„Protivpožarni zid“ za zaštitu evra

Ugovor kojim se definiše Fond za stabilizaciju evra (ESM) trebalo bu da stupi na snagu već 1. jula, godinu dana ranije nego što je to prvobitno planirano. To je u Briselu (24.1.) potvrdio predsedavajući evro-zoni Žan-Klod Junker. Prema njegovim rečima, Ugovor za ESM biće povezan sa striktnim merama budžetske discipline. Takođe je planirano da zemlje kojima je potreban novac iz Fonda, najpre moraju da se obavežu na budžetsku disciplinu, odnosno da potpišu i sprovedu tzv. Ugovor o fiskalnoj politici.

Fond za stabilizaciju za sada bi trebalo da raspolaže sa 500 milijardi evra. Članice EU moraju da uplate 80 milijardi dolara gotovog novca. Na taj način bi ESM trebalo da bude veći nego dosadašnji Fond za spasavanje evra (EFSF) čija je kreditna sposobnost bila kratkoročna – i zbog manjeg finansijskog pokrića – zbog čega je američka agencija za rejting „Standard end Purs“ smanjila njegovu ocenu kreditne sposobnosti.

Pritisak na Grčku

Istovremeno, zemlje evro-zone povećale su pritisak na Grčku. Program štednje i ekonomske reforme koje sprovodi Atina nisu dovoljni, poruka je iz Brisela. „Jasno je da je grčki program ispao iz koloseka“, rekao je Junker. On je dodao da Grčka uskoro mora da postigne saglasnost o reformama sa tzv. Trojkom (Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i MMF-om) inače neće dobiti dodatnu finansijsku pomoć.

Osim toga, prema Junkerovim riječima, Atina mora da postigne i dogovor sa poveriocima o oprostu dugova. Istovremeno, Junkerova poruka kada je reč o Grčkoj u evro-zoni je jasna: „Apsolutno ne postoji razlika u mišljenju među nama. Svi smo složni u tome da je budućnost Grčke u evro-zoni.“

Lagard traži više novaca

Iako Fond za stabilizaciju evra (ESM) još nije ni u funkciji, već se rasplamsala debata o tome da li su sredstva kojim raspolaže dovoljna. „U borbi protiv finansijske krize u evro-zoni mora biti postavljen 'veći protivpožarni zid'“, rekla je šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard. „Utvrdili smo da postoji globalna finansijska potreba u visini od bilion dolara u naredne dve godine, a ideja koja iza toga stoji ne podrazumeva to da taj bilion bude potrošen, već da on predstavlja veliki protivpožarni zid koji će imati funkciju prepreke i zaštite“, kaže Kristin Lagard.

Sa njom se slaže i italijanski premijer Mario Monti, ali ne i nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona odbija proširenje Fonda i poručuje da je trenutno najvažnije da on stupi na snagu. Nemačka, naime, već sada sa svojih 27 procenata učešća u Fondu izdvaja najviše sredstava. Ako on bude bio povećan, Nemačku bi to još više opteretilo.

Autori: Hans Cigler / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković