Prva žena na čelu Feda

Federalne rezerve su za finansijska tržišta najvažnija institucija na svetu jer je i dolar, uprkos svim nevoljama američke vlade, još uvek najvažnija valuta naše planete. "Fed" odlučuje o kamatnoj stopi dolara, a onda i o količini novca koji stoji na raspolaganju tržištima. Utoliko je dužnost čelnika te institucije povezana s ogromnom moći - i ogromnom odgovornošću.

Po želji američkog predsednika Obame, na to mesto bi ubrzo trebalo da dođe ekonomistkinja Dženet Jelen. Neki mediji već govore o "ženskoj dominaciji" jer će to biti treća žena na ključnim položajima finansijskog sveta - pored Kristin Lagard na čelu Međunarodnog monetarnog fonda i Angele Merkel koja vodi jedu od najvećih industrijskih nacija planete. Ipak, u politici američkog Feda ne bi trebalo ništa bitnije da se promeni, jer je Jelen više od tri godine bila zamenica dosadašnjeg šefa, Bena Bernankea.

Bernanke i nakon Bernankea

"Gospođa Jelen sasvim jasno zagovara monetarnu politiku kakvu Fed već vodi nekoliko godina", smatra Nils Jansen koji u Institutu za svetsku privredu u Kilu analizira američku konjunkturu. "Ona, dakle, zagovara vrlo ekspanzivnu monetarnu politiku koja se pre svega usredsređuje na razvoj tržišta rada."

Oni koji se posebno zalažu za smanjenje nezaposlenosti - štampanje novca i niske kamatne stope - u žargonu ekonomista nazivaju se "golubovima". Za razliku od njih, "sokolovi" koriste svoju energiju u borbi protiv inflacije. Jer, ako se novac štampa, to neminovno znači da ga ima sve više na tržištu i da postaje manje vredan, dakle - inflaciju. Za razliku od, na primer, Evropske centralne banke, američkom Fedu nije prvi zadatak stabilnost valute, nego stabilnost američke privrede pa tek onda i stabilnost valute.

Tu "dvostruku funkciju" šefa - odnosno, ubrzo šefice Feda, pojašnjava Dimar Rieg, direktor Nemačko-Američke trgovačke komore u Njujorku. Jelen će, naime, time biti zadužena i za stabilnost cena i zaposlenost. A s obzirom da je stopa nezaposlenosti u SAD oko 7,3 odsto, Rig ne računa da će se "u skorijoj budućnosti" nešto promeniti u monetarnoj politici.

Kako spasiti dolar od prezadužene države?

Ali "jeftin novac" i borba za radna mesta imaju još jednu lošu stranu - dugove. Logično je da neko treba da se zaduži kako bi stvorio radna mesta, ali upravo su dugovi ogroman problem i za američku vladu i to, zbog nesloge demokrata i republikanaca oko američkog budžeta. Niko ne može ni da zamisli koje bi bile posledice ako bi američka vlada morala da objavi kako ne može da podmiruje svoje račune. Ni "jeftin novac" ne pomaže državi koja više troši nego što zarađuje.

Hoće li onda i Jelen promeniti mišljenje? Stabilnost i dolara i ekonomije teoretski gledano ne zavise jedna od druge, ali praktično ne mogu da se odvoje od monetarne stabilnosti američke vlade. Predsednica Feda o tome neće odučivati sama. Jer na čelu Feda nije direktor, nego Savezni komitet za otvoreno tržište (FOMC) - koji čini sedam članova Saveta guvernera i pet predstavnika koje biraju Banke saveznih rezervi.

To telo odlučuje o monetarnoj politici i u njemu ima i "sokolova" i "golubova". Jelen tamo sedi već od 2009. kao predsednica regionalnog ogranka San Franciska. Nils Jansen otkriva kako je tamo zapravo sve više onih koji misle kako su "golubovi" preterali i da je vreme da se prestane sa zasipanjem tržišta jeftinim novcem. Ali već i nominacija Jelen je jasna poruka kako se američki predsednik nada da se to - u najmanju ruku - neće promeniti tako brzo.

Obamin drugi izbor

Imenovanje Jelen treba da potvrdi američki Senat, ali za razliku od Kongresa, tamo su Obamine demokrate u većini i ne očekuje se da će biti problema. Zapravo, Jelen nije bila prva na popisu američkog predsednika za položaj šefice Feda: tamo je on radije hteo da stavi bivšeg ministra finansija Lorensa Samersa, ali je taj predlog imao slabe šanse među političarima.

S druge strane, 67-godišnja Jelen je nesumnjivo kvalifikovana za taj položaj. Ona i predaje na nekoliko univerziteta, a već je i Klintonu bila savetnica za finansijska pitanja. Povrh toga, ima i supruga koji bi joj možda mogao pomoći, posebno kada je reč o tržištu novca. Naime, venčana je za Džordža Akerlofa, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.

Autori: Andreas Beker / Anđelko Šubić

Odg. urednica: Ivana Ivanović