Pun pansion u „Hotelu mama“

„Zovem se Stefan i imam 29 godina i studiram ekonomiju. Ne iseljavam se iz roditeljske kuće zato što je vrlo praktično kad vam neko pere veš, kuva i brine se o drugim stvarima. Još nisam upoznao ženu sa kojom želim da provedem život. Ne radim, jer dobijam sasvim dovoljno novca za auto, benzin i mnoge druge stvari“.

Dve trećine 25-godišnjaka u Nemačkoj još žive sa roditeljima. Najčešće se radi o muškarcima koji žive na poljoprivrednim dobrima. Devojke roditeljsku kuću napuštaju u proseku sa 24, a muškarci sa 26 godina. Čak i svaki osmi 30-godišnjak živi sa roditeljima, a to čini i pet procenta devojaka.

Da li je neko poput Stefana uopšte je u stanju da preuzme odgovornost za samostalan život a da se taj pokušaj ne pretvori u potpuni haos?

„Mogu da pretpostavim da bi za muškarce i žene u tim godinama pokušaj da stanu na svoje noge bio veliki problem. Istraživanja pokazuju da ovakva vrsta života ostavlja negativne posledice na mogućnost osamostaljivanja kod tih osoba“, kaže psiholog Ingo Benger.

Neki roditelji zadržavaju decu

Dakle, što duže deca žive sa roditeljima, to će se teže odvojiti od njih. Ta činjenica ne zavisi od toga koliko dobro ili loše se deca i roditelji slažu. Dečja soba uvek ostaje dečja, bez obzira na promenu tapeta. Ima i onih koji se posle završenog studiranja vraćaju pod roditeljsko okrilje. Ponekad nisu deca ta koja insistiraju na zajedničkom životu, ukazuje psiholog Begner.

„Postoje i roditelji koji svesno ili nesvesno zadržavaju decu kod kuće. Postoji veliki broj samohranih majki kojima deca predstavljaju neku vrstu partnera. To je loše za obe strane, takva deca nisu u stanju da otvoreno prilaze drugima.“

U vremenima ekonomske krize i nezaposlenosti „Hotel mama“ sa punim pansionom i rum servisom će naravno biti još puniji. Da li će i nemačke mame po ugledu na italijanske na sudu tražiti da odraslo dete napusti kuću, pokazaće vreme.

Autor: Roter Mais Asad / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković