1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Prvoklasna diskretna diplomatija

15. februar 2019.

Najmoćniji političari sveta svake godine u ovo vreme sastaju se u Minhenu. Ali Međunarodna konferencija o bezbednosti nije samo pozornica za moćnike, to je pre svega mesto za susrete iza zatvorenih vrata.

https://p.dw.com/p/3DTLo
Foto: Getty Images/T. Kienzle

Međunarodna konferencija o bezbednosti (MCS) 2019. godine u Minhenu: to je 35 šefova država i vlada, oko 80 ministara spoljnih poslova i odbrane, i ukupno 600 stručnjaka za bezbednosnu politiku. Predsednik konferencije Volfgang Išinger ocenjuje da je to „najveća i najvažnija“ konferenciji još od njenog osnivanja prije više od 50 godina.

Biće to ne samo 48-časovni program s brojnim predavanjima i diskusijama u kojima učestvuju predsednici i ministri – pa i iz sukobljenih tabora. To je ujedno i svojevrsna laboratorija diplomatskih mogućnosti u kojoj se ispituju pozicije i utvrđuju dodirne tačke. I to iza kulisa, što je diskretnije moguće, bez ometanja.

Sigurno da tome ide na ruku i samo mesto održavanja. Stari hotel „Bajerišer hof“ je zamršen kompleksu, koji je tokom vremena nadograđivan. Brojna stepeništa i prolazi omogućavaju neometani prilaz sobama – mimo reportera, fotografa i drugih nepoželjnih osoba. Samo za poverljive susrete organizatori su rezervisali čak sto prostorija.

Platforma za operativnu politiku

„Međunarodna konferencija o bezbednosti je mesto na kome mogu da se testiraju ideje, razvijaju savezi i obavljaju pripreme s ciljem da se unaprede ili možda započnu neki mirovni procesi“, samouvereno objašnjava Išinger. On pri tom ne misli samo na program konferencije – to je, kaže, „samo vrh ledenog brega“. Gotovo isto toliko kao javna izlaganja o politici, važni su i brojni diskretni susreti delegacija. I baš zbog njih je konferencija u Minhenu prava platforma za operativnu politiku.

Volfgang Išinger u svojim intervjuima kao primer rado navodi pregovore o sporazumu o kontroli naoružanja za strateško nuklearno oružje „Nju Start“. Tako je recimo za časopis „Internationale Politik“ rekao da su pregovori o tom sporazumu bili rezultat razgovora na marginama minhenske konferencije 2009. godine.

Dve godine kasnije, tadašnja američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton i njen ruski kolega Sergej Lavrov potpisali su ratifikaciju sporazuma opet baš na marginama bezbednosne konferencije. Onda kada su tu na raspolaganju i prostorije i prevodioci, kada zbog toga ne mora da se izlazi iz zgrade, onda i dolazi do neobičnih susreta. Bez navođenja detalja, Išinger tako pominje da su i Amerikanci jednom iskoristili priliku da u Minhenu „zaista porazgovaraju sa Irancima“.

Prazna mesta u sali, gužva na hodnicima

Dakle, ako ovog vikenda, kada npr. bude govorila nemačka kancelarka Angela Merkel ili američki potpredsednik Majk Pens bude malo publike, razlog za to neće biti želja učesnika konferencije da razgledaju znamenitosti Minhena. Oni će verovatno biti na nekom od važnih bilateralnih sastanaka kakvih je prošle godine, prema navodima MSC, bilo oko 2.200.

Ti bilateralni, pa ponekad i trilateralni susreti postali su u stvari elementarni deo konferencije, naglašava Tobijas Bunde, koji je zadužen za sadržaje konferencije. „Za mnoge vlade, Međunarodna konferencija o bezbednosti je efikasan način da u najkraćem vremenu sretnu mnoge druge predstavnike vlada. Za to bi inače morali da putuju avionom hiljadama kilometara“, kaže Bunde.

Razgovor, a ne tvitovanje

Međutim, umesto suptilnom diplomatijom, smer spoljne politike danas se često određuje – tvitovima. Američki predsednik Donald Tramp je često taj koji ume da iznenadi i saveznike i protivnike time što spoljnopolitičke odluke saopštava putem Tvitera.

S druge strane, recimo za Angelu Merkel, direktni razgovori na bezbednosnoj konferenciji sa partnerima, ali i sa protivnicama nisu izgubili na značaju. Možda posebno sada kada se u javnosti ponovo često pominje termin „Hladni rat“ – tokom kojeg je inače ta konferencija i stekla ugled. „Svedoci smo da danas ponovo postoje brojni sukobi“, upozorava kancelarka. Ona ističe da svet, doduše, više nije podeljen u dva bloka, ali „…to je više lokalnih sukoba i novih izazova kao što je recimo terorizam. I zato je međusobni razgovor isto toliko važan kao i u vreme Hladnog rata“.

Ove godine će u Minhen stići najveća američka delegacija ikada. Pored potpredsednika Pensa, najavljen je i dolazak ministra spoljnih poslova Majka Pompea, vršioca dužnosti ministra odbrane Patrika Šanahana i predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi. To budi nadu da i u Vašingtonu tragaju za putevima i van Tviter-diplomatije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android