Proslava Oluje: da li je zapela politika pomirenja? | Politika | DW | 05.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hrvatska

Proslava Oluje: da li je zapela politika pomirenja?

Ovogodišnja proslava godišnjice „Oluje“ u Kninu obeležena je time što ne dolaze ključni političari srpske zajednice, ali i porukom koju je predsednik Hrvatske Zoran Milanović poslao Sarajevu.

Hrvatska slavi 26. godišnjicu operacije Oluja nakon koje je nestala tzv. Republika Srpska Krajina (RSK), paradržava uspostavljena na hrvatskoj teritoriji. Za razliku od prošle godine, na centralnu svečanost Dana pobjede i domovinske zahvalnosti u Kninu, nekadašnjem „srcu RSK“, neće doći Boris Milošević (SDSS), potpredsednik Vlade i politički predstavnik srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

Nezavisni politički analitičar Davor Đenero za DW kaže da je bio oduševljen prošlogodišnjim dolaskom Miloševića u Knin i odlaskom ministara branitelja Tome Medveda (HDZ) u Grubore, mesto koje simbolizuje ubistva srpskih civila tokom i nakon same Oluje. „Mislim da je izrazito važno prisetiti se stradanja naših sugrađana srpske nacionalnosti svaki put kada se slavi vojna pobeda“, navodi Đenero i dodaje da mu je teško da nagađa zašto ove godine toga nema.

-pročitajte još: Oluja iz srpske perspektive: zločini bez kazne

„Možda je to zbog toga što još uvek nije zakonski rešeno pitanja uzvika ‚za dom spremni‘, a možda je nešto drugo. Iskreno se nadam da premijer Andrej Plenković (HDZ) namerava da reši to pitanje u najskorijem vremenu. Čini mi se i da je za Hrvatsku isto tako važno da prekine svaki kontinuitet s totalitarnim fašističkim režimom koji je delovao kao kvislinška NDH. Isto je važno za Srbiju da prizna genocid u Srebrenici. To su podjednako veliki problemi. Plenkovićeva vlada ima manevarskog prostora da to reši, pa da Hrvatska postane bolja država nego što je to sada“, smatra Đenero.

Postoje i oni koji misle da SDSS-ovcima ove godine nije bilo oportuno da odu u Knin, prvenstveno zbog toga što zvanični Beograd ne želi približavanje Hrvata i srpske manjine. Tako bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović – i inače nesklon predsedniku SDDS Miloradu Pupovcu za kojeg je svojevremeno rekao da je etno-biznismen – za N1 kaže: „Pupovac i Milošević bili su pod pritiskom Beograda i očigledno su se HZD i SDSS dogovorili da će ove godine da naprave pauzu.“

Prošle godine u Kninu je bio i zamenik premijera Boris Milošević, kao predstavnik srpske manjine u Hrvatskoj

Prošle godine u Kninu je bio i zamenik premijera Boris Milošević, kao predstavnik srpske manjine u Hrvatskoj

Bez uverljivog objašnjenja

Sve ostaje u domenu nagađanja, jer ni ključni politički ljudi srpske zajednice nisu sasvim uverljivo objasnili zašto se odustalo od onoga što se prošle godine činilo novim početkom ili čak prekretnicom. Sam Boris Milošević izjavio je da su prošle godine poslate važne i jasne poruke, i da se u tome uspelo, a što je vidljivo prema reakcijama javnosti.

„Ove godine u Knin ne ide cela Vlada Hrvatske i nekako smo kroz razgovore utvrdili da se ove godine ne ide. To nije korak unazad. Od politike uključivosti i pomirenja neće se odustati. Moj neodlazak ne znači odustanak od toga i slanje neke druge poruke“, kratko je objasnio Milošević. On je inače prošle godine, zbog dolaska u Knin, doživeo silovite napade iz Srbije i, očekivano, brojne pohvale u Hrvatskoj.

-pročitajte još: Švarc-Šiling: „Oluja“ je zaustavila rat, ne NATO

Da podsetimo, upravo je Miloševićeva porodična priča ilustracija tragičnih ratnih zapleta. Iako mu je otac bio hrvatski vojnik u Oluji, njegova baka bila je žrtva ubica i pljačkaša koji su mesecima nakon operacije Oluja nekažnjeno divljali oslobođenim teritorijem.

Prisećajući se ubistva srpskih civila koji su u Donjem Skradu dočekali Hrvatsku vojsku, a za šta nije pokrenuta ni istraga, Milorad Pupovac je rekao: „Ovakve poruke kakve odašiljemo s mesta komemoracija, ne mogu dobiti podršku odmah i nije realno da se dobije odmah. Kad će to biti? Mi time ne gospodarimo, ne znamo, time gospodare oni koji vode državne politike. Ali mi ćemo nastaviti, uključujući i komemoraciju hrvatskim žrtavama.“ Pri tome nije nevažno to da je Pupovčev SDSS koalicioni partner vladajućeg HDZ.

Ministar obrane i jedan od vodećih učesnika Oluje, Tomo Medved, bio je prošle godine u srpskom selu Grubori

Ministar obrane i jedan od vodećih učesnika Oluje, Tomo Medved, bio je prošle godine u srpskom selu Grubori

Proslava Oluje kao poruka zvaničnom Sarajevu?

Osim toga, ovogodišnju proslavu obeležila je i odluka predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da odlikuje Vojnu policiju HVO, kojom je komandovao Valentin Ćorić osuđen u Hagu, i Jedinicu za posebne namene „Ludvig Pavlović“ koju se povezuje s ratnim zločinima nad Bošnjacima u Doljanima i Sovićima u Hercegovini.

„Ovde smo večeras i sutra da se radujemo svojim uspesima, a ne da likujemo nad tuđim porazima. Puno je krvi i teških osećaja palo za ovo da bi se pretvorilo u nekakvo likovanje… Ovo nije zamišljeno da se ikoga ponizi, najmanje ljude u BiH, ponavljam to treći put. Verujem da će dobru nameru shvatiti naši prijatelji u BiH, to je dug časti, dug poštovanja prema ljudima koji su dali sve od sebe, koji su se borili za svoju državu, zajedno s Armijom BiH. Ovo su važne stvari i ja ću ih stalno naglašavati“, zaključio je na kninskoj tvrđavi veče uoči proslave Milanović.

-pročitajte još: Reagovanja iz BiH: Zoran Milanović „čovek bez ideologije“

Oni kritičniji prema Milanoviću u svemu vide nastavak njegovog nedavnog obilaska Hrvata u BiH, a što se u medijima ironično nazivalo i turnejom po Herceg-Bosni. U svetlu svega, možda je dobro prisetiti se i reči političkog analitičara Žarka Puhovskog koji je nekoliko puta hrvatskog predsednika Milanovića, nekadašnjeg lidera hrvatskih socijaldemokrata, nazvao „nezakonitim političkim sinom Franje Tuđmana“. I to u vreme kada ne postoji osoba, pa čak ni unutar HDZ, koja bi aktuelnog predsednika stranke, Andreja Plenkovića, nazvala Tuđmanovim naslednikom.

„Predsednik je odlučio da odlikuje dve jedinice koje sa sobom nose mnogo toga sumnjivog, koje su se u nekim situacijama kompromitovale. Neupitno je da je Oluja sprovedena nakon Splitske deklaracije i da su vojske Hrvatske i BiH zajedno delovale. Ali one koje su u sukobima u BiH u te nesrećne tri godine radili nedopustive stvari, ne možete odlikovati ni za ono gde su bili na pravoj strani“, zaključuje Đenero za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu