Psi se sećaju nevažnih stvari

Jedan tim naučnika iz Budimpešte je stekao nova saznanja o pamćenju pasa i objavio ih u stručnom magazinu „Karent bajolodži“. Do sada se smatralo da samo ljudi i čovekoliki majmuni mogu da se sećaju događaja iz neposredne prošlosti koji u trenutku sećanja za njih nemaju nikakav direktan značaj. Tu sposobnost naučnici nazivaju epizodnim – ili autobiografskim – pamćenjem. „Mi ne možemo tek tako da pitamo životinje da li se sećaju šta se dešavalo tokom jutra", objašnjava šefica tima Klaudija Fugaca. Zato nije lako dokazati postojanje epizodnog pamćenja u životinja. Da bi to ipak uspeli, naučnici tima „MTA-ELTE komparativ etolodži riserč grup" u Budimpešti su smislili jednu novu mtodu. „Psi na pitanja mogu da odgovaraju – svojim ponašanjem", kaže Fugaca.

24 sata sećanja…

Dobro utreniran pas tačno posmatra šta radi čovek i potom to imitira. Na primer, ako vlasnik psa tipka po ekranu, i pas će na odgovarajuću komandu dodirivati ekran njuškom. To funkcioniše i sa drugim akcijama: gledanjem u kantu, obilaženjem nekog čoveka ili dodirivanjem stolice.

Ti trikovi, naravno, još nisu nikakav dokaz epizodnog pamćenja. Naučnici su morali da dokažu da se psi sećaju šta je radio njihov vlasnik i da mogu da imitiraju tu radnju i kada im se odgovarajuća komanda na da odmah. Studijom je obuhvaćeno 17 vrsta pasa. Naučnici su ih najpre naučili da ponove određen gest. Posle toga su psi naučeni da posle svake akcije čoveka legnu – bez obzira na to šta je vlasnik izveo. Kada je zaleganje pouzdano savladano, naučnici bi tek posle njega davali komandu: „imitiraj". I psi su imitirali ono što je vlasnik radio pre komande „lezi".

Psi su se, dakle, sećali šta je vlasnik radio i u situaciji kada im to sećanje nije bilo potrebno odmah posle te radnje. A to ukazuje na neku vrstu epizodnog pamćenja. Klaudija Fugaca kaže da to pamćenje kod pasa traje maksimalno 24 sata. Kada se posle toliko vremena psu izrekne komanda da imitira vlasnika, to je kao da mu se postavi pitanje: „Možeš li da se prisetiš šta je tvoj gazda uradio?“, objašnjava ova naučnica, i dodaje da sa daljim protokom vremena to sećanje ipak bledi.

Stalno nova iznenađenja

Druga ispitivanja su pokazala da psi imaju zapanjujuće kognitivne sposobnosti – posebno u odnosu sa ljudima. Studija Univerziteta u Saseksu u Južnoj Engleskoj pokazala je da psi jezik percipiraju na sličan način kao i njihovi vlasnici. Oni su čak u stanju da različite jezičke elemente prorađuju u različitim moždanim hemisferama. Osim toga, bečki veterinari su još 2015. ukazali da psi mogu da razlikuju izraze lica kod ljudi.

Autori peštanske studije preporučuju svoju metodu i za proučavanje drugih životinja. „Ta metoda nam je omogućila da dokažemo postojanje neke vrste epizodnog pamćenja u situacijama sličnim svakodnevici", piše jedan od autora studije Adam Mikloši. Inače, koncept naknadnog imitiranja vlasnika je već uspešno primenjen sa delfinima, papagajima i kitovima-ubicama.