Prostitutke se plaše novog zakona
6. jul 2017.
Zaraditi novac od prostitucije u Nemačkoj će ubuduće biti komplikovanije. I prostitutke, i javne kuće, trebalo bi da budu strožije kontrolisane, predviđa novi Zakon o regulisanju prostitucije kao samostalne delatnosti i zaštiti osoba koje se bave prostitucijom koji je 1. jula stupio na snagu.
„Teže je otvoriti kiosk za prodaju pomfrit, nego javnu kuću“, objasnila je bivša nemačka ministarka za porodicu Manuela Švezig kada je pre godinu dana predstavila nacrt tog zakona u nemačkom Bundestagu. Mnoge prostitutke u Nemačkoj rade u nehumanim uslovima, dok u suštini niko ne kontroliše uslove u kojima one rade.
Strah od obaveznog prijavljivanja
Prema novom zakonu, prostitutke su dužne da ubuduće budu prijavljene Uredu za javni red i da obavljaju sistematske preglede u javnim zdravstvenim institucijama. Javnim kućama biće potrebna dozvola koju će moći da dobiju samo ako ispunjavaju minimalne higijenske, prostorne i zdravstvene standarde. Zabranjeni su i „fletrejt-bordeli“, kao i Rejp-geng-beng-zabave“, na kojima se organizuju grupni seksualni odnosi i kada jedna žena istovremeno pruža seksualne usluge većem broju muškaraca. Zabranjen je i seksualni odnos bez prezervativa. Pored toga, korisnici usluga trebalo bi da budu kažnjeni ako svesno prime uslugu prostitutke koja je prisiljena na prostituciju.
Ipak, najveći strah vlada od obaveze prijavljivanja. „Tu se širi panika“, kaže Silvija Forhauer iz dortmundske organizacije „Ponoćna misija“ koja savetuje osobe koje žele da izađu iz te industrijske grane. Mnoge žene se plaše promene. Njihov argument glasi: ’Ne mogu da se prijavim i da s takvom karticom hodam unaokolo. U tom slučaju moraću da prestanem.“
Nazad u ilegalu?
Forhauerova smatra da je obavezno prijavljivanje apsolutno nepotrebno. „Zašto prostitutke ne mogu da se prijave u Uredu za finansije? Prijava u Uredu za javni red vodi stigmatizaciji i kriminalizaciji tih žena. To može da bude opasno, jer prostitucija tako može da bude gurnuta u ilegalu.“
Ipak, nije sve loše u vezi novog zakona, kaže Forhauerova. Obaveza korišćenja prezervativa će, na primer u Dortmundu, biti zagovarana u svim javnim kućama. „Mislim da je dobro i uvođenje dozvole za preduzetnike u prostituciji“.
„Seksualne radnice“ žele da se žale
Međutim, organizacije kao što su nemačko Savezno udruženje pružalaca seksualnih usluga (BSD) i „Hidra“, kao humanitarne organizacije koje savetuju žrtve prisilne prostitucije, kao što je „Sovoldi i sestre“, smatraju da je zakon veoma loš.
„Sovoldi i sestre“ obavezno prijavljivanje prostitutki video kao „opasno po pravo na zaštitu privatnih podataka“ i žele da podnesu ustavne žalbe protiv tog zakona. A misle i da mere za zaštitu žrtava trgovine ljudima i prisilne prostitucije nisu dovoljne. „Prostitucija nije usluga, to je nasilje“, kaže osnivačica tog udruženja Lea Akerman. „Predloženi zakonski propisi kao što je obaveza prijavljivanja za žene, obaveza korišćenja prezervativa ili porezi za vlasnike javnih kuća, samo će stvoriti birokratsko čudovište“.
Nije nemoralno, nije normalno
Kojim ženama iz tog miljea je uopšte potrebna zaštita? A ako jeste, koje mere zaštite i kome mogu da pomognu? Ni nakon izglasavanja tog zakona oko toga nije postignut nikakav konsenzus – ni u tim krugovima, niti u profesionalnim udruženjima ili savetovanim službama, a nije ni u humanitarnim organizacijama za borbu protiv trgovine ljudima.
Jasno je samo jedno: emancipacija „seksualnih radnica“ je izostala. Kada je 2002. godine stupio na snagu revolucionarni Zakon o regulisanju pravnih odnosa osoba koje se bave prostitucijom, na to se gledalo kao na prekretnicu u borbi za prava prostitutki. Nemoralnost je ukinuta, prostitutke su mogle da se zaposle, da potražuju svoj honorar i da uplaćuju penziju.
Ipak, prostitutke nisu iskoristile svoja nova prava. Samo jedan odsto „seksualnih radnica“ potpisale su ugovor o zapošljavanju. Na osnovu istraživanja Instituta za ženske studije Evangelističkog univerziteta Frajburg, došlo se do podataka da velika većina žena prostituciju ne navodi kao svoju profesiju pri prijavljivanju zdravstvenog i penzionog osiguranja.
Berlin bi sada da novim zakonom ispravi pogrešne percepcije nastale nacrtom iz 2002. Da li će u tome uspeti? Prostitucija, tržište vredno milijarde koje u Nemačkoj ima između 200.000 do 500.000 korisnika, poznato je kao izuzetno fleksibilno.