„Protesti potvrđuju demokratski kapacitet Crne Gore“ | Politika | DW | 14.02.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

„Protesti potvrđuju demokratski kapacitet Crne Gore“

„Sve dok su ovi protesti mirni, oni imaju puno pravo da ih niko u tome ne sprečava“, kaže za DW ministar kulture Crne Gore Aleksandar Bogdanović. Ali i dodaje: „Zakon će biti sproveden“.

DW: Gospodine Bogdanoviću, u Crnoj Gori već nedeljama traju protesti protiv novog Zakona o slobodi veroispovesti. Otkako je taj zakon usvojen krajem decembra, desetine hiljada sveštenika, vernika i pristalica Srpske pravoslavne crkve izlaze na ulice i zahtevaju da se on povuče. Da li vas to čini nervoznim? Kako je u vladi?

Aleksandar Bogdanović: Pre svega moram da kažem da trenutni protesti potvrđuju demokratski kapacitet Crne Gore. Jedna verske zajednica, nekoliko političkih partija i deo stanovništva imaju pravo da javno izraze nezadovoljstvo, i sve dok su ovi protesti mirni, oni imaju puno pravo da ih niko, a ponajmanje vlada, u tome ne sprečava.

Ali s druge strane, mi moramo da uradimo ono što su pre nas uradile gotovo sve evropske zemlje, a to je da uklopimo crkvu u sistem i da regulišemo pitanja na koja se odnosi Zakon o slobodi veroispovesti. Stav crnogorske vlade je tu jasan: Zakon o slobodi veroispovesti, koji je kao svi drugi izglasan i stupio je na snagu, biće sproveden. Mi garantujemo da prava nijedne strane na koju se odnosi novi zakon neće biti povređena ni na koji način. Zakon nije usmeren ni protiv Srpske pravoslavne crkve, niti protiv drugih verskih zajednica. Glavno pitanje je zbog čega Srpska pravoslavna crkva do danas odbija da se registruje u Crnoj Gori?

Mi prosto želimo da zamenimo stari zakon koji je donesen 1977, jednim modernim zakonom, koji je u skladu sa evropskim standardima. Videli ste da je Venecijanska komisija (savetodavno telo pri Savetu Evrope, prim.ur.) podržala taj zakon. I mi mislimo da će on doneti boljitak svim građanima Crne Gore.

Ali da li verujete da je hapšenje novinara tokom protestne akcije doprinelo smirivanju situacije?

Želeli smo da pokažemo da zakoni naše zemlje moraju da se poštuju. Ako se čine krivična dela, država mora da interveniše. Želim da naglasim da će novim zakonom obe verske zajednice i njihovi vernici moći i dalje da raspolažu svojim crkvama, isto kao i do sada. Tu nema nikakve dileme. Mi smo sekularna država i poštujemo prava svih građana na versku slobodu. Međutim, ta sloboda i pravo na zaštitu svojine su dve različite teme. Moramo da regulišemo imovinske odnose, tako što ćemo razjasniti činjenično stanje i proveriti da li je nešto urađeno na protivzakonit način.

Ipak, crnogorska vlada ima zakonsku obavezu da štiti novinare i njihove izvore, i javno se zalaže za slobodu medija i mišljenja. Kako se to uklapa s najnovijim hapšenjima?

Što se tiče Zakona o medijima i novih zakonskih odredbi koje su usvojene na vladi i o kojima će se uskoro raspravljati o parlamentu, pokušaćemo da uspostavimo jedan novi mehanizam. Neodgovorni sadržaji u jednom delu medija u posebno napetoj situaciji, lažni sadržaji koji su pretili da izazovu ozbiljnu društvenu krizu, ubedili su nas da je prosto neophodno da se preduzmu mere u toj oblasti. Ako neki medij pokušava da širi paniku i nemir, na primer tako što prenosi lažne informacije nekog stranog diplomate, onda to sigurno nije odgovoran pristup temi. Zbog toga država mora da reaguje ako bilo ko čini krivična dela.

Protesti u Crnoj Gori

Protesti u Crnoj Gori

Razlike između Crnogoraca i Srba su takođe kontraverzno pitanje. Deo tog pitanja je i zajednički jezik koji se naziva različitim imenima. Da li se tako može ojačati kulturni i politički identitet?

Vi znate da je crnogorski jezik zvanični jezik u Crnoj Gori. U zvaničnoj upotrebi su i srpski, bosanski, hrvatski i albanski. Značajan deo stanovništva govori crnogorski i ja verujem da tu nema nikakvih kontroverzi. Kao što znate, raspad bivše Jugoslavije pokrenuo je brojne lingvističke promene u regionu. Jezik koji se nekada nazivao srpskohrvatski najpre je preimenovan u Srbiji i postao je srpski jezik. Onda je jezik u Hrvatskoj zvanično nazvan hrvatski. Na kraju je taj isti jezik u Bosni i Hercegovini zvanično nazvan bosanski. Verujem da Crna Gore ima isto pravo. Jedna suverena država i njeno stanovništvo imaju pravo da sami koriste taj jezik, isto kao i druge zemlje u regionu.

Gospodine ministre, nedavno ste izjavili da se broj Srba u Gori u poslednjih 20 godina utrostručio. Da li je to rezultat migracija?

U Crnu Goru dolazi veliki broj ljudi iz celog regiona, ne samo iz Srbije, i za to postoje različiti razlozi. Najveći broj traži poslove u turističkoj ili građevinskoj industriji. Rekao bih da nisu nezadovoljni ni uslovima rada ni tretmanom u Crnoj Gori. Građani Srbije su oduvek bili dobrodošli u Crnoj Gori, i ne samo iz Srbije, već i iz drugih zemalja. To se neće promeniti.

Što se tiče vašeg pitanja, tu se ne radi samo o imigraciji. Radi se mahom o građanima Crne Gore koji se tokom popisa stanovništva izjašnjavaju kao Srbi. Takvih ljudi danas zaista ima više nego 1991. ili ranije, i to jasno pokazuje da li su Srbi u Crnoj Gori ugroženi. To navodno ugrožavanje je propaganda koju šire određene političke grupe i mediji. Naravno da nisu ugroženi i niko neće reći Srbima u Crnoj Gori da ovde za njih nema mesta, niti bilo kojim drugim narodima. Crnogorci su, nažalost, mogli da čuju takve poruke tokom poslednjih dana u susednim zemljama.

Kako ocenjujete poziciju albanske manjine i njihovu zastupljenost u politici?

Pripadnici albanske manjine su, isto kao i svi drugi narodi, podjednako važni u crnogorskom društvu, Mi imamo puno poverenje u koncept civilnog društva. Predstavnici albanske manjine tradicionalno su zastupljeni u crnogorskoj vladi i mi smo na to veoma ponosni. To je potvrda da albanska manjina priznaje sve vrednosti današnjeg crnogorskog društva i daje mu značajan doprinos. Crna Gora je multikulturalna, mutlietnička, multikonfesionalna zemlja. Te vrednosti za nas imaju ogroman značaj. Uz to mogu da kažem da Albanija i Crna Gora imaju izuzetno dobru saradnju kao što bi uvek trebalo biti među susedima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama