Pukotina kroz Ameriku | Izbor iz štampe | DW | 09.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Pukotina kroz Ameriku

„Sjedinjene Američke Države sve su manje dostojne svog imena. Sjedinjenost je pala u zapećak, pukotina kroz američko društvo sve je šira, jaz između belaca i crnaca sve dublji“, piše nemačka štampa nakon napada u Dalasu.

Pet mrtvih i sedam ranjenih policajaca, dva ranjena civila. To je krvavi bilans zasede koju je u Dalasu postavio tamnoputi ekstremista Majka Džonson, kasnije ubijen tako što je policija na njega poslala robota-bombu. Taj 25-godišnjak bio je šest godina rezervista američke vojske i jednom bio u misiji u Avganistanu, a podaci sa njegove stranice na Fejsbuku ukazuju na simpatije za nekoliko radikalnih crnih pokreta. Napad se odigrao tokom mirnog protesta zbog nastavka policijske brutalnosti prema tamnoputim građanima – prethodnih dana je policija ubila po jednog crnog mladića u Luizijani i Minesoti. Napad u Dalasu najveći je udar na američke policijske snage još od terorističkih napada iz septembra 2001. Predsednik Barak Obama ranije će završiti svoju posetu Evropi gde učestvuje na samitu NATO.

„Ovaj napad će verovatno dublje podeliti američko društvo“, piše konzervativni Frankfurter algemajne cajtung. „Sada i belci imaju razlog da se plaše rasistički motivisanog nasilja. To što je počinilac rekao da je hteo da ubija bele ljude, pre svega bele policajce, ima potencijal da dodatno zatruje odnose između grupa stanovništva. Među policajcima, ali i konzervativcima, već duže vreme kruži shvatanje da se nedela pojedinih policajaca nepravedno pripisuju kolektivu. Oni tvrde da postoji prava mržnja prema snagama bezbednosti. S druge strane, mnogi Afroamerikanci neće posle užasa iz Dalas zaboraviti na slučajeve neopravdanog i smrtonosnog nasilja protiv mladih crnih muškaraca.“

Berliner cajtung piše: „Upravo oni koji bi u jednom demokratskom društvu trebalo da se pobrinu za bezbednost, da štite živote građana i garantuju njihova prava, postali su za mnoge Amerikance pretnja ili se barem tako percipiraju. S pravom se plaše posebno crnci, ali i Latinosi i druge manjine. Strah od belaca, strah od policajaca. Black lives matter – crni životi su važni, tako glasi slogan novog pokreta za građanska prava. To je u principu banalni poklič. Gorko saznanje našeg vremena je da ljudi s tim zahtevom moraju na ulice, možda i da poginu, i to u jednoj zemlji koja za sebe tvrdi da je zemlja slobode.“

No protestima protiv policijske brutalnosti je ubica iz Dalasa učinio medveđu uslugu, piše Flensburger tageblat: „Umesto da se vodi neophodna diskusija o policijskom nasilju u SAD, sada se priča o žrtvama u uniformama. Zajednički imenilac novih dešavanja je lak pristup oružju. Kako jedan policajac ne može znati da li je neka osoba naoružana, njegov prst je lakši na obaraču nego u drugim zemljama gde su zakoni o posedovanju oružja oštriji.“

Bečki dnevnik Standard opisuje kako institucije obično reaguju kada policija usmrti nekog crnog mladića: „Nakon protesta slede umirujuće reči političara i obećanje da će sve biti ispitano. Ako policajac koji je pucao – a to je često slučaj – bude oslobođen, onda nastaju nove demonstracije koje se završavaju uz nova obećanja, recimo time da će se okončati dominacija belaca u izvršnim organima mesta sa crnačkom većinom. Pa tako do sledećeg leša. Ali sada je došao rez. Bez obzira koji su motivi napada u Dalasu, ovo je slom, hm, crno-bele slike prema kojoj je počinilac uvek beli policajac, a žrtva uvek Afroamerikanac.“ Autor komentara se pribojava daljeg zaoštravanja, ali i vidi malu nadu da se slomi vrzino kolo nasilja jer su sada obe strane iskusile kako je biti žrtva. „Istina, to je majušna nada, ali ipak: Donald Tramp se do sada nije uključio u pisanje mrzilačkih komentara po internetu. Umesto toga izjavio je saučešće – porodicama belih i crnih žrtava.“

Manhajmer morgen daje širu sliku: „Sjedinjene Američke Države sve su manje dostojne svog imena. Sjedinjenost je pala u zapećak, pukotina kroz američko društvo sve je šira, jaz između belaca i crnaca sve dublji. Iskustvo decenijskog izopštavanja i nasilja raspalilo je brutalno kontra-nasilje koje se demonstrira baš sada kada se američko društvo rastače između siromašnih i bogatih kao i između Demokrata i Republikanaca. Kada Barak Obama kao prvi crni predsednik SAD sledeće godine napusti funkciju, položaj Afroamerikanaca biće percipiran kao lošiji nego pre Obaminog mandata. Zgasla je nada koju je 2009. probudila prva Obamina izborna pobeda.“