1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Prva ekološka zgrada u Mostaru

4. mart 2020.

Mostar dobija prvi objekat građen u skladu sa ekološkim standardima. Za ideju i realizaciju tog projekta zaslužni su učenici i nastavnici Koledža ujedinjenog sveta iz Mostara.

https://p.dw.com/p/3YqXb
Foto: DW/S. Kanjan

„Gradimo rezidenciju Koledža ujedinjenog sjeta – UWC koja se nalazi u Šantićevoj ulici u Mostaru. Ovaj objekat će život učiniti ugodnijim, biće jeftiniji za održavanje i prikladniji za okolinu. Ujedno, buduće generacije učenika UWC sticaće navike da efikasno koriste energetske resurse. Kako smanjiti zagađenje vazduha, vode, ali i uštedeti novac. Na zgradu će biti ugrađeni solarni paneli koji će služiti za zagrevanje vode i proizvodnju struje“, kaže Dženan Hakalović direktor koledža.

Mostar će, naime, zahvaljujući ideji učenika i nastavnika UWC dobiti prvu „zelenu zgradu“, odnosno objekat građen uz poštovanje standarda zaštite životne sredine i ekoloških zahteva. Njihov projekat nagrađen je priznanjem „Zayed Sustainability Prize“ u Ujedinjenim Arapskim Emiratima za izvanredna rešenja u kategorijama: zdravlje, hrana, energija, voda i globalne srednje škole. Za implementaciju projekta, nagrađenog u takmičarskoj kategoriji srednjih škola, stigla je i nagrada u iznosu od 100.000 američkih dolara.

Sedam učenika mostarskog Koledža ujedinjenog sveta pripremalo je projekat. Među njima i učenici drugog razreda Laura Karas iz Danske, David Buslej iz Nemačke i Džozef Najt iz Velike Britanije.

To troje učenika koji u Mostaru žive dve godine bilo je u prilici da proputuje kroz BiH. Oni u razgovoru za DW ističu da postoje veliki potencijali, kao i da bi prelepu prirodu u BiH trebalo očuvati. Cilj im je, kažu, da ovim primerom pokažu da se može. Oni se nadaju da će objekat, koji će biti dovršen u naredna dva meseca, služiti kao primer boljeg načina života.

Laura Karas iz Danske, David Buslej iz Nemačke i Džozef Najt iz Velike Britanije s nagradom
Laura Karas iz Danske, David Buslej iz Nemačke i Džozef Najt iz Velike Britanije s nagradom Foto: DW/S. Kanjan

Zašto više ne koristimo prirodne resurse?

Vizija budućnosti ovih mladih naraštaja je u novim tipovima stambenih objekata, škola i vrtića, koji teže mnogo većoj energetskoj efikasnosti. A pošto je Mostar jedan od nasunčanijih gradova na Balkanu, njih, kao i mostarske stručnjake, zabrinjava to što sunčeva energija nije iskorišćena na pravi način.

„Ekološki održivo projektovanje zgrada odgovor je na zagađenja okoline koje prouzrokuje gradnja. A taj problem je sve izraženiji. Reč o bespravnoj i neplanskoj gradnji, jer čitava naselja su izgrađena na klizištima i u vodozaštitnim zonama, kuće su bez fasada... Pogledajte Mostar i biće vam jasno. U poslednjih 30 godina izgrađena su čitava naselja na obroncima brda oko Mostara, na mestima gde nije dozvoljena gradnja. Tako je širom države. Problem je i što je sunčeva energija na ovom području potpuno neiskorišćena. Vidite li negde solarne panele?! Nažalost, nema ih. A trebalo bi da ih bude na svakom mostarskom krovu“, kaže za DW Adnan Selahović profesor ekologije i zaštite životne sredine.

Adnan Selahović: Pored nelegalne gradnje, veliki problem je i to što je sunčeva energija na ovom području potpuno neiskorišćena
Adnan Selahović: Pored nelegalne gradnje, veliki problem je i to što je sunčeva energija na ovom području potpuno neiskorišćenaFoto: DW/S. Kanjan

Nerazumevanje vlasti

Vlast i nadležni nemaju veliko razumevanje za ekološku gradnju i očuvanje životne sredine, ističu u nevladinoj organizaciji „Centar za promociju civilnog društva“ iz Sarajeva. Oni navode da to dokazuje i podatak da su na osnovu odluka raznih nivoa vlasti poslednjih godina izgrađeni brojni objekti na nekadašnjim izletištima i u parkovima prirode, kao i mini-hidroelektrane na rekama, čime je značajno poremećen prirodni sklad.

„Donosioci odluka u BiH, nažalost, ne prepoznaju ekologiju kao važnu temu. Oni čak doprinose degradaciji životne sredine, npr. pogoduju investitorima kod izgradnje mini-hidroelektrana, gde najveću korist ima sam pojedinac-investitor, a gotovo nikakvu lokalna zajednica. Često omogućavaju izdavanje ekoloških dozvola bez zadovoljavanja pravne i sadržajne procedure. Ostaje večito pitanje: zašto je to tako? Možda jedan od razloga leži u činjenici da je društvo u BiH u značajnoj meri korumpirano i da sve funkcioniše na tom principu, tako da naši političari ne vide neku veliku privatnu dobit u projektima zaštite životne sredine, jer ti projekti obično dolaze van BiH. S druge strane, da bi se stanje životne sredine popravilo potrebne su radikalne promene, koje nijedan političar nije spreman da preduzme zbog mogućeg gubitka potencijalnih glasova“, ističe Sabina Jukan, savetnica za zaštitu životne sredineu Centru za promociju civilnog društva.

Za implementaciju projekta stigla je i nagrada u iznosu od 100.000 američkih dolara
Za implementaciju projekta stigla je i nagrada u iznosu od 100.000 američkih dolaraFoto: DW/S. Kanjan

BiH zaostaje za susedima u „zelenoj gradnji“

Poslednjih godina u Hrvatskoj je sagrađeno nekoliko zelenih zgrada. Jedan od takvih objekata je i nov zagrebački aerodrom. U toj državi propisana je obaveza da glavni projekat zgrade, koji se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a koji se podnosi od 1. januara 2020, mora da bude izrađen u skladu s odredbama za zgrade gotovo nulte energije – s nultom neto energetskom potrošnjom i nultom neto emisijom ugljen-dioksida godišnje.

I u Srbiji je pokrenuto nekoliko projekata ekološke gradnje. Ove godine, kako su najavili iz te zemlje, u Beogradu će biti otvorena tri velika objekta izgrađena po sistemu koji doprinosi energetskoj efikasnosti i očuvanju životne sredine. Sva tri objekta su u privatnom vlasništvu: „Ušće Tower Two“, „Navigator Business Center 2“ i „BEO Shopping Center“.

Bosna i Hercegovina je država koja najviše zaostaje kada je reč o takozvanoj zelenoj gradnji. To je rezultat nedovoljne i nerazvijene državne strategije, kao i rascepkanosti nadležnosti, od nižih jedinica lokalne samouprave, preko gradova, kantona, entiteta, do državnog nivoa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android