Protest protiv Putina – moć ulice
2. februar 2021.
Električni i obični pendreci protiv demonstranata. Više od 5.000 uhapšenih za samo jedan dan. Ruska policija tokom masovnih protesta širom zemlje nije baš bila nežna prema pristalicama uhapšenog Alekseja Navaljnog.
Najveći broj poznavalaca prilika to vidi kao prekomernu reakciju. I ocenjuje da to pokazuje nervozu u Kremlju. Ali, koliko su zaista demonstrantni za ruskog predsednika Vladimira Putina opasni? Može li novi talas protesta da mu uzdrma fotelju?
Šef umerene liberalne Fondacije peterburška politika, Mihail Vinogradov, u razgovoru za DW ocenjuje da promenu vlasti u Rusiji ne mogu da izazovu samo mase na ulicama. Presudnije je „kolebanje elita“, dakle visokorangiranih državnih zvaničnika oko Putina, u vojsci i tajnim službama, ukazuje Vinogradov. Ako u Rusiji dođe do političkih turbulencija, onda se po pravilu događa podela unutar organa moći. Ali, „u ovom trenutku takav rascep ne postoji“. Vinogradov poredi ove proteste sa protestima 2019. pre izbora za moskovski gradski parlament. Smatra da ne bi ništa politički promenili.
-pročitajte još: Navaljnom se dive, ali ga ne slede
Kremlj u defanzivi
Nezavisni politički analitičar Abas Galjamov misli međutim da demonstracije imaju više snage. U razgovoru za DW policijsku reakciju poredi sa odbranom tvrđave opkoljene jarkom. Snage bezbednosti su delovale „kao da su se sakrile iza zidina, podigle most preko jarka i čekaju neprijateljske napade“.
Galjamov smatra da to pokazuje da Kremlj sebe vidi u ulozi onog koji se brani. Politikolog kaže da su mu policajci delovali demotivisano i iznenađeno, bez obzira na njihovo žestoko postupanje sa demonstrantima. Nasuprot tome, kritičari Kremlja delovali su veoma motivisano. „Zbog toga što su vlastodršci bili u defanzivi, naredni protesti mogli bi da budu masovniji“, očekuje Galjamov.
A možda i nasilniji? U to međutim sumnja Ilija Grašenjkov iz Centra za razvoj regionalne politike, privatne političke fondacije sa sedištem u Moskvi. Grašenjkov smatra da aktuelni protest „prodire dublje“, da je jezgro demonstranata značajno „aktivnije“ nego na prethodnim protestima. „Oni svesno rizikuju da budu uhapšeni ili pretučeni, i uprkos tome izlaze na ulice. Šta više, najveći deo njih zaista gaji simpatije prema Navaljnom i traže njegovo puštanje na slobodu. Protest je ovoga puta rezultirao političkim zahtevom.“
Odlučuju elite
Ipak, Putina neće tako oterati s vlasti, uveren je Abas Galjamov. Isto kao i Mihail Vinogradov, i on smatra da je uloga elita presudna. „Naravno da neće demonstranti jednog dana da jurišaju na Crveni trg i izbace Putina iz Kremlja, ali protest ipak pokazuje da su ljudi nezdaovoljni elitama. To će jednog dana da utiče i na lojalnost elita (Kremlju, prim. red). A onda će i one da se pobune.“
Čak iako protesti nisu imali neki veliki efekat, niti je Navaljni nije pušten na slobodu, ipak su demonstracije u priličnoj meri politizovale zemlju, a možda su uticale i na neke Putinove birače u njihovim odlukama.
Naredne jeseni su, naime, parlamentarni izbori, tada se biraju poslanici za državnu Dumu. Politički eksperti ne isključuju da bi tzv. „smart voting“, odnosno „pametno glasanje“ koje je uveo Aleksej Navaljni, moglo i da se isplati. Cilj tog glasanja jeste da se što je moguće više glasova oduzme vladajućoj partiji Jedinstvena Rusija. Navaljni preporučuje Rusima da glasaju za bilo koju drugu stranku, bez obzira koliko mala bila – za sve, samo ne za Jedinstvenu Rusiju. A za Navaljnog se računa samo jedno: da Putinova partija dobije što manje podrške, kako bi nekad mogla da bude i sklonjena s vlasti.