakle da Bosanci i Hercegovci imaju vlasništvo nad procesima u zemlji, da se prebaci odgovornost na političare BiH što je, prema mom mišljenju, bilo smisleno. No mislim da se to nikada nije u konačnici desilo zato što međunarodna zajednica nikada nije otišla. Ono što ja trenutno vidim jeste da ne postoji ni vizija, ni ideja o tome gde bi BiH uopšte trebalo da bude. Imate jedan entitet koji artikulira političko pripajanja Srbiji. Imate Federaciju koja je isto u potpunom rasulu – i mislim da nije u rasulu samo politički, već i upravljački.

Na globalnom planu ove godine nas očekuju veliki izazovi. Koliko ta globalna situacija pogoduje ili ne pogoduje lokalnim liderima?

Možda na neki način i pogoduje. Zavisi naravno kako gledamo na to. Možda je upravo ovo prilika da shvatimo da je Evropa zabavljena sama sobom i da ima mnogo problema i izazova ne samo u Evropi, nego i van Europe i da treba da pomognemo sami sebi.

Kada je reč o odnosima u regionu na relaciji Beograd-Zagreb, bilo je nedavno nesporazuma. Dolazak predsednika Nikolića u Banjaluku na proslavu Dana RS kritikovan je u Sarajevu. Šef diplomatije Ivica Dačić praktično je obećao da će se Srbija negativno postaviti u važnim međunarodnim pitanjima prema Makedoniji i Crnoj Gori zbog njihovog glasanja za prijem Kosova u UNESKO u prvom krugu, itd. Jesu li ovo uobičajeni sukobi interesa ili pak znak pogoršanja odnosa u regionu?

Mislim da sve to nije ništa neviđeno. To smo videli i ranije. Ako se vratimo par godina unazad, videćemo da je i Slovenija radila slične stvari sa Hrvatskom kada je pristupala Evropskoj uniji. Bilo bi bolje kada bi svi ti lideri koje trenutno imamo u regionu, imali neku viziju o regionu, a ne samo svojim zemljama. Jer zabluda je da smo mi jako bitni kao zemlje. Na Zapadu nas gledaju samo kao region, kao celovit region, ekonomski govoreći, socijalno i geopolitički. Kada dođete na Balkan, svaka zemlja misli da je jako važna i dok se ne promeni taj odnos nas samih kako sebe vidimo, nećemo ni videti neke velike promene.

U poslednje dve godine smo imali pojačani angažman Berlina na Zapadnom Balkanu. Što očekujete od odnosa Berlina prema regionu s obzirom na to da je ovo izborna godina u Nemačkoj?

Mislim da nećemo imati velike promene u odnosu na ono što smo videli u prethodne dve godine. Berlinski proces ide kako ide. On ima neki svoj plan, strukturu i program. Mislim da je ovo možda prilika za Zapadni Balkan da bude malo konkretniji sa svojim idejama i sugestijama, jer to što se do sada desilo, desilo se isključivo zbog toga jer su ljudi koji su bliski uredu kancelarke, a koji su zainteresovani još uvek da pomognu, sročili neki plan i onda komunicirali to s nama na Zapadnom Balkanu. Mislim da je ovo sada pravi momenat, pre nego se Berlinski proces privede kraju 2018. godine – da mi budemo kreativni, da mi predložimo neke programe koji nisu samo u grubom okviru onoga što je rečeno, nego da imaju neke malo drugačije, sofisticiranije pristupe, vezano i za socio-ekonomske prilike, naročito ekonomske prilike za koje mislim da su ključne.

Alida Vračić je stipendista Fondacije za nauku i politiku iz Berlina. Vračićeva je takođe osnivačica i direktorka instituta „Populari“ iz Sarajeva koji se bavi političkim, ekonomskim i socijalnim trendovima u Bosni i Hercegovini.