Protesti nisu nikad prestali | Politika | DW | 07.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Protesti nisu nikad prestali

Građani Zenice, Tuzle, Sarajeva i drugih gradova u BiH obeležavaju godišnjicu februarskih protesta. 7. februara 2014. godine srušene su četiri kantonalone vlade. Kakvi su rezultati tih protesta?

Veliki deo javnosti u BiH februarske demonstracije iz 2014. godine doživeo je kao izraz bunta obespravljenih i marginalizovanih građana koji su digli glas protiv nezaposlenosti, socijalne nejednakosti i neefikasne vlasti. Ocena je to brojnih analitičara, organizacija civilnog društva, članova akademske zajednice i međunarodnih predstavnika u BiH. U demonstracijama su „srušene“ vlade Sarajevskog, Tuzlanskog, Zeničko-dobojskog i Unsko-sanskog kantona. Mrlje na proteste bacile su paljevine javnih zgrada u Tuzli, Zenici, Sarajevu i Mostaru, ali i represivne policijske akcije. U tadašnjim sukobima demonstranata i policije povređeno je više osoba, a mnogi su uhapšeni.

Bosnien Herzegowina Protest Korruption Demonstration Mädchen vor Einsatzkräften der Polizei

Sarajevo, februara 2014

Novinarka Nidžara Ahmetašević bila je aktivna članica Plenuma građana Sarajeva koja je zbog toga „došla na metu policije i vlasti“. Ona za DW kaže da političari u BiH još uvek ne shvataju da treba da rade za građane. „Ništa nisu uradili tokom proteklih godinu dana kako bi barem ublažili jako lošu socio-ekonomsku situaciju u državi. Istovremeno, građani su počeli govoriti i glasno izražavati svoje nezadovoljstvo, zbog čega ne mali broj njih trpi pritiske od policije koja je, čini se, samo oruđe u rukama vlastodržaca“.

Protesti nikad nisu prestali

Nidžara Ahmetašević kaže da građanski protesti još traju. Podseća da su građani i obespravljeni radnici svaki dan na ulicama. „Protesti nikad nisu prestali. Sve što se s tim u vezi dešava je dugotrajan proces. Mi smo tek krenuli“, kaže Nidžara Ahmetašević.

Bosnien Unruhen in Sarajevo 2014

Sarajevo, februara 2014

Proteklih godinu dana bilo je i prigovora na rad plenuma, a vlast je „plenumaše“ optuživala i da su produžena ruka opozicije. „Plenume su organiziovali građani kada su osetili potrebu za takvom vrstom delovanja. Plenumi su građanima omogućili slobodu govora. U nekim gradovima, među kojima su Gračanica i Brčko, plenumi su još aktivni. Ako građani budu želeli, ponovo će ih aktivirati i u drugim gradovima, ili će izabrati neku drugu formu delovanja“, kaže Nidžara Ahmetašević.

Mnogi u BiH veruju da je u februaru 2014. godine postojala kritična masa ljudi koja je mogla pokrenuti pozitivne procese u ovoj zemlji. Na ulicama su demonstrirale desetine hiljada ljudi, ali ključne promene su izostale. Demonstracije su prestale „uz pritiske sa svih strana“. „Na stotine građana širom BiH dobili su prekršajne prijave i od njih se traži da plate velike sumne novca kao kazne zato što su učestovali u protestima. Lično osećam taj pritisak. BiH je puno više policijska država nego bi mi to želeli i nego smo mislili da je moguće nakon 20 godina demokratizacije“, kaže Nidžara Ahmetašević.

Protestima treba „snažniji identitet“

Demonstrationen gegen die Regierung in Bosnien

Tuzla, februara 2014

Sociolog i dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu dr. Salih Fočo smatra da plenumi „nisu urodili plodom“. „Kroz plenume se rasplinula sva suština naboja nezadovoljstva ljudi socio-ekonomskim stanjem i političkom situacijom u zemlji. Februarski protesti su na neki način doveli do jačanja svesti ljudi da svojim aktivnostima mogu promeniti stanje, uticati na političke, društvene i ekonomske procese. Međutim, osnovni nedostaci protesta su u tome što oni nisu imali snažniji identitet i rukovodstvo. Izvedba kroz plenume potpuno je otuđila same demonstrante od sadržine, a zahtevi mase definisani kroz takav oblik organizovanja bili su potpuni promašaj. Zato mi se čini da je jedna tako velika akcija usmerena u jednu bezizlaznost“, kaže Fočo za DW.

Dr. Fočo smatra da će se na eventualnim novim protestima odustati od plenuma, ali i od nasilničkog ponašanja. „Demonstranti su, u međuvremenu, shvatili da rušilaštvo, paljevine i žestoki sukobi sa policijom nisu njihovi izrazi. Takve pojave više su koristile onima koji su želeli umanjiti značaj februarskih protesta, odnosno značaj spremnosti građana da izraze svoje nezadovoljstvo“, kaže Fočo.

Nastavak borbe

Mnogi učesnici prošlogodišnjih protesta u Sarajevu tvrde kako su spremni nastaviti borbu za dostojanstven život. „Od februara prošle godine do danas nije bilo nikakvih promjena na bolje. U oktobru smo imali izbore, ali vlast još nije konstituisana. BiH je i dalje najnerazvijenija zemlja Evrope, a siromaštvo kuca na vrata većine naših građana i zato mislim da ne smemo odustati od borbe za svoja prava“, kaže H.O.

„Mislim da treba izaći na proteste, ali bez nasilja i bez paljenja zgrada. Niko nam ne može oduzeti pravo na proteste“, ističe N.A.

Neki su, poput Dž.H., razočarani rezultatima prošlogodišnjih demonstracija: „Nisam od onih što očekuju rezultate preko noći, ali mislim da je organizacija prošlih protesta morala biti puno bolja. Nije se smelo dozvoliti da Arhiv BiH bude zapaljen, ali naši političari kao da sede na ušima. Pa zar samo oni i njihovi rođaci u administraciji i državnim preduzećima imaju pravo na dostojan život?“