Propast Južnog toka – šansa za Hrvatsku?

Švajcarski list Noje ciriher cajtung analizira ambiciozne planove Hrvatske da postane novo gasno čvorište u Evropi. Konstatuje se da Zagrebu ide na ruku otkazivanje Južnog toka, iako bi i taj gasovod mogao da obezbedi energetsku sigurnost Hrvatske. „Ipak u Zagrebu su reakcije na iznenadnu promenu kursa Moskve bile – i to vredi zapaziti – opuštene u poređenju sa susednom Srbijom, koja je, uz Bugarsku, Sloveniju i Mađarsku, trebalo da se nađe na glavnoj ruti gasovoda. […] Hrvatska vlada novu situaciju vidi kao šansu.“

Ugledni dnevnik dalje piše da se hrvatske nade polažu u terminal za tečni gas na ostrvu Krk koji bi trebalo da se izgradi uz finansijsku pomoć Evropske unije. Kapacitet bi iznosio šest miliona kubnih metara gasa godišnje – dvostruko više nego što treba samoj Hrvatskoj. Nalazišta nafte i gasa u Jadranskom moru podeljena su na 29 polja, za prvih 15 se već prijavilo šest firmi, među njima i hrvatska INA. „Hrvatska vlada računa da će radovi i crpljenje energenata doneti investicije od 2,5 milijarde dolara. Nakon šest godina recesije najmlađoj članici EU hitno je potreban privredni špric“, piše Noje ciriher. Dodaje se da istovremeno traje i više drugih tendera. „Jedan od interesenata je i Gazprom, dakle baš onaj ruski državni koncern koji je trebalo da gradi Južni tok.“

„Tek će se pokazati da li je opravdan optimizam hrvatskih ministara koji već govore o iznenadnom ogromnom novcu – kao u Norveškoj – i o regionalnom liderstvu na polju energetike. Nejasnoća je mnogo, recimo kada se radi o tačnom potencijalu podzemnog blaga. Stručnjaci tvrde da će prave procene moći da budu gotove tek za tri do pet godina. Uz to, u vodama potencijalno bogatim resursima delimično se preklapaju teritorijalne pretenzije Hrvatske i Crne Gore. To bi moglo da uplaši investitore. Buduće naftne platforme i mogući naftni tepisi na Jadranskom moru takođe alarmiraju i hrvatsku turističku branšu“, zaključuje se u tekstu.

Minhenski Zidojče cajtung se u komentaru bavi Gazpromom, koji je „svojim gasovodima hteo da uvati Evropu u mrežu“. Nakon zaustavljanja transevropskog gasovoda Južni tok ovaj ruski energetski gigant promenio je strategiju za evropsko tržište, piše list, pozivajući se na izjavu šefa Gazproma Alekseja Milera koji je rekao da će Turska mnogo dobiti, a Evropa mnogo izgubiti. „Južnim tokom je Rusija zapravo htela da zaobiđe Ukrajinu, do sada najvažniju tranzitnu zemlju za isporuke gasa. Novi gasovod je trebalo i da pomogne da se države južne i istočne Evrope tešnje vežu za Moskvu.“

Kako su oligarsi opljačkali Srbiju

Frankfurter algemajne cajtung prenosi tekst novinske agencije dpa sa naslovom „Kako su oligarsi opljačkali Srbiju“. Radi se o slučaju Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića i drugih, koji su navodno oštetili državu za više od milijardu evra. Objašnjava se njihov sistem sa nizom firmi koje pozajmljuju novac i nikada ne vraćaju dugove. „Poslovni model oligarha je obznanio lično Aleksandar Vučić, koji želi da se profiliše kao čistunac i borac protiv sveprožimajuće korupcije.“ Prenosi se da do sada nije uhapšen nijedan političar koji je omogućavao bogaćenje na račun države. Čeka se da neko od oligarha progovori, ali to neće biti lako, s obzirom da je na jednog od njih, Milana Beka, izvršen atentat.

„Većina super-bogatih se blizinom sa političarima već i pravno obezbedila. Njihovo bogatstvo možda je moralno upitno u balkanskoj državi koja je stalno korak od bankrota. Pravno, međutim, ne može im se doskočiti. Tako je najbogatiji Srbin Miroslav Mišković zajedno sa sinom Markom pola godine bio u istražnom pritvoru. Obojica su već dugo na slobodi, a proces nije ni počeo. Beograd, Brisel i Vašington su saglasni da je privatizacija srpskih državnih firmi nakon perioda komunizma organizovana uglavnom kriminalno. Ali zbog navodnih malverzacija do sada nijedan poznati kupac nije otišao u zatvor“, završava dpa, a prenosi Frankfurter algemajne cajtung.